Visoka ocena za reforme

Odbor izvršnih direktora MMF-a ocenio je da je Srbija, sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa, ostvarila značajan napredak u više segmenata – poverenje na tržištu podignuto je na viši nivo, a ostvaren je i rast investicija, kao i ekonomskih aktivnosti. Visoko je ocenjeno i poboljšanje uslova na tržištu rada, kretanje inflacije blizu projektovanog cilja, ubrzano smanjenje javnog duga, kao i eksterna pozicija zemlje. Konstatovan je vidan napredak u domenu strukturnih reformi, ali i ukazano na to da su potrebni dublji institucionalni rezovi kako bi se osigurao održiv privredni rast. Nastavak reformi će, tvrde analitičari MMF-a, unaprediti javnu administraciju i doprineće efikasnijem pružanju javnih usluga. Zakonom o budžetu za 2018. stvoren je prostor za kapitalne investicije, dok će se kroz poreske olakšice dodatno stimulisati rast zaposlenosti.

Ocenjujući okvir monetarne politike kao odgovarajući, imajući u vidu neizvesnosti na domaćem i inostranom tržištu, MMF je pozdravio fleksibilnost deviznog kursa domaće valute, koja je delovala u pravcu aprecijacije dinara usled unapređenih makroekonomskih fundamenata i tržišnih uslova. U izveštaju MMF-a konstatovano je da su reforme u finansijskom sektoru dovele do jačanja bankarskog sektora koji je sada u znatno boljoj poziciji da podrži ekonomsku aktivnost, a pohvale su izrečene i na račun sprovođenja strategije za rešavanje problematičnih kredita. I mada ne spore da je poslovno okruženje u Srbiji unapređeno u MMF-u ukazuju da je još dosta toga ostalo da se uradi, naročito kad je reč o preostalim preduzećima u većinskom državnom vlasništvu kako bi se unapredio način njihovog upravljanja, investiranja i ojačali administrativni kapaciteti. Sugeriše se nastavak poreskih reformi i otklanjanje neizvesnosti u sistemu sudstva, čime bi se dodatno podstakla poslovna aktivnost. Odbor izvršnih direktora MMF-a zaključio je da je Srbija uspela da znatno ojača svoj ekonomski kapacitet. I Vlada se pohvalila da smo uspešno završili trogodišnji aranžman, pokazujući da je Srbija „stabilan i ozbiljan partner u najtežim okolnostima“.

Ovo je prilika i da se podsetimo koliko je kreditnih aranžmana, posle 2000. godine i obnavljanja članstva u MMF-u, Srbija sklopila s tom najuticajnijom svetskom finansijskom institucijom. U decembru 2000, u okviru hitne postkonfliktne pomoći, MMF je odobrio Srbiji iznos od 185 miliona dolara. Naredne, 2001. godine, zaključen je stend-baj aranžman vredan 317 miliona dolara, a 2002. godine dogovoren je trogodišnji finansijski aranžman u iznosu od 829 miliona dolara. Stend-baj aranžman, vredan oko 2,9 milijardi evra (560 odsto nacionalne kvote u toj instituciji), sklopljen je 15. maja 2009. godine, a istekao je 15. aprila 2011. Korišćen je za podršku vladinom ekonomskom programu i deviznim rezervama, u uslovima snažnijeg uticaja svetske finansijske krize od očekivanog. Povlačenje tranši kredita MMF-a, trebalo je da obezbedi veću podršku vladi u ispunjavanju ciljeva dogovorenih sa tom institucijom, i da doprinese stabilizaciji privrede.

Za period 2011-13. godina bilo je dogovoreno zaključenje kreditnog aranžmana iz predostrožnosti, u iznosu od oko 1,1 milijardu evra, koji je podrazumevao mogućnost korišćenja sredstava za popunu deviznih rezervi u nekim nepredviđenim okolnostima. Taj aranžman je, međutim, zamrznut posle samo pet meseci, jer je u državnom budžetu za 2012. premašen dogovoreni nivo zaduživanja. Ovaj aranžman imao je tri glavna cilja. Prvi je da da se Srbija obezbedi od lošeg uticaja moguće nove krize, drugi – da bude podrška realizaciji fiskalne politike, a treći – da utiče na poboljšanje investicione klime. Zamrzavanjem dogovorenog, a nerealizovanog, aranžmana MMF je međunarodnoj zajednici poslao poruku da Srbija ne vodi kredibilnu ekonomsku politiku, negativni efekti su se manifestovali kroz povećanje kamata i manji priliv stranih investicija a posledice su osetili i devizno tržište, kao i tržište javnog duga, ali i neki makroekonomski parametri. MMF je, inače, u prethodnih dvanaestak godina nekoliko puta odlagao revizije aranžmana sa Srbijom, zbog nepoštovanja dogovorenih budžetskih stavki i ekonomskih reformi.

Globalne finansijske organizacije, MMF i Svetska banka, koje imaju rigorozne zahteve za štednju, tražile su sredinom 2014. godine, uštedu od 400 miliona evra u budžetu, kao i da nova vlada smanji penzije za 25 odsto, odnosno da prosečna penzija iznosi 43 odsto prosečne plate, a plate u javnom sektoru za 20 odsto. Insistirano je i na smanjenju troškova na svim nivoima, zatim da se pooštre uslove za penzionisanje, obustave garancije za državne firme i reši problem preduzeća u restrukturiranju. Prema njihovim „računicama“, u javnom sektoru je trebalo da se otpusti 15 odsto zaposlenih. Trogodišnji kreditni stend-baj aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 1,2 milijarde evra, koji je Srbija zaključila sa MMF u februaru 2015, ne podrazumeva novi zajam za jačanje deviznih rezervi, jer je „Srbija dovoljno likvidna, te joj kredit nije potreban“ (devizne rezerve su oko 10 milijardi evra). Ako Vlada Srbije odluči da povuče ta sredstva, novac će biti usmeren u devizne rezerve.

Autor je ekonomista – naučni savetnik