Za turiste iz Azije Evropa je samo skupi muzej

Prvi je posledica političke i ekonomske nestabilnosti, pojačane terorizmom, ratovima i migrantskom krizom, drugi se odnosi na povećano turističko kretanje na globalnom nivou i njegov uticaj na klimatske promene i održivi razvoj, dok treći podrazumeva savremeno obrazovanje i transfer naučnog saznanja ka turističkoj praksi. Pozdravljajući učesnike ovog skupa, direktor VTŠ Milan Skakun ukazao je da su institucije, specijalizovane za obrazovanje i obuku stručnjaka u turizmu, veoma zastupljene. „To je, nesumnjivo, posledica globalnog razvoja turizma koji je postao veoma primamljiv za mlađe ljude koji žele da postignu obećavajuću karijeru“, ocenio je Skakun i dodao da je VTŠ, jedna od najstarijih obrazovnih institucija u oblasti turizma u regionu, koja će naredne godine obeležiti pola veka od osnivanja.

BITCO 2016 je bio prilika da akademski stručnjaci i turistički poslenici razmene znanja i iskustva u obrazovanju i obuci u turističkom sektoru, kao i da ukažu na primere dobre prakse i uspešne međunarodne saradnje. Tako je, recimo, Kris Kuper, profesor sa Oksford Bruks Univerziteta u Velikoj Britaniji, procenio da se migrantska kriza neće negativno odraziti na turističku ponudu Grčke, a kao argument naveo je podatak da je u 2015. godini potražnja za tom destinacijom zabeležila rast, kao i da će se taj trend nastaviti i u ovoj godini. S tom konstatacijom slaže se i Dajana Dredž, profesorka na Univerzitetu Alborg u Danskoj i konsultantkinja za razvoj destinacija i turističko planiranje, koja ističe da ni Skandinavci neće odustati od Grčke, s obzirom na to da oni ne doživljavaju migrante kao potencijalni rizik po sopstvenu bezbednost.

Na ovom skupu mogla se čuti i konstatacija da je ubrzani razvoj privreda država, poput Narodne Republike Kine i Indije, rezultirao povećanjem broja pripadnika srednje klase, koji svoja slobodna novčana sredstva sve više troše na putovanja. To je, tvrdi Dejvid Ejri, profesor na britanskom Univerzitetu Sari, razlog više da poznate turističke destinacije učine dodatni napor kako bi privukle turiste iz tih država. On navodi da turistička privreda Velike Britanije već vrši pritisak na zvanične institucije u pogledu liberalizacije viznog režima sa NR Kinom. S druge strane, Kuper smatra da Azija nije samo područje iz koga pristiže, već i u koje odlazi veliki broj inostranih gostiju. „Za turiste iz Azije Evropa je samo skupi muzej. Oni mogu da obiđu muzej, ali posle idu kući i to je sve“, iznosi svoje zapažanje britanski profesor posle višegodišnjeg rada u Aziji i Australiji. Kuper smatra da turistička privreda preuzima vođstvo u održivom razvoju, dok su to ranije radile vlade.

Otvaranje novih turističkih tržišta pred turističke stratege postavlja i pitanje održivog razvoja. Dajana Dredž upozorava na predviđanje da će do 2030. godine Evropa beležiti oko 700 miliona dolazaka, dvostruko više nego 2015, što će neminovno uticati na saobraćajne gužve, opterećenje postojeće infrastrukture, klimatske promene i slične probleme. „Na nama je da razmislimo kako da upravljamo rastom i razvojem turizma jer sadašnje destinacije nisu u mogućnosti da prime toliki broj turista“, istakla je Dredž upozoravajući da to nije samo problem Evrope, već globalni trend. Prema oceni Irene Ateljević, profesorke na Univerzitetu Vageningen u Holandiji i naučne saradnice Instituta za turizam u Zagrebu, turizam se ne sme posmatrati samo kroz brojeve, iako su oni važni sa aspekta ekonomije, već, prevashodno, kroz očuvanje prirodnih i kulturnih resursa. „Ovo je proces koji treba da počne od lokalnih zajednica koje moraju da sačuvaju svoje resurse kako bi živele kvalitetno, a zatim ih podelile i sa svojim gostima“, poručuje Irena Ateljević. Uz opasku da turistička privreda preuzima vođstvo u održivom razvoju, Kuper je naveo pozitivne primere kompanija poput Virdžin ervejz i Holand Amerika Lajn and Kruizing.

Zabranjene zone

Kris Kuper, profesor sa Oksford Bruks Univerziteta u Velikoj Britaniji i saradnik niza međunarodnih agencija za istraživanje i obrazovanje u sektoru turizma, smatra da će ekspanzija terorizma rezultirati pojavom „zabranjenih zona“ u pojedinim delovima sveta, kao i da je to u državama poput Tunisa i Egipta već realnost. „Uprkos tome, ljudi ne smeju da budu samo nemi posmatrači kriznih situacija. Prijatno me je iznenadila reakcija ljudi Britanaca koji su nakon terorističkog napada u Parizu izrazili želju da posete tu turističku destinaciju dajući tako moralnu i ekonomsku podršku glavnom gradu Francuske“, kaže Kuper u razgovoru za Biznis.