Za "već urađen" posao, Ziđin sad mora da uloži još 220 miliona evra 1Foto: BETAPHOTO/ MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE/ ZORAN PETROVIĆ/MO

Kineski Ziđin bio je prinuđen da u Boru uloži još 220 miliona evra u rekonstrukciju topionice, iako je taj posao već jednom obavljen, pre samo šest godina, a procene o ceni koja je tada plaćena kreću se od 250 do čak 400 miliona evra.

Kako bi se opravdala visoka izdvajanja, sve vreme se govorilo da u Boru niče nova topionica i fabrika sumporne kiseline, iako je to glavno postrojenje za topljenje rude pretrpelo samo rekonstrukciju. Boranima je bilo jasno o čemu se radi ali njihov glas se dalje od tog grada nije čuo.

Prvi put izgradnju nove topionice u Boru pomenuo je 2009. tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je nakon treće neuspele privatizacije rekao da će država da uloži u Rudarsko topioničarski basen Bor, i da je u budžetu za narednu godinu predviđen iznos potreban za bankarske garancije koje treba da pokriju kredit od 130 miliona evra kod kanadske banke EDC, kako bi pod nadzorom inženjerske kompanije iz te zemlje, SNC Lavalin bilo izgrađeno postrojenje po tehnologiji finske kuće Ototek. Država je trebalo da obezbedi još 30 miliona kako bi se nabavila i potrebna rudarska oprema.

U kojoj se fazi odustalo od izgradnje nove topionice i krenulo u rekonstrukciju stare po najmanje dvostruko višoj ceni, javnosti nije poznato, ali ni jedan političar to nije pominjao. U decembru 2014. tadašnji premijer Aleksandar Vučić pompezno je presekao vrpcu na, kako je tvrdio, novoj topionici koja će kada izađe iz probne proizvodnje omogućiti proizvodnju 80.000 tona katodnog bakra godišnje, kao i da će Bor posle više od veka proizvodnje bakra imati čisto nebo kakvo je bilo pre otvaranja rudnika 1903. godine. I zaista, nebo je neko vreme bilo prilično čisto, čak je stigla i nagrada zbog ekološkog doprinosa ali problem je bio to što nije bilo ni obećane proizvodnje. Ni većih prihoda iako je cena bakra na berzama rasla. Naprotiv, RTB Bor je uvećavao dugove, pa je država otpisivala ili pokrivala milijarde evra.

Čisto nebo nije potrajalo. Kada su došli Kinezi i krenuli da uvećavaju proizvodnju na projektovani nivo, građani Bora počeli su da organizuju proteste jer je vazduh bio nepodnošljivo zagađen.

Kineski menadžment je, trudeći se da ne uvredi domaćine, tvrdio da je tehnologija topionice zastarela i da do njene rekonstrukcije neće moći mnogo da urade, a da kasnije računaju na proizvodnju od 180 hiljada tona katodnog bakra. U šta je potrošen kredit kanadske banke, kako je urađena prva rekonstrukcija tih postrojenja, niko više ne pita. Važno je da se ministarka Zorana Mihajlović pohvalila kako će Kinezi uložiti novac u savremenu tehnologiju topljenja rude, ne pominjući prethodne radove.

– Kada se kaže da će Kinezi nešto uložiti, to znači da će novac doći iz Kine a ne iz proizvodnje ovde, iako je cena bakra sada dobra. To znači i da im je potrebno povećanje kapaciteta. Ali, nije jasno zašto se neko naš hvali koliko će stranac investirati? Mi smo im dali jedno dobro a oni investiraju, kako bi mogli više da izvuku. Konačno, strane investicije uopšte nisu dobra vest, jer mi dajemo u vlasništvo nekom drugom ono što leži u našoj zemlji a sami od toga nemamo ništa. Imaćemo u prvom trenutku veći uvoz opreme, potom i veći izvoz a profit i tako odlazi vani. Dobro bi bilo da smo dali neki limit koliko strana kompanija može da eksploatiše naše dobro, ali toga nije bilo u pregovorima – kaže konsultant za investicije Milan Kovačević.

Ekonomista LJubomir Madžar ukazuje da je u toj najavi sadržana i jedna dobra vest, to što će Kinezi najavljenim ulaganjem da obezbede zdraviju sredinu.

– To jeste za pohvalu, iako još ne znamo kako će na kraju ispasti. Orijentacija je dobra, ko može biti protiv toga da neko najavljuje napor da će obezbediti čistiji vazduh tamo gde se ljudi guše – kaže Madžar.

Potvrđuje da se nisu ostvarila prethodna obećanja državnog vrha u vezi sa efektima ulaganja u rekonstrukciju topionice, ali dodaje da na osnovu toga što se ranije dešavalo i u čemu Kinezi nisu učestvovali, ne može da se pravi projekcija kako će se pokazati novo ulaganje.

– Istina, nije lako poverovati, jer Kinezi nisu poznati po rezultatima u borbi za ekološku čistoću, nemaju dobru reputaciju u staranju o životnoj sredini što bi moglo da stvori senku, ali ne treba unapred poricati nešto što bi moglo da se obistini. Uprkos sumnji koja ima svoj osnov, ako se ispuni njihovo obećanje, biće to jedna od krupnijih stvari u borbi za čistu čovekovu sredinu u ovoj zagađenoj zemlji – kaže Madžar.