Telekomi protiv "big tech" - kome idu prihodi, a kome troškovi 1Foto: EPA/ PATRICK SEEGER

Prošla godina je bila rekordna za velike tehnološke (big tech) kompanije iz Silicijumske doline. Kombinovano, Amazon, Epl, Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk su ostvarili prihod od neverovatnih skoro 1,4 biliona (hiljada milijardi) dolara u 2021. godini. Veliki deo njihovog biznisa zasniva se na internetu, koji obezbeđuju telekomunikacione kompanije.

Pre nekoliko dana, najveći telekomi u Evropi, Dojče telekom, Oranž, Telefonika i Vodafon apelovali su na evropske zakonodavce da podstaknu big tech kompanije da doprinesu izgradnji internet infrastrukture.

„Veliki i sve veći deo saobraćaja u mreži stvaraju i monetizuju velike tehnološke platforme, ali to zahteva stalne i intenzivne investicije i planiranje telekomunikacionog sektora. Ovaj model, koji omogućava građanima EU da uživaju u plodovima digitalne transformacije, može biti održiv samo ako te velike tehnološke kompanije takođe doprinesu troškovima mreže“, stoji u pismu direktora najvećih evropskih telekoma Telefonica, Orange, KPN, BT Group, Telekom Austria, Vivacom, Proximus, Telenor, Altice Portugal, Telia Company and Swisscom.

Internet džinovi i njihove aplikacije prošle godine po prvi put su zauzele više od polovine globalnog internet saobraćaja. Prema izveštaju IT kompanije Sandvine, u 2021. godini top šest kompanija, Gugl, Fejsbuk, Netfliks, Epl, Amazon i Majkrosoft zauzeli su 57 odsto internet saobraćaja, po prvi put više nego ceo preostali internet korisnici zajedno. Istovremeno njihove aplikacije postaju sve zahtevnije, a posebno video sadržaj postaje dominantan na interentu. Prošle godine video sadržaj je potrošio 54 odsto internet saobraćaja, ispred društvenih mreža sa 13 odsto.

Da bi krajnji korisnici imali vrhunski doživljaj internet veza mora da bude besprekorna, a za nju je potrebna infrastruktura. Prošle godine evropski telekomi su uložili rekordnih 52,5 milijardi evra (59,4 milijarde dolara) u modernizaciju internet infrastrukture. Te investicije uključuju planiranje, licence, razvoj 5G mreže, zamenu bakarnih optičkim kablovima. I sve to za „skromnu nadoknadu za korišćenje interneta“, žale se evropski telekomi dodajući da većina novca na internetu ide kompanijama koje prodaju sadržaj putem njihove infrastrukture.

Uporedo sa tim, telekomi tvrde da ih EU koristi kao „krave muzare“. Recimo ukidanje roaminga u EU će iz telekomunikacionih kompanija izvući dve milijarde evra tokom četiri godine, što je kako kažu 2,5 odsto godišnjih investicija u mobilnu infrastrukturu.

Ovo nije prvi put da se telekomi žale i traže zaštitu Evropske unije. Još 2015. godine se direktor francuskog Oranža požalio da su telekomi preregulisani, dok za big tech nema pravila, insinuirajući na činjenicu da telekomi plaćaju porez u EU, dok za big tech to baš i ne važi.

Aleksandra Smiljanić, profesorka na ETF u Beogradu i nekadašnja ministarka telekomunikacija, podseća da su telekomunikacioni operateri pre nekoliko godina porkenuli inicijativu da se posebno naplaćuje internet za velike tehnološke platforme i njihove aplikacije.

„S jedne strane države teraju telekomunikacione kompanije da iznajmljuju infrastrukturu po određenoj ceni, jer se često radi o monopolima, a s druge strane kompanije koje nude sadržaj mogu da imaju određenu vrstu monopola posebno kada se radi o društvenim mrežama, a one nisu regulisane na sličan način. Takođe imaju ogromne data centre sa milionima servera koje ne može da napravi svako.

Pre nekoliko godina telekomi su predložili da se napravi sistem u kom bi rezervisali određeni deo protoka za aplikacije i onda bi posebno prodavali internet njima. Međutim, tada su ih napali da su protiv internet neutralnosti (net neutrality), što znači da pristup internetu ne sme da bude diskriminatoran. Tu ima još jedna stvar koja ne ide naruku telekomima. Obični korisnici interneta su mnogo manje efikasni, odnosno koriste mnogo manje protoka od tih velikih tehnoloških kompanija koje maksimalno koriste kapacitete. Opet oni plaćaju internet po istoj ceni, što u stvari znači da je za njih jeftiniji bit po sekundi nego za obične korisnike“, objašnjava ona.

Ovaj konflikt u budućnosti se samo može još zaoštriti. Prošle godine prosečna mesečna potrošnja interneta u svetu je dostigla 650 do 750 gigabajta, a na Dalekom istoku i preko jednog terabajta. U današnje vreme svi smo postali veliki korisnici interneta, a za to je potrebno stalno unapređivati infrastrukturu. Tome će doprineti i sve veća potreba za aploudom, koji zahteva još veće opterećenje mreže nego daunloud, budući da internetom dominiraju mreže kao što su Youtube, TikTok ili Facebook video.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.