Srbija nema nikakvog prostora za povećanje plata i penzija uprkos tome što se fiskalna konsolidacija odvija po planu. Država samo za plaćanje kamata izdvaja više nego za sve javne investicije, a do 2017. ćemo se po tome izjednačiti i sa Grčkom. Od 5.000 do 10.000 ljudi u EPS-u je višak, a u Železnicama Srbije oko 6.000 zaposlenih. To su ukratko glavne poruke koje je Fiskalni savet juče izneo, analizirajući trenutno stanje javnih finansija u Srbiji.
Prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, Srbija će ove godine na investicije potrošiti 122 milijarde dinara, a na kamate 140 milijardi.
– Po udelu kamata u BDP-a samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove od Srbije. Mi ćemo u 2017. za kamate davati četiri odsto BDP-a i time ćemo se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP-a koji sada plaća Grčka – rekao je Petrović, dodajući da u ovom trenutku Grci plaćaju za 0,7 odsto BDP-a više za kamate nego Srbija, ali da naš procenat stalno raste. Tako ćemo, kako je rekao, svake godine morati da štedimo po 0,5 odsto BDP-a samo da bismo po pitanju izdvajanja za kamate „ostali u mestu“, to jest na nivou na kojem smo danas.
Ilustracije radi, Petrović je dodao da je pomenutih pola procenta iznos jednak celokupnim godišnjim budžetskim izdvajanjem za nauku i tehnologiju.
To je i jedan od razloga zbog kojih se Fiskalni savet protivi bilo kakvom povećanju plata u javnom sektoru i penzija, koje su smanjene za 10 odsto. Ako bi se ova primanja vratila na prethodni nivo, budžetski deficit bi skočio na 6,5 odsto koliko je bio i ranije, što bi poništilo sve efekte fiskalne konsolidacije. Petrović je ocenio i da „nema smisla“ da se plate i penzije povećaju za neki mali iznos od jedan ili dva procenta.
Govoreći o strukturnim reformama koje još nisu sprovedene, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je ocenio da je u EPS-u višak između pet i deset hiljada zaposlenih, a u Železnicama Srbije trećina od oko 17.0000 radnika. On je dodao da se još ne zna da li će EPS otpuštati ljude, dok bi u svakom slučaju otpremnine trebalo da budu 200 evra po godini staža, što je znatno manje od 800 evra, koliko bi bile kada bi se obračunavale prema prosečnoj zaradi u tom preduzeću. Vučković je pomenuo i da EPS za sada uredno vraća svoje dugove od čak milijardu evra.
Vučković se osvrnuo i na pitanje poskupljenja struje, rekavši da će se najveći deo dodatnih prihoda preliti u budžet kroz akcizu, dok će EPS dobiti manji deo, što je okarakterisao kao problem. U javnosti se već mesecima spekuliše o tome da li će i za koliko poskupeti struja, a poslednje nezvanične informacije su bile da će rast cene biti oko osam procenata i da će sav novac otići EPS-u, a da će država naplaćivati akcizu po nultoj stopi. Sporazumom sa MMF-om predviđeno je poskupljenje od 15 odsto, od čega je akciza trebalo da čini polovinu.
Vučković je ocenio da se javnim preduzećima vide „prvi nagoveštaji unapređenja poslovanja“, pošto je usvojen program finansijskog restrukturiranja EPS-a, formirana radna grupa za hemijski kompleks i počela realizacija funkcionalne podele Železnica na četiri preduzeća. Uz to, sve državne firme su počele da plaćaju za utrošene energente Srbijagasu, mada Vučković smatra da je to samo trenutno stanje, jer su pojedina preduzeća u decembru 2014. dobila subvencije od države.
– Ove godine će državna preduzeća koštati 700 miliona evra, odnosno oko dva procenta BDP-a – rekao je Vučković, dodavši da je prošle godine taj iznos bio i veći – tri procenta, to jest čak milijardu evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
