„I jedni i drugi žure da reše svoje usko grlo“: Koje je „tajno oružje“ Kine u AI trci sa SAD?

Ali kada je u pitanju napajanje ogromnih data centara koji rade na AI čipovima, Kina ima jasnu prednost.

To je zato što data centri – ogromni računarski kompleksi potrebni za obuku i pokretanje modela veštačke inteligencije – zahtevaju ogromne količine energije.

Tipičan data centar može trošiti isto toliko električne energije koliko i 100.000 domaćinstava, dok sledeća generacija „hiperskalnih” postrojenja može progutati energije koliko troše čak dva miliona domaćinstava, prema podacima Međunarodne energetske agencije (IEA).

Pristup Kine obilnim količinama jeftine električne energije stavlja tu zemlju u idealan položaj da zadovolji tako ogromne energetske potrebe.

Kina već proizvodi više nego dvostruko više električne energije od SAD, a očekuje se da će se ta prednost dodatno povećavati usled agresivnih državnih ulaganja u energetsku mrežu zemlje.

BloombergNEF procenjuje da će Kina u narednih pet godina dodati više od šest puta više kapaciteta za proizvodnju električne energije nego SAD.

Veliki deo tih dodatnih kapaciteta biće iz obnovljivih izvora energije poput solarne i vetroenergije.

Samo tokom 2025. godine Kina je povećala kapacitet vetroelektrana i solarne energije za više od 430 gigavata, što je činilo više od polovine ukupno dodatih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije na globalnom nivou te godine.

Ključni element kineske strategije za veštačku inteligenciju podrazumeva integraciju data centara sa njenim brzo rastućim sektorom obnovljivih izvora energije.

Početkom maja Peking je objavio početak rada prvog kineskog „velikog” projekta obnovljive energije koji je direktno povezan sa data centrom.

„Na duge staze, zemlja koja može da obezbedi jeftinu, stabilnu i niskougljeničnu električnu energiju imaće veliku prednost u AI infrastrukturi“, smatra Ćijang Sjong, doktorand na Renmin Univerzitetu Kine koji se bavi politikom veštačke inteligencije i energetike.

Kako dodaje, Kina je svetski lider u solarnoj energiji, energiji vetra i ultra-visokonaponskom prenosu.

„To joj daje prednost u сnadbevanju zapadnih klastera data centara velikim količinama relativno jeftine i čiste električne energije“, naveo je on.

Smanjivanje zaostatka

Za sada, SAD i dalje imaju ubedljivo najveći broj data centara.

Prema AI indeksu Stanford University, SAD su 2025. godine imale procenjenih 5.427 data centara, u poređenju sa 449 u Kini.

Sjedinjene Države činile su 45 procenata od ukupno 415 teravat-sati električne energije koju su data centri potrošili tokom 2024. godine, dok su Kina i Evropa učestvovale sa 25 odnosno 15 procenata, prema podacima Međunarodne energetske agencije.

„Velika kineska proizvodna baza i manje strogi regulatorni okvir znače da se izgradnja data centara i prateće energetske infrastrukture može odvijati mnogo brže nego u SAD“, kaže Li Fahi, viša ekonomistkinja za Kinu u kompaniji Capital Economics.

Dodaje da modularni Huawei data centri sada mogu biti izgrađeni za šest meseci, dok ekvivalentni objekti u SAD-u zahtevaju najmanje godinu dana.

Pritisak na elektroenergetske mreže

U međuvremenu, već postoje znaci da širenje veštačke inteligencije u SAD nailazi na ograničenja u snabdevanju električnom energijom.

Energetska konsultantska kuća Wood Mackenzie saopštila je ranije ove godine da su ograničenja američke energetske mreže dovela do pada od 50 odsto u novim projektima data centara u poslednjem kvartalu 2025. godine.

Najmanje 36 data centara blokirano je ili zaustavljeno u SAD između maja 2024. i juna 2025, prema podacima projekta Data Center Watch.

Tehnološki lideri u SAD, uključujući Ilona Maska, Jensena Huanga i Sem Altmana, otvoreno su priznali kinesku prednost u energetskom sektoru.

„Ograničavajući faktor za primenu AI su u osnovi električna energija”, rekao je Mask na Svetskom ekonomskom forumu u januaru.

Vrlo uskoro, možda čak i ove godine, dodao je on, proizvodićemo više čipova nego što možemo da uključimo – osim u Kini.

„Kineski rast proizvodnje električne energije je ogroman“, istakao je on.

Ipak, kineska energetska prednost ima i svoja ograničenja.

Uprkos naporima Pekinga da poveže AI ambicije sa vetrom i solarnom energijom iz udaljenih zapadnih regiona, većina data centara i dalje se nalazi u velikim istočnim metropolama poput Pekinga, Šangaja, Šenzena…

„Ta mesta takođe imaju probleme sa snabdevanjem energijom i uvela su ograničenja za nove data centre”, rekao je Anders Hove iz Oxford Institute for Energy Studies.

On je dodao da kineska elektroenergetska mreža pati od visokog stepena fragmentacije, što sprečava nesmetan protok električne energije između regiona.

Kvalitet i problemi izgradnje

Iako brz, kineski razvoj data centara ima i probleme sa kvalitetom, kaže Kajl Čen iz Brukings Instituta.

„Pokušavaju da grade heterogene klastere čipova koji kombinuju različite hardverske sisteme. To otežava pokretanje AI poslova”, rekao je.

Dodao je da je bilo problema sa kvalitetom izgradnje pojedinih data centara, posebno kada investitor nema dovoljno iskustva u tako složenim projektima.

„Kina takođe još uvek ima problem razlike između izgrađenih kapaciteta i njihove stvarne upotrebe“, kaže Hauard Ju, direktor Centra za buduću spremnost na IMD Business School u Lozani, Švajcarska.

Kako dodaje, zvanične procene Pekinga govore o iskorišćenosti od 20 do 30 odsto, a čak je i šef SMIC-a upozorio da bi deo nove infrastrukture mogao ostati neiskorišćen.

„Jedan način da se rezimira ova trka: SAD imaju čipove, ali nemaju dovoljno energije. Kina ima energiju, ali nema dovoljno čipova. I jedni i drugi žure da reše svoje usko grlo“, istakao je Ju.