Tomislav Micović: Nafta će se trošiti i ubuduće jer bez nje nema ni zelene tranzicije

On je za speecijalizovani portal Energija Balkana rekao da eksploatacija i prerada nafte razvijana ceo vek i da je potreban veoma dug period da se delovi potrošnje fosilnih goriva zamene nekim drugim energetnima.

„Sigurno je da će nafta biti ta koja će sprovesti civilizaciju kroz tranzitni period“, ocenio je Mićović.

On je rekao da bi svi koji žure da se preko noći oslobode fosilnih goriva dugoročno mogli da shvate u kakvoj su zabludi jer će se uveriti da sav vetar, energija sunca ili mora ne mogu kao resurs nadomestiti ogromne količine energije koja se dobija iz „crnog zlata“.

„Zbog toga priroitet proioriteta treba da bude ulaganje u infrastukrutu, u prenosnu i distibutivnu mrežu, u velika skladišta koja će akumulirati svu tu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Jer, proizvodnja je samo pola priče. A skladišta su vrlo važna, ako hoćemo da nas sutra ne boli glava kada se pojave manjkovi zelene energije”, upozorio je Mićović.

Ako ne bude novih ulaganja u istraživanje novih bušotina nafte i gasa doći će do problema sa snabdevanjem ne samo gorivom, već nećemo imati ni dovoljno lekova, plastike, puteva. Jer, nafta je utkana u sve oko nas – u građevinu, agroindustriju, avio-industriju, lekove“, podseća Mićović.

On je ocenio kako ideja zelene tranzicije da se deo fosilnih goriva zameni zelenom enrgijom, a da sav budući rast bude usmeren na obnovljive izvore energije (OIE), u stvarnom životu znači „jako mnogo energije i nije realno da se realizuje brzo“.

Iz godine u godinu, već 54 godine, potrošnja nafte sve je veća. Izuzetak je bila 2008. godina, zbog svetske ekonomske krize i 2020. zbog korone. Ali, nakon toga je potrošnja nastvila da raste, podsetio je Mićović.

On je ukazao i na procene Međunarodne agencije za energetiku da se najveća potrošnja sirove nafte očekuje 2035. dok OPEK taj maksimum predviđa za 2045. godinu.

On je, konastatujući da u poslednje četiri godine nema većeg ulaganja u naftni sektor, upozorio da smanjenje investicija u oblasti naftmne industrije treba da bude vrlo oprezno ukoliko se produži period potražnje za naftom.

„Jer, ako mi ne budemo hteli ili imali da ulaženo u naftni sektor i poremeti se odnos ponude i tražnje, cena sirove nafta će značajno da poraste. A to onda znači lančanu reakciju i poskupljenje sve druge robe”, rekao je Mićović.

Ukazujući na „zanimljiv podatak da je udeo nafte u saobraćaju i dalje veći od 90 odsto“ i da 90 odsto energije koja se troši za transport u svetu pokrivaju naftni derivati, Mićović ističe da je to „polazna tačka“ za svaku priču o tranziciji.

„Teško je zamislivo da se u kratkom periodu ta količina zameni zelenom energijom”, konstatovao je Mićović.

On ističe Mićović da je „racionalna potrošna energije najveća rezerva“, ali i upozorava na „kataklizmične najave po medijima kako će cena nafte rasti i to značajno“.

Teško je prognozirati koliko bi u narednom peridu mogla da košta nafta, a ozbiljni analitičari upozoravaju da će sa sadašnjih 80 dolara za barel cena biti podignuta na 160 dolara.

Ozbiljno je i pitanje kako će ubuduće izgledati proizvodnja biogoriva. Hoće li količine biti dovoljne da pokriju ne samo potrošnju u motorima automobila, kamiona, već i aviona i brodova.

Istovremeno, tu se nameće i novo pitanje: Koje su to površine zemlje, koje treba zasaditi biljnim kulturama da bi bilo proizvedeno biogorovio koje bi nadomestilo fosilna, navodi generalni skertar Udruženja naftnih kompanija Srbije u razgovoru za Ebergiju Balkana.