Dok ukrajinska kriza i forsirani strah od ruske invazije iz dana u dan pumpaju cene sirove nafte na svetskom tržištu, akcije na azijskim i evropskim berzama padaju, što je posledica zabrinutosti ulagača zbog jačanja napetosti između SAD i Rusije, piše sajt Energija Balkana pozivajući se na izveštaje svetskih agencija.
Cene nafte dostigle su danas najviši nivo u poslednjih više od sedam godina zbog straha da bi moguća invazija Rusije na Ukrajinu mogla da izazove sankcije SAD i Evrope, koje bi poremetile izvoz najvećeg svetskog proizvođača na već ionako zategnutom tržištu, javlja Rojters.
Barel je na londonskom tržištu prošle sedmice porastao za 1,25 odsto – na 94,44 dolara, dok je na američkom tržištu skok nešto manji – za 0,85 posto, odnosno 93,10 dolara.
Novi najviši nivo cena nafte od kraja 2014. godine usledio je kao posledica poskupljenja na kraju prošle sedmice – u petak, za tri odsto. Tome je, kako se navodi, direktno doprinela poruka Bele kuće da Rusija sada ima dovoljno vojnika da izvede veliku vojnu operaciju na Ukrajinu, a da bi napad mogao da usledi bilo kog dana.
Vašington je istovremeno poručio Amerikancima da napuste Ukrajinu u roku od 24 do 48 sati. Ovaj poziv su sledile i mnoge druge zapadne zemlje. Takav savet u nedelju uveče državljanima Srbije u Ukrajini uputilo je i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Cene zlata danas pokazuju pad posle tromesečnog maksimuma pod pritiskom jačanja američkog dolara. Gubici vrednosti cene zlata su – po analizama berzanskih stručnjaka – „ograničeni“ jer su rastuće napetosti oko Ukrajine, ipak, održale privlačnost zlata kao jednog od ključnih vrednosnih parametara na globalnom svetskog tržištu.
S druge strane, poruke visokih američkih zvaničnika – od šefa države Džozefa Bajdena, državnog sekretara Entonija Blinkena, do savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejka Salivena – izazvale su strahovanja trgovaca od poremećaja u snabdevanju Evrope energentima iz Rusije.
Rojters citira prošlonedeljnu ocenu čelnika kompanije Lipow Oil Associates Endrjua Lipova kako „svi žele da osiguraju dovoljno nafte“. Lipov smatra da bi,“ako dođe do invazije“, usledile sankcije Zapada Rusiji „koje bi mogle rezultirati poremećajem snabdevanja naftom i gasom“.
Vetar u leđa cenama dala je i prošlonedeljna procena Međunarodne agencije za energiju (IEA) o povećanju potražnje za naftom u ovoj godini za 800.000 barela dnevno. Sada se, po oceni Rojtersa, očekuje da će potražnja porasti za 3,2 miliona barela dnevno i tako dostići rekordnih 100,6 miliona barela na dnevnom nivou, navodi portal Energija Balkana.
Ta ocena IEA o nedovoljnoj ponudi nadovezala se na upozorenje zemalja OPEC da bi svetska potražnja za naftom u ovoj godini mogla rasti još snažnije zbog prognoza o trendu snažanog oporavka svetske privrede od korona krize izazvane pandemijom kovida-19.
Ocena IEA je i da bi Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati mogli povećanom proizvodnjom smiriti nestabilna tržišta.
U tom kontekstu bi se mogla čitati i vest iz Saudijske Arabije da je država prošle sedmice prenela četiri odsto akcija nacionalne kompanije ARAMCO, u vrednosti od 80 milijardi dolara, u državni fond te kraljevine.
Aktuelni vladar Saudijske Arabije prestolonaslednik Mohamed bin Salman najavio je taj potez kao deo napora da se ponovo „kalibrira ekonomija“ kojom dominira nafta, navodi AFP.
Istovremeno, agencije podsećaju da velike naftne kompanije, zahvaljujući uzletu cena beleže profite u desetinama milijardi dolara.
„Rastuće cene energije donele su ogromne profite naftnim kompanijama“, navodi AFP, ističući da rast profita pojačava i žestoke kritike ekologa, ali i političara u vreme kada su potrošači suočeni sa rastućim troškovima.
Američka firma EksonMobil (ExxonMobil), francuski TotalEnerži (TotalEnergies) i britanski giganti Šel (Shell) i Britiš petroleum (BP) objavili su u poslednjoj sedmici 2021. dobit u ukupnom iznosu od ogromnih 66,7 milijardi dolara, navodi AFP.
Izveštaji azijski i evropskih berzi na današnjem otvaranju pokazale su pad vrednosti berzanskih indeksa, dok je pad vrednosti deonica najveći u bankarskom sektoru, za 4,5 odsto.
U atmosferi kad Zapad preti uvođenjem teških sankcija Rusiji u slučaju napada na Ukrajinu, a Moskva negira da planira invaziju i optužuje Vašington da kreira „histeriju“, investitori povlače kapital iz rizičnije imovine poput akcija i kupuju u sigurnijoj zoni, poput zlata ili državnih obveznica.
Rojters u izveštajima ukazuje da su globalna tržišta akcija poslednjih dana u previranjima i zbog inflacije u Sjedinjenim Državama koja je u januaru dostigla 7,5 odsto na godišnjem nivou.
Analitičari su, pak, procenjivali skok do maksimum 7,3 odsto, što je najviše u poslednje četiri decenije, podseća portal Energija Balkana.
Ruski predsednik Vladimir Putin podržaće reakciju Rusije na odgovore SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama u odgovarajućem trenutku, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Španski list „Pais“ u osvrtu kaže da je Zapad suočen s „velikom Putinovom igrom“, jer „ruski predsednik više ne može da uzmakne ako ne dobije rešenje s osetnim zadovoljenjem njegovih zahteva, budući da bi ga to veoma koštalo i na unutrašnjoj i medjunarodnoj pozornici“.
Nemački kancelar ONemački kancelar Olaf Šolc upozorio je danas da bi ruska invazija na Ukrajinu imala „dalekosežne i teške posledice“ i naveo kako je spreman u svakom trenutku da donese odluku o sankcijama Rusiji. Olaf Šolc (Scholz) danas putuje u Kijev u nastavku diplomatskih napora Zapada za smirivanje rusko-ukrajinskih tenzija.
Kriza u Ukrajini već neko vreme okupira javnost, a vest o tome da Rusija preti raspoređivanjem raketnog sistema „Iskander M“ u Srbiji izazvala je veliku pažnju, ali i probudila strahove naših čitalaca.
Ambasador Srbije u Ukrajini Aca Jovanović rekao je za N1 da, prema procenama ambasade u Ukrajini, boravi oko 300 državljana Republike Srbije od kojih je, procenjuje se, oko 100 u Kijevu. Jovanović je rekao da se građani javljaju ambasadi i interesuju, kao i da su neki već ranije, pre odluke o preporukama napustili Ukrajinu. On kaže da ne treba dizati paniku, ali da se treba ponašati u skadu sa situacijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
