U sefovima i novac Srba sa Interpolovih poternica 1foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

Švajcarske banke oduvek su bile mesto gde se čuvaju tajne a KRIK je u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“ došao do informacija o računima srpskih državljana u Kredit Svis.

Među njima ima biznismena i bivših direktora državnih preduzeća ili lica sa Interpolove poternice a na za sada poznatim računima je oko 25 miliona švajcarskih franaka.

Najzanimljivija imena koja su se za sada pojavila su Bojan Krišto, nekadašnji član G17+ i direktor Državne lutrije, a potom i Beogradskog aerodroma, i Rodoljub Radulović, poznat i kao Miša Banana, kome se sudi za međunarodni šverc kokaina.

Bojana Jovanović, novinarka KRIK-a, kaže za Danas da su do sada objavili imena četiri osobe koje su se pojavile u švajcarskim papirima, ali da ih ima još.

„Među njima će se naći i jedan aktuelni funkcioner. Mi ćemo objaviti imena samo onih osoba koje imaju račune u ovoj banci koje su od javnog interesa. To su ljudi koji su aktuelni ili bivši državni funkcioneri, koji su radili u javnim preduzećima ili ukoliko protiv njih postoji neki postupak pred našim pravosuđem“, objašnjava Jovanović.

Prema njenim rečima, objavljivanje ovih papira pokazuje i da se švajcarska banka nije preterano osvrtala na propise koji se tiču utvrđivanja porekla novca koji se ulaže, a primer za to je i Radulović koji je račun u Kredit Svisu otvorio u trenutku kada su SAD protiv njega vodile istragu.

„Otkrivena su dva njegova računa. Naše tužilaštvo smatra da je preko jednog računa prao novac od kokaina, dok je drugi koristio da spasi imovinu svoje kompanije koja je bila pod istragom američkih vlasti“, kaže Jovanović.

Jedan njegov račun, odnosno na ime njegove kompanije Radfine bio je otvoren od 2005. do 2010. godine i na njemu se nalazilo oko 165.000 švajcaraca, dok se na računu koji je bio aktivan od 2007. do 2010. godine na ime of-šor firme Manmare Holdings nalazilo oko 3,6 miliona švajcarskih franaka.

„U vreme otvaranja računa Radulović je bio pod istragom američke Komisije za hartije od vrednosti, u dugovima 15 miliona dolara i suočavao se sa brojnim tužbama poverilaca, ali i zaplenom imovine. Tužilac u NJujorku čak je izdao nalog za njegovo hapšenje zbog sumnje da je izvršio prevaru. Ipak, ogranak banke Kredit Svis u Cirihu deluje da nije video ništa problematično i Raduloviću je otvorio račune“, navodi se u tekstu KRIK-a.

Srpsko tužilaštvo istražuje da li je Radulović 2009. godine uzeo od Darka Šarića 2,58 miliona evra u kešu, koje je nakon toga prebacio na račun u jednoj domaćoj banci odakle je transferisan na račun u Kredit Svis. Tužilaštvo tvrdi da je novac opran fiktivnim transakcijama za kupovinu brodova.

Srbija je podigla optužnicu protiv Šarića 2009. godine, a Radulović se našao na optužnici 2012. godine, od kada je u bekstvu.

Bojan Krišto bio je mladi, ambiciozni poslovan čovek koji se nakon 2000. godine vratio u Srbiju nakon školovanja u inostranstvu i postao član G17+, političke partije koju je osnovao Mlađan Dinkić.

Sa sveg 28 godina postao je direktor preduzeća Državna lutrija Srbije 2004. godine. Tri godine kasnije preuzeo je upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu. Kao direktor aerodroma došao je na udar javnosti jer je 2008. godine otkriveno da je sebi i drugim direktorima isplaćivao velike bonuse.

U junu te godine primio je platu od 3.600 evra, kao i bonuse od 11.500 evra, dok su njegovi saradnici dobili bonuse od 4.500 evra. Privredni sud ga je osudio na kaznu od 150.000 dinara, koja je višestruko manja od isplaćenog bonusa.

Krišto je tvrdio da su nagrade zaslužene jer je aerodrom imao četiri puta bolje rezultate nego što se očekivalo, a Dinkić je izjavio „nije kriv“ i da ga napadaju zato što je uspešan. Krišto je podneo ostavku u novembru 2008. godine.

Između ostalog i u to vreme Krišto je kontrolisao dva računa u švajcarskoj Kredit Svis banci na kojima je bilo nešto preko dva miliona švajcarskih franaka, pokazuju podaci koje je KRIK objavio.

Prvi račun na njegovo ime otvoren je 1994. godine, kada je imao 18 godina i studirao u Velikoj Britaniji. Kako su pokazali podaci o računima, najviše novca na ovom računu, 320.000 franaka (190.000 evra) našlo se u oktobru 2007. godine baš pre nego što je prešao sa čela Lutrije na čelo Aerodroma.

Drugi račun u švajcarskoj banci otvoren je u novembru 2005. godine i otvorila ga je njegova sestra preko svoje kompanije, a on je imao punomoćje. Na ovom računu nalazilo se u jednom trenutku blizu dva miliona švajcaraca.

Krišto je račune zatvorio 2009. i 2015. godine.

On je u odgovoru KRIK-u tvrdio da je već raspolagao milionima pre dolaska na funkciju 2003. godine i da je veći deo tog novca porodični budući da se njegova porodica bavila biznisom još sedamdesetih godina, a da je još „1982. godine raspolagala sa minimum šest miliona maraka“.

On je izjavio i da je prijavio svoju milionsku imovinu pre stupanja na funkciju, mada ne i kome, s obzirom da tada nije postojala Agencija za borbu protiv korupcije niti obaveza prijalvjivanja imovine funkcionera.

Trenutno se bavi gradnjom zgrada i direktor i vlasnik je nekoliko preduzeća osnovanih za konkretne projekte izgradnje uglavnom na Zvezdari.

LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je Švajcarska uvek bila sigurna zemlja u kojoj se čuvala bankarska tajna.

„Razlog zašto ljudi drže pare u Švajcarskoj je da se za njih ne zna. Bilo da se radi o legalno zarađenom novcu ili nelegalnom. Meni je u ovome sporan samo Krišto, koji je bio državni funkcioner. Ako neko prima platu 150.000 dinara a ima tri miliona evra na računu, normalno je da se ljudi zapitaju odakle. LJudi koji su na javnim funkcijama, pa i kada odu sa njih imaju obavezu prema državnim organima i javnosti, jer su raspolagali ogromnim narodnim novcem. Ja ne mogu ništa da tvrdim, ali mogu da se pitam otkud toliki novac sa tolikom platom“, smatra Savić.

I Božo Drašković, profesor na fakultetu Futura i saradnik Instituta za ekonomske nauke, napominje da je Švajcarska jedan od bankarskih centara koji privlači svetski novac – od ušteđevina do onih koji beže od poreza.

„Kapital koji beži od javnosti i poreza sakriva se u zemlje kao što su Švajcarska, Kipar i još 30-ak of-šor zemalja. Ali ne postoji of-šor zona koja nije pod nečijim suverenitetom. Očigledno je da nekima u svetu odgovara da one postoje. Iza korporacija stoje konkretni ljudi koji imaju veliki uticaj na politiku i regulativu zemalja“, ocenjuje on.

I Zoran Drobnjak na listi klijenata

Račun u švajcarskoj banci Kredi Svis imao je 2008. godine i Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije, objavio je juče KRIK. Švajcarska tajna pokazuje da je on u aprilu 2007. godine otvorio račun u švajcarskoj banci, a da je 2008. na njemu imao oko 300.000 evra.

U to vreme Drobnjak je postavljen na mesto direktora Puteva Srbije.

„Zanimljivo je da je Drobnjak dao punomoćje biznismenu Radovanu Marinkoviću, vlasniku kompanija Centrolek i Minnex Trading Corporation. Nije poznato ni koje je poreklo novca koje je Drobnjak čuvao u švajcarskoj banci“, navode u KRIK-u.

Pre nego što je preuzeo Puteve Srbije, Drobnjak je radio u drugom državnom preduzeću, PZP Beograd, koje su kasnije privatizovali biznismeni Miroslav Mišković i Milo Đurašković.

Marinković je za KRIK rekao da je novac na računu bio njegov, a da je Drobnjaka postavio da bude formalni vlasnik računa, kao i da mu je on zet i da bi taj novac koristio za dogradnju njegove kuće na Banovom Brdu. “Banka mi je rekla da treba da tražim saglasnost Narodne banke Srbije, ja ili Zoran zbog Zoranovog imena. Ja sam se onda pardonirao i rekao banci nemam vremena da tražim to, niti da dajem instrukcije Zoranu to da radi, nije mi to neophodno. I onda sam dao kontra naloge da se novac vrati na iste one račune sa kojih je došao”, rekao je Marinković koji živi u SAD.

Bivši direktor Centroprojekta u švajcarskim papirima

Nekadašnji direktor predstavništva državnog preduzeća Centroprojekt u Moskvi i trenutni vlasnik oko 10 odsto ovog preduzeća Dragutin Pihler, protiv kojeg se, kako navode u KRIK-u, vodi krivični postupak zbog višemilionskih zloupotreba u ovoj kompaniji, takođe ima račun u švajcarskoj banci od 1998. godine.

Na tom računu se najviše nalazilo više od dva miliona švajcarskih franaka. Pihler je za KRIK potvrdio da ima račun, ali tvrdi da novac koji se nalazio tamo nije povezan sa postupkom koji se vodi protiv njega.

On je rekao da je novac koji je zarađivao u Rusiji i na koji je platio porez prebacivao na taj račun, a odatle ga investirao u hartije od vrednosti, akcije preduzeća itd. Pihler i petoro njegovih kolega iz Centroprojekta osumnjičeni su da su oštetili državni budžet za oko 50.000 evra.

Ovo su uradili, tvrdi tužilaštvo, tako što su novac koji je trebalo da bude uplaćen državnom Centroprojektu AIK za poslove koje je izvodio u Rusiji, usmeravali na račun privatne firme sličnog naziva, Centroprojekt. Tužilaštvo je u više navrata podizalo optužnicu u ovom slučaju, ali ona do danas nije potvrđena, navode u KRIK-u.

Niko nije prijavio račune Narodnoj banci

Iako švajcarski papiri ne nude dokaze da je novac na računima biznismena nelegalan, zajedničko im je, napominje Bojana Jovanović, da nisu poštovali propise Narodne banke Srbije prema kojima državljani Srbije moraju da traže saglasnost NBS na otvaranje računa u inostranstvu.

Prema odluci NBS u inostranim bankama mogu slobodno držati devize pojedine kategorije naših građana, npr. lica zaposlena u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, lica upućena na rad u misije Republike u inostranstvu, lica koja se na stručno usavršavaju u inostranstvu, koja su ostvarila stranu penziju u zemljama s kojima nije zaključen međudržavni sporazum.

Ovom odlukom je takođe propisano da su posle prestanka razloga zbog kojih im je omogućeno da drže devize u inostranstvu dužni da u roku od 30 dana u Srbiju unesu preostala sredstva i da ugase taj račun, objašnjavaju u centralnoj banci u odgovoru na pitanja Danasa.

„Pored toga, na osnovu odobrenja sa rokom važenja, naši građani mogu držati devize kod inostranih banaka za plaćanje/naplatu radi kupovine/prodaje hartija od vrednosti u inostranstvu ukoliko je to u skladu sa Zakonom i ako propis konkretne zemlje trgovinu tim hartijama uslovljava držanjem deviza na računu kod banke u inostranstvu, pri čemu je rezident, nakon prodaje tih hartija, dužan da po svakoj izvršenoj naplati prenese devize na svoj račun kod domaće banke u roku od 30 dana od naplate, kao i da o tome obavesti NBS. Takođe, na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, rezidenti mogu u inostranstvu držati devize za plaćanje troškova lečenja i boravka koji su povezani s tim lečenjem.

U slučajevima kada se, na računu kod banke u inostranstvu drže devize bez saglasnosti NBS, za građane je prema Zakonu o deviznom poslovanju, propisana novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.