"Trbuhom za kruhom" u potragu za većom zaradom 1

Razlog za veliki odliv profesionalnih vozača autobusa u inostranstvo su niske plate i loši uslovi rada u Srbiji, a njihov rapidni nedostatak može da ugrozi i bezbednost saobraćaja, smatra stručna javnost.

Miladin Lazić, predsednik sindikata „Sloga SP Lasta“ ističe za Danas da je razlika u visini plata koje primaju vozači u Srbiji i onih u inostranstvu ogromna.

– Plate vozača u „Lasti“ su oko 31 do 32 hiljade dinara mesečno. Međutim ima dosta onih koji rade za svega 27 do 28 hiljada. I ove najveće plate vozača su nedovoljne da pokriju troškove života u Srbiji, a kada se zna da se za isti posao u zemljama Evropske unije dobija plata od 3.000 do 4.000 evra sasvim je jasno zašto ljudi koji se bave tim poslom idu „trbuhom za kruhom“ u inostranstvo – navodi Lazić.

On dodaje da u Lasti nedostaju i delovi za vozila, vozni park je zastareo pa vozači nekada moraju da obavljaju i posao automehaničara i to sve za isti novac.

– Situacija je veoma alarmantna i sasvim je sigurno da može da dovede i do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Jedino rešenje je da se plate povećaju jer ako ovakva situacija ostane i dalje sve veći broj vozača autobusa će odlaziti u inostranstvo čim im se za to ukaže prilika – kaže Lazić.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe za Danas da država sa svoje strane malo toga može da učini kada je reč o konkretnom slučaju.

– Jednostavno visinu plate vozača autobusa određuje tržište i potpuno je nerealno očekivati da njihova primanja u Srbiji budu na nivou onih u zemljama Evrope, primera radi Nemačkoj. U Evropi su plate daleko veće i kada je reč i o drugim zanimanjima tako da uopšte ne čudi što ljudi odlaze da rade tamo gde su primanja veća a uslovi rada bolji. Da je Srbija recimo član Evropske unije te da našim građanima nisu potrebne radne vize za boravak u tim zemljama daleko veći broj ljudi bi odlazio iz Srbije – ističe Savić. Naš sagovornik ipak ističe da odlazak vozača autobusa nije tako alarmantan kao što je primera radi lekara te da postoje određeni mehanizmi koji to mogu da smanje.

– Ne može se naravno izricati administrativna zabrana vozačima da napuštaju zemlju i posao potraže u inostranstvu, ali ako se njihov odliv poveća vlasnici autoprevozničkih firmi će sigurno povećati plate kako bi ih zadržali. Međutim u tom slučaju putnici bi morali da računaju i na povećanje cena karata kako bi se pribavio novac za povećanje plata vozačima – objašnjava Savić.

Podsećanja radi, nedavno je obelodanjen podatak da je u poslednjih nekoliko godina iz Srbije otišlo oko pet hiljada profesionalnih vozača autobusa. Oni odlaze u zemlje poput Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Holandije, Nemačke gde su primanja daleko veća. U poslovodstvu autoprevozničke kompanije Ariva iz Požarevca smatraju da se ovaj negativan trend može zaustaviti tako što će se obratiti pažnja na školovanje novih kadrova kao i kontinuirano ulaganje poslodavaca u zaposlene.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “„Trbuhom za kruhom“ u potragu za većom zaradom”

  1. A zašto mislite da se ovo odnosi isključivo na vozače. Na primer beraču šljiva u Osečini za dnevnicu ovde daju do 2500 dinara u kešu., a toliko je sat branja jabuka na primer u Nemačkoj. Ko je ovde lud da radi u Srbiji za 20Eur ceo dan, ako je u Nemačkoj to satnica. U Leoniju u Prokuplju (slučajno naveden Leoni, ali ista je priča u svim stranim investicijama) je na primer plata 20.000 dinara, ko je lud da radi u Leoniju mesec dana, ako je to dnevna zarada u Nemačkoj, pri tom je u pitaju isti radni i isti šposao, samo je lokacija različita. Zaključak je sledeći, pakujmo kofere jer ovde su samo privilegovani oni koju su u sveri vlasti jer oni ništa ne rade, a zarađuju da im i Nemci zavide.

  2. Uprkos tome su autobuske karte skuplje od zeleznickih pa vi vidite! Nas narod ne zna da racuna i neobavestava se o zeleznickom redu voznje i povlasticama. Autobuski saobracaj nema buducnost, pogotovo ne sa srpskim sklopocijama i umornim i frustriranim vozacima na drumu!

    • „Nas narod ne zna da racuna i neobavestava se o zeleznickom redu voznje…“
      Nije naš narod glup, i ume i te kako da računa, (da to ne ume kako bi preživeo sa ovim nazovi platama?)! Ali, ako neko nekuda putuje, valjda treba tamo i da stigne na vreme. A sa našim redom vožnje, kako to neki kažu, može da se slika…
      Ne jednom je ovde rečeno, od zvaničnika u raznim našim vladama, da putnički saobraćaj treba ukinuti na železnici! Zato su, nekad rentabilne, ukinute mnoge pruge, u vreme kad se u svetu železnički saobraćaj modernizuje…

  3. „LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe za Danas: – Jednostavno visinu plate vozača autobusa određuje tržište i potpuno je nerealno očekivati da njihova primanja u Srbiji budu na nivou onih u zemljama Evrope“.
    Gospodine profesore Saviću, nijedan: vozač, lekar, prodavac, ili službenik u administraciji, nije tražio Evropsku platu, niti je tražiti tako nešto, realno u ovoj bednoj zemlji. Ono što ljudi traže je život sa više od 30 do 40.000 RSD za egzistenciju i kupovinu osnovnih životnih namirnica. Pitao dakle bih Profesora, da nije projekata od kojih živi, da li bi preživeo sa svojm platom na fakultetu. Svaki čovek ima ljudsko pravo da svoj posao obavlja u bilo kojoj zemlji u kojoj je za to legalno registovan, a administrativne zabrane su ukinute kada je tito umro, Profesore.
    Bar će vozači a i lekari, medicinske sestre, inženjeri, naučnici i svi obrazovani ( nadam se ), koji odu odavde, voziti putnike, ne u krntijama sa otpada Evrope, ugrožavajući i njih i sebe, već biti adekvatno nagrađeni i poštovani, sa mogućnošću života vrednog čoveka a ne pacova.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.