Veliki projekat države za podršku porodicama pretvoren u veliki fijasko 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Iako je uredba Vlade Srbije o pomoći majkama za kupovinu prvog stana doneta još u februaru, do sad su odobrene svega četiri subvencije za majke iz Sombora, Trstenika, Kragujevca i Bečeja u ukupnoj vrednosti od 34.595 evra.

S obzirom da je od trenutka kada je republička Vlada usvojila ovaj dokument prošlo čak šest meseci sa pravom se može konstatovati da su nadležni izdali veoma mali broj rešenja za korišćenje subvencija za majke koje su rodile tokom 2022. godine i žele da kupe prvi stan. Prema rečima Tatjane Macure, iz udruženja “Mame su zakon”, razlog za to su prilično nejasne odredbe uredbe kao i sporost komisije koja odobrava dodelu novčanih sredstava.

– U ovom trenutku četiri porodice su stekle pravo na korišćenje subvencije po ovom osnovu a 40 zahteva čeka na obradu. Zahtevi pojedinih majki su odbijeni zbog proceduralnih grešaka do kojih dolazi zbog odredbi uredbe koje su komplikovane jer zahtevaju veoma visok stepen poznavanja prava i ekonomije. Naime, da bi zahtev za dobijanje subvencije bio validan majka koja ispunjava uslove predviđene uredbom mora nadležnima u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pošalje overen predugovor o kupoprodaji stana ili kuće. Tek nakon odobrenja, to jest donošenja rešenja o dodeli subvencije, zainteresovani može da potpiše ugovor o kupoprodaji i time se upisuje u Katastar kao vlasnik nekretnine. Međutim, pojedine porodice koje su aplicirale za državnu pomoć za kupovinu stana sklopile su kupoprodajni ugovor. Na taj način te majke su diskvalifikovane iz procesa dobijanja subvencije jer je jedan od uslova da u trenutku podnošenja zahteva ne budu vlasnice nekretnine. Potpisivanjem kupoprodajnog ugovora one to postaju čime ne ispunjavaju uslov za državnu pomoć za kupovinu prvog stana. A kupoprodajne ugovore pojedine porodice su potpisale zbog toga što na tome insistiraju prodavci stanova kojima je cilj da ih što pre prodaju kao i banke koje to sugerišu kao uslov za dobijanje stambenog kredita – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima upravo je to razlog što je dosad odobreno svega nekoliko zahteva, ali i velika sporost nadležne komisije koja izdaje rešenja o korišćenju subvencija.

– Iako je zakonski rok da na zahtev nadležna komisija odgovori za 30 dana dešava se da porodice na rešenje čekaju i po skoro 90 dana što odugovlači i znatno usporava proceduru. Takođe, pojedine lokalne samouprave koje su dobile dopis od nadležnih u Vladi sa uputstvom da informišu majke šta je sve potrebno da urade kako bi mogle da apliciraju za subvencije i da im obezbede pristup svim potrebnim dokumentima kako bi mogle da ostvare to pravo, to ne čine iako su dužne već roditelje zainteresovane za subvencije upućuju da se obrate ministarstvu pa se i na tome gubi dragoceno vreme za dobijanje rešenja. Shodno svemu tome jasno je da bi uredbu trebalo izmeniti i prilagoditi kako bi građanima bila jednostavnija za razumevanje i manje komplikovana kada je reč o uslovima. Drugim rečima ne bi trebalo da stoji odredba da majka ne sme da bude vlasnik nekretnine u trenutku podnošenja zahteva već da nije bila vlasnik stana u trenutku kada je rodila. Na taj način bi postalo nevažno da li je prethodno u cilju apliciranja za dobijanje subvencije potpisan predugovor ili ugovor za kupovinu stana – navodi Macura i dodaje da bi država trebalo da iznađe rešenje i da majke koje su počinile proceduralne greške tokom apliciranja dobiju priliku da ponovo konkurišu jer ispunjavaju sve druge kriterijume koje uredba predviđa kako bi dobile pomoć.

Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da u konkretnom slučaju nadležni nisu na pravi način informisali roditelje kako da na adekvatan način ostvare pravo na dobijanje subvencije.

– Procedura je prilično komplikovana i zbunjujuća za one koji žele da apliciraju za dobijanje subvencije a očito je i da je osmišljena na rđav način. Postavlja se pitanje da li će u konkretnom slučaju pomoć dobiti oni kojima je zaista i potrebna kao i da li će građani uopšte razumeti kako da je iskoriste s obzirom da su neke odredbe iz uredbe zbunjujuće. Takođe, potpuno je pogrešno povećanje nataliteta podsticati kroz donošenje uredbi već bi to trebalo činiti izdvajanjem sredstava iz prethodno precizno osmišljenog budžeta – navodi naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić pak smatra da uredbu ne treba menjati već bi oni koji su zainteresovani za dobijanje subvencija pažljivo trebalo da se upoznaju sa procedurom koju treba ispuniti kako bi njihov zahtev bio validan.

– Saosećam sa majkama koje su zbog proceduralnih grešaka ostale bez mogućnosti da dobiju subvencije. Ipak ne smatram da zbog toga uredbu treba menjati jer bi to izazvalo komentare da Vlada “namešta proceduru kako bi pomoć dobili oni koji su njoj bliski”. Svi koji žele subvencije treba pažljivo da se upoznaju sa propozicijama i da postupe onako kako odredbe uredbe to i propisuju. Oni koji su počinili proceduralne greške svakako mogu da se obrate nadležnima u Vladi sa molbom da se nađe način da i oni ostanu u proceduri za dobijanje subvencija zbog toga što ispunjavaju sve druge uslove za njihovo korišćenje – ističe naš sagovornik i dodaje da nadležni treba da pronađu način da se građani pravilno informišu na koji način mogu da iskoriste pravo na korišćenje subvencija kako bi se povećao broj donetih rešenja po tom osnovu.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da one majke koje su greškom sačinile kupoprodajne ugovore mogu da ih ponište i nakon toga ponovo uđu u proceduru za dobijanje subvencija za kupovinu prvog stana tako što bi potpisale predugovor o kupovini stana koji bi poslali nadležnima na uvid. Nakon dobijanja rešenja mogu da pristupe potpisivanju kupoprodajnog ugovora i proceduri za dobijanje bankarskog kredita – objašnjava naš sagovornik.

Da bi majke mogle da konkurišu za dobijanje subvencije za kupovinu prvog stana pored toga što dete mora da bude rođeno u toku 2022. godine i da u trenutku podnošenja zahteva ne poseduju nekretnine na svoje ime, potrebno je i da njihova mesečna primanja ne dostižu zvaničan republički prosek.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.