Zabrana izvoza dogovorena s monopolistima?

U Žitovojvodini, koja okuplja najveće industrijske mlinove kažu za Danas da su šokirani uredbom i da su već juče tražili hitan sastanak sa novim resornim ministrom Dušanom Petrovićem. Spekuliše se da je država pre donošenja uredbe postigla dil sa velikim izvoznicima pšenice, ali ne i sa mlinarima, kojima preti status najvećih gubitnika zbog primene te mere. U Viktorija grupi, koja raspolaže najvećim zalihama žita, demantuju da postoji bilo kakav dogovor sa državom i dodaju da su uredbu očekivali još u novembru ili decembru. „Prodaja preostalih količina pšenice iz magacina već je ugovorena sa mlinsko-pekarskom industrijom, tako da neće biti posledica od usvojene uredbe“ kažu za Danas u toj kompaniji.

Stručnjaci takođe ne vide neku veliku dobit od uredbe vlade, ali su saglasni da je država svojim nečinjenjem dovela prehrambeni bilans zemlje u ovu poziciju jer je propustila da kroz robne rezerve obezbedi zalihe osnovnih namirnica u trenutku kada je njihova nabavka bila najjeftinija. Jedina nada da bi tržište moglo manje da oseti cenovni udar uvozne pšenice, moglo bi da bude ukidanje ili bar smanjenje carine, koja se kreće od 20 odsto na uvoz iz Evropske unije i CEFTA zone do 30 odsto na robu koja potiče iz drugih zemalja. Ako to ne bude učinjeno, u opticaju će biti uglavnom samo domaće žito, kojem bi u situaciji donekle zatvorenog tržišta cena od sadašnjih 29 do 30 dinara za kilogram, dostigla 33 i 35 dinara, a lanac poskupljenja zatim bi se nastavio kroz brašno, hleb, testenine…

– Umesto da uđe u trku sa trgovcima koji su tokom žetve plaćali 15 do 16 dinara za kilogram žita, država je pustila da nekoliko velikih dobavljača otkupi značajne količine, tako da je tim kanalom oko 600.000 tona ili oko 20 odsto više nego što je planirano, otišlo u izvoz, a veletrgovci su na jedan uloženi dobili još jedan dinar profita. Nisu loše prošli ni mlinovi, koji su kupovali pšenicu kako bi je preradili u brašno, ali oni nisu mogli da obezbede veće količine. Oni će deo zarađenog delimično izgubiti jer godinama brašnom snabdevaju zemlje CEFTA regiona, pa sada, zbog zabrane izvoza, može da se dogodi da izgube deo tog tržišta. Ipak, u tom lancu, najgore su prošli primarni proizvođači. Oni ne koriste benefite zbog rasta cene pšenice jer su svoj rod najvećim delom bili prinuđeni da prodaju još u vreme žetve, kako bi pokrili troškove i finansirali naredne radove. Najveći broj paora predao je žito u zamenu za repromaterijal, pri čemu su pariteti, ako se uporede sadašnje cene, išli njima na štetu – kaže za Danas Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrane u Privrednoj komori Vojvodine.

On naglašava da Srbija ni sa ovogodišnjim rodom neće imati bolje bilanse, jer je u ciklus ušla bez zaliha, zasejane su znatno manje površine, a poljoprivrednici nemaju ni dovoljno novca da obezbede repromaterijal i primene sve agrotehničke mere. Samo u Vojvodini, gde se ove godine kao problem javljaju i površinske i podzemne vode, ove godine žito će se žnjeti sa svega oko 230.000 hektara, što je i za 100.000 manje od površina koje su bile pod tom kulturom ranijih godina.

– Ove sezone ubraćemo i manje pšenice, a i prinos će više nego ranije zavisiti od klimatskih faktora. Vlada bi nekim hitnim merama mogla donekle da ublaži problem. Bilo bi dobro da se kupi bar đubrivo i po paritetima podeli paorima, kao i da im se po povoljnijim uslovima omogući pristup kratkoročnim kreditima za nabavku repromaterijala – kaže Bugarin i podseća da banke domaćim poljoprivrednicima daju kredite sa kamatama koje su i do tri puta više nego u regionu.

Hleb će ipak poskupeti?

Zabrana izvoza pšenice ne znači da hleb neće poskupeti, to je samo početna mera da se stabilizuje tržište hlebnog žita u zemlji – izjavio je predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica. On je kazao da bi cena hleba u Srbiji ostala nepromenjena, navažnije je da se izmeni uredba da se cena hleba koji se pravi od pozajmlejne pšenice iz robnih rezervi vezuje za cenu od 44 dinara, a ne za cenu iz avgusta 2010. godine, odnosno za 38 dinara. Predsednik Udruženja pekara je naglasio i da treba da se ukinu carine na uvoz pšenice i brašna, kako se preostale količine tog žita ne bi monopolski koristile. Pralica je dodao i da treba produžiti za još šest meseci važenje Uredbe o hlebu, koja predviđa ograničenje marži. „Ukoliko do svega ovog ne dođe, hleb će morati da poskupi na oko 70 dinara, jer se očekuje i poskupljenje struje i nafte“, kazao je on.

Galetin: Zakasnela odluka

Direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin ocenio je da je zakasnela i iznuđena mera Vlade o privremenoj zabrani izvoza pšenice i da će do ovogodišnjeg roda morati da se uvozi ta žitarica. „Izvoz pšenice trebalo je da bude obustavljen krajem prošle godine, kad je bilo jasno da zbog visokih cena na svetskim berzama neće biti dovoljno pšenice za podmirivanje domaćih potreba“, rekao je Galetin. Njegove su procene da će do žetve morati da se uveze od 350 do 400.000 tona pšenice. „Najbolje bi bilo da je Vlada istovremeno sa merom o zabrani izvoza pšenice odlučila da smanji carine na uvoz te robe“, rekao je Galetin.

Saković: Tržište mora da se otvori smanjenjem carina

Tromesečna zabrana izvoza pšenice i brašna je administrativna odluka vlade koja neće značajnije uticati na cenu žita na domaćem tržištu, izjavio je direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković. „Određena mere su bile neophodne za regulisanje tržišta žita, ali je bolje bilo ukinuti carinu na uvoz pšenice, čime bi samo obezbedili protok robe, svi koji rade sa tom robom imali bi ekonomski interes, dok bi cena bila ista kao i u okruženju“, kazao je Saković. On smatra da vlada, donoseći odluku o zabrani izvoza žita i brašna nije imala dovoljno informacija, jer bi, kako je istakao „odluka tada bila povoljnija i po zemlji i po privredu“. Podsetio je da je Srbija i 2008. zabranila izvoz žita, ali je pšenica na domaćem tržištu i pored toga bila najskuplja u okruženju. Saković je istakao da je „iznenađem odlukom da se zabrani izvoz brašna“, jer je tržište te robe drugačije od tržišta pšenice. Tržište brašna, kako je objasnio, teško se osvaja, jer se svaka zemlja trudi da uposli svoje mlinove, odnosno da ako je potrebno uvozi pšenicu, a ne brašno. „Srbija je uspela da u prethodnih desetak godina osvoji tržište brašna u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a mesečni izvoz je bio 11.000 tona“, kazao je Saković i izrazio bojazan da se odlukom o zabrani izvoza to tržište može izgubiti. „Mogli smo da uvozimo pšenicu za 300 evra po toni, a da izvozimo brašno po 350 evra, što bi značilo devizni priliv za zemlju“, kazao je on.

Srbija krši CEFTA sporazum

Crnogorski ministar poljoprivrede Tarzan Milošević optužio je juče vladu Srbije da je zabranom izvoza žita prekršila CEFTA sporazum i saopštio da takva odluka neće izazvati nestašise pšenice i brašna u Crnoj Gori. Milošević je nakon sednice crnogorske vlade novinarima kazao da postoje dovoljne zalihe bršna i psenice, te da će u narednih petnaestak dana biti obezbezbeđene nove količine, dovoljne za potrebe Crne Gore. Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske Vladimir Usorac izjavio je da RS, kao i Bosna i Hercegovina, imaju zalihe pšenice koje mogu da podmire potrebe za samo sedam dana. On je rekao da je očekivana odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza žita i da očekuje da će sličnu odluku doneti i Mađarska i Hrvatska. Beta