Uopštena obećanja i konkretna razmimoilaženja

Inače, kako smo pisali u prethodnom broju Foruma, izgleda da su sindikalci realniji u očekivanjima, nego stranke u obećanjima. Njih preterano ne interesuju „velike teme“, već ih pre svega zanima kakva će biti sudbina Zakona o radu, politike zapošljavanja i da li će se nešto promeniti u „udomljavanju“ u javnim preduzećima. Interesuje ih i poštovanje prava radnika i sprovođenje kolektivnih ugovora.

U ime sindikata na sva ova pitanja potražili smo odgovore od stranaka i koalicija u izbornoj kampanji. Ono što smo dobili pokazuje da među strankama nema mnogo saglasnosti, ali i da se sve partije trude da barem na rečima budu „prijatelji radnika“

„SUDBINSKI“ ZAKON U OPASNOSTI

O sudbini Zakona o radu političke partije imaju mišljenja koja se kreću od većinskog stava da taj zakon treba hitno menjati, do toga da ne treba ništa dirati.

Jelena Trivan, potpredsednica DS zadužena za saradnju sa sindikatima, kaže za Forum da Zakon o radu treba hitno menjati.

– S obzirom na to da su najviše primedbi na Zakon imali upravo sindikati, sešćemo sa njima i udruženjem poslodavaca i napraviti zakon kojim će biti svi zadovoljni, koji će biti usklađen sa konvencijama MOR-a i koji će biti lako primenjiv, a koji neće biti mrtvo slovo na papiru, navodi Trivanova.

I Milica Radović, potpredsednica DSS, slaže se da je aktuelni Zakon o radu mrtvo slovo na papiru i da više služi da odvrati investitore, nego što suštinski štiti radnička prava.

– Zakon mora da bude jasan i realan. Ono što se njime propiše, mora da se poštuje, a ne da zavisi od dobre volje pojedinca, kaže Radovićeva.

Iako krajnja desnica, SRS se slaže sa demokratama, doduše iz drugih razloga, da Zakon o radu treba pod hitno promeniti. Dejan Mirović, funkcioner ove stranke, objašnjava da su aktuelna rešenja loša i pod velikim uticajem MMF – Ako dođemo na vlast prekinućemo mešanje MMF-a u ovu oblast, posebno kada se radi o otpremninama i radu na određeno vreme. Donećemo potpuno novi zakon, kaže Mirović.

Dubravka Flipovska, potpredsednica Nove Srbije i kandidat za poslanika koalicije „Pokrenimo Srbiju Tomislav Nikolić“, smatra da treba menjati samo neke delove Zakona.

– Najvažnija izmena odnosiće se na činjenicu da će poslodavac biti u obavezi da isplati otpremninu radniku za period koji je proveo samo u radnom odnosu svoje firme, kaže Filipovska.

Milisav Petronijević, funkcioner SPS-a smatra da su sve promene Zakona o radu od 2000. godine, do sada bile na štetu radnika. Zalažu se za unapređenje i preispitivanje ovog zakona, ali uz dijalog i saglasnost svih socijalnih partnera i međunarodnih standarda. Petronijević ističe i da „moć kapitala nad radom mora biti ograničena zakonima i standardima koji važe u najrazvijenijim evropskim zemljama“.

Stav LDP u koaliciji Preokret jeste da Srbiji treba zakon koji će poštovati prava zaposlenih.

Zanimljivo je da je Željko Ivanji, poslanik i funkcioner URS-a, izričit da važeći zakon zadovoljava interese radnika i poslodavaca.

– Protivimo se povećanju trajanja rada na određeno vreme, a pitanje trajanja radnog odnosa vezanog za projekte koji traju duže od godinu dana treba posebno rešiti. Nijedno pravo radnicima ne može biti uskraćeno ili izmenjeno na njihovu štetu, računajući i pravo na otpremninu, ocenjuje Ivanji.

POŠTOVANJE PRAVA RADNIKA

Na pitanje kako nameravaju da obezbede poštovanje prava radnika, predstavnici stranaka uglavnom se slažu da se ona moraju obezbediti poštovanjem zakonskih propisa, kolektivnih ugovora i uz strogu inspekcijsku kontrolu.

LDP ističe da se to postiže uvođenjem reda u državi, strogom kontrolom i ukidanjem demagoških pravila, po kojima se, recimo, radnicima plata daje „ispod ruke“ i na crno, bez overene zdravstvene knjižice.

Socijalisti preciziraju da treba uvesti obavezu registracije ugovora o radu i njihovo čuvanje u sedištu poslodavca, veća ovlašćenja inspekcijskih organa i pooštrene kazne za poslodavce koji krše zakonske propise, uz pravovremen i efikasan rad pravosudnih organa u rešavanju radno-pravnih sporova. „Razmotrićemo i opravdanost osnivanja nezavisnih sudova koji bi bili specijalizovani za radne sporove.“, kaže Petronijević ,

Jelena Trivan ističe da demokrate imaju predlog da se prvostepeni inspekcijski poslovi delegiraju lokalnim samoupravama, a da pri ministarstvu ostane drugostepeni organ inspekcije rada.“ Dobilo bi se na efikasnosti, ali bi se ustanovila dvostepenost odlučivanja organa uprave, a u skladu sa Ustavom“, kaže Trivanova.

Govoreći o primeni kolektivnih ugovora predstavnici stranaka listom smatraju da su ti ugovori „sveto pismo“ i da se moraju dosledno poštovati kao i svi ostali podzakonski akti.

ZAPOŠLJAVANJE I DEPARTIZACIJA

Za razliku od primene kolektivnih ugovora gde se stranke uglavnom slažu, po pitanju buduće politike zapošljavanja i zapošljavanja u javnim preduzećima, stavovi se uglavnom razlikuju.

– U JP treba ukinuti Upravne odbore, a ostaviti samo Nadzorne, kao stručnu kontrolu. Menadžment treba profesionalizovati. Direktori se moraju birati na konkursima. Kod zapošljavanja pripadnost političkoj stranci ne sme biti kvalifikacija, ali ne sme biti ni diskvalifikacija, kaže Trivanova, a Ivanji iz URS-a podseća da je departizaciju pokrenula njegova stranka i dodaje da umesto „partijaša“ preduzeća treba da vode profesionalni menadžeri.

Filipovska obećava da će nova politika njene koalicije ukinuti partokratiju i omogućiti da se radnici primaju putem konkursa na osnovu svog obrazovanja i stručnosti. Ona obećava i da će politika privlačenja stranih investitora plaćanjem 10.000 eura po radnom mestu biti ukinuta. „Taj novac, preko razvojne banke biće usmeren na razvoj malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava i prerađivačke proizvodnje“. I Milica Radović, potpredsednica DSS, obećava da ubuduće neće biti vođena politika partijskog zapošljavanja. Slaže se i da javna preduzeća moraju biti profesionalizovana i da mora biti ukinuto sponzorisanje stranih investitora.“Da bi se investicije privukle, moraju se pre svega ukinuti administrativne prepreke, uz poštovanje prava i zakona, ugovora, zaštitu poverilaca, ali i čišćenjem privrede od bankrotiranih preduzeća“. Za LDP je najbolja politika zapošljavanja – otvaranje zemlje prema tržištima u regionu i zemljama EU. „Druga mera je da država oslobodi ekonomiju, da se ne „namiče“ novac za budžet taksama i nametima koji odbijaju domaće i strane investitore“. I LDP smatra i da se investitori ne mogu privlačiti subvencijama po radnom mestu.

Cilj SPS , kako objašnjava Petronijević, jeste očuvanje postojećeg broja radnih mesta. „Zalažemo se za otpočinjanje velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, naročito organizovanjem javnih radova, i pokretanje mnoštva inicijativa za otvaranje porodičnih, malih i srednjih preduzeća, posebno u proizvodnji hrane i robe široke potrošnje, usluga i turizma. Obaveza države je da podrži domaće preduzetnike na isti način kao i strane investitore“, napominje Petronijević.

PUPS: Otvoriti sektor socijalnog preduzetništva

Socijalna država, utemeljeni sindikati primereni 21. veku i odgovorni predstavnici korporacija koje vodi optimalan profit, a ne pohlepa, su principi za koje se zalaže PUPS Kada je reč o Zakonu o radu, neophodne su promene i usaglašavanje sa realnom situacijom, a novi zakon mora da osvetli upravo sivu zonu rada, bez čega nam nema pomaka. PUPS će se zalagati za aktivnu politiku zapošljavanja, a nudi otvaranje sektora socijalnog preduzetništva. Istovremeno su neophodne investicije ali one koje se ne kupuju. Neophodno je stvariti takav privredni ambijent i preduslove koji sami po sebi privlače investitore. Biblija radničkih prava i za PUPS nosi naziv kolektivni ugovori. Naravno njih mogu da pišu samo istinski predstavnici sveta rada, a ne mešetari i trgovci, poručuju iz ove partije.