Ustanove kupovale bez javnog oglašavanja

Istraživanje se odnosilo na nabavku medicinskog kiseonika, pulsnih oksimetara i rendgen filmova za potrebe dijagnostike i lečenja pacijenata koji su se zarazili koronavirusom. Navodi se da je potreba medicinskih ustanova za tom vrstom opreme bila značajno uvećana što opravdava dodatnu nabavku.

Međutim, ocena istraživača je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama, jer dok je “preskakanje” javnog poziva bilo razumljivo u 2020. godini, nema opravdanja da se istom metodom to nastavi i naredne godine.

– Kod nabavke medicinskog kiseonika, uočeno je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost – navodi se u rezimeu istraživanja i naglašava da u postupcima javnih nabavki medicinskih gasova nije zadovoljen kriterijum konkurencije jer je ponudu dostavljao uvek samo jedan ponuđač sa kojim je i sklapan ugovor.

Kada je reč o pulsnim oksimetrima, najveći uočen problem je formiranje cena, jer su razlike između procenjene vrednosti i ugovorene cene veće i do 50 odsto, a različite ustanove su po komadu uređaj plaćale od 1.700 do 130.000 dinara.

– Navedeni podaci zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opreme troši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki – navodi se u saopštenju Partnera Srbije.