Formiranje Bugarsko-srpske privredne komore (osnovana na 15. Bugarskom ekonomskom forumu, održanom u novembru u Sofiji) samo je još jedna u nizu manifestacija kvalitetne saradnje privrednih društava dve države, posebno njenih pograničnih delova, koju finansijski podržava i Evropska unija. Ipak, tu pozitivnu praksu ne prati i odgovarajuća poslovna saradnja biznismena dve susedne zemlje, koja je na niskom nivou. Sudeći prema izjavama učesnika Foruma jedan od ciljeva formiranja Bugarsko-srpske komore jeste da se ta realnost promeni, kako kroz jačanje spoljnotrgovinske razmene dve zemlje, tako i kroz uspostavljanje novih vidova saradnje biznismena Niškog regiona sa kolegama iz Bugarske.
Da je reč o ozbiljnim namerama govori i podatak da je u radu Foruma učestvovalo 115 bugarskih i 35 srpskih privrednika, dok je svaka srpska kompanija zabeležila, u proseku, po tri razgovora sa bugarskim poslovnim partnerima. Najavljeno je i potpisivanje nekoliko ugovora iz oblasti turizma, elektroindustrije, farmacije i medicinske opreme.
Zamenik ministra ekonomije i energetike Bugarske Krasin Dimitrov podsetio je da obim saradnje Bugarske i Srbije ne premašuje milijardu evra godišnje, „što je veoma loš saldo, utoliko pre što je reč o dva susedna i bliska naroda, sa sličnim jezikom i kulturom“. On je potvrdio da će bugarske firme koje iskažu spremnost za saradnju sa poslovnim partnerima iz Srbije moći da računaju na subvencije države. Dodao je, takođe, da je za Bugarsku izuzetno važan zajednički nastup sa Srbijom na trećim tržištima. U ovom trenutku najinteresantnije bi bilo tržište Rusije, gde Srbija „uživa“ privilegovan carinski tretman, ali i tržište Turske.
– Bilo bi dobro da i Srbija uvede slične podsticaje za poslovnu saradnju naših kompanija sa bugarskim. Ali, takvih inicijativa, bar za sada, nema. Činjenica je, međutim, da smo u prethodnih nekoliko meseci intenzivirali razne vidove institucionalne saradnje. U tom kontekstu treba pomenuti da su u Sofiji o unapređenju bilateralne saradnje razgovarali predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev. Osim toga, održana je velika konferencija o klasterima, kao i Bugarski ekonomski forum. Nesporno je i to da privredne komore i društva dobro sarađuju i tu saradnju zdušno podržava EU. Ta konstatacija, nažalost, ne važi i za naše firme – kaže za Biznis Zoran Marković, sekretar Regionalne privredne komore Niš, koja pokriva Pirotski, Nišavski i Toplički okrug.
On je precizirao da niška RPK ima sporazume o saradnji sa pet privrednih društava u Bugarskoj, kao i da godinama unazad učestvuje u realizaciji projekata prekogranične saradnje koje velikim delom kofinansira EU. Marković podseća da je od 2007. godine EU kofinansirala osam projekata koje je, u saradnji sa regionalnim privrednim komorama Leskovca i Zaječara, realizovala niška RPK, „ali efekti nisu tako veliki“.
– Spoljnotrgovinska razmena naročito juga Srbije i Bugarske uvek je bila veoma niska, i to uprkos dobrim preduslovima, kao i činjenici da za to nema otežavajućih okolnosti. Podsetiću da je Niš geografski bliži Sofiji nego Beogradu. Osim toga, između Srbije i Bugarske postoji dobra putna infrastruktura, koja će posle izgradnje Koridora 10 biti još bolja. Najveći pomak u uspostavljanju što efikasnije poslovne saradnje napravljen je u oblasti turizma – Bugari su, u nešto većem broju, počeli da dolaze u Srbiju, što je, čini mi se, posledica ulaska Bugarske u EU, posle čega su postali otvoreniji za nove vidove saradnje – kaže Marković.
Osnivači Bugarsko-srpske privredne komore sa srpske strane su Regionalne komore Niša, Zaječara i Leskovca, opština Pirot i Slobodna zona Pirot, a sa bugarske – Bugarski ekonomski forum i privredne komore Vidina i Montane. Projekat osnivanja Bugarsko-srpske komore, vredan 194.000 evra, kofinansiraju EU i Republika Bugarska, kao i partneri. Projekat je oročen na godinu dana, a započet je u januaru 2013. Komora bi trebalo da postane samoodrživa, odnosno da se finansira od članarine i komercijalnih usluga. U toku je istraživanje u koje su uključene firme u Srbiji koje bi trebalo da odgovore na pitanje: kako bi Komora mogla da im olakša poslovanje u Bugarskoj. Milan Ristić, savetnik u Privrednoj komori Srbije, izjavio je nedavno da bi Bugarsko-srpska privredna komora trebalo da počne s radom do kraja januara 2014. godine.
– Komora će srpskim kompanijama olakšati pronalaženje poslovnih partnera u Bugarskoj i uspešniji nastup na tom tržištu. Veliki izvozni potencijal Srbije predstavljaju poljoprivredni proizvodi, s obzirom na to da mi imamo bolju tehnologiju i razvijeniji smo od Bugarske u toj oblasti. Mogućnosti za saradnju su u oblastima energetike, proizvodnje nameštaja, keramike, industriji električnih mašina i aparata, automobilskoj indistriji, saobraćaju, turizmu i građevinarstvu – rekao je Ristić.
Prema podacima PKS-a, Bugarska je 14 spoljnotrgovinski partner Srbije, a ukupna robna razmena ostvarena u prvih deset meseci ove godine iznosila je oko 650 miliona dolara, što je 15 odsto manje u odnosu na isti period lane. Neke od usluga Bugarsko-srpske komore već su promovisane u Nišu, Pirotu, Boru, Zaječaru i Beogradu. Za sredinu decembra najavljena je promocija u Kragujevcu, a slične promocije održane su u Plovdivu i Burgasu.
Suficit u razmeni sa Bugarskom
Ukupna spoljnotrgovinska razmena koju je 2012. godine Srbija ostvarila sa Bugarskom iznosila je 900 miliona evra. Slično je bilo i pre 2007. godine, kada Bugarska nije bila članica EU. Najveći obim spoljnotrgovinske razmene od oko milijardu dolara zabeležen je 2008. godine. Podaci takođe govore da je do 2012. godine Srbija beležila deficit u razmeni sa Bugarskom – više je uvozila nego izvozila, a sada je u suficitu. Na teritoriji RPK Niš, koja pokriva većinu prekograničnog regiona, spoljnotrgovinska razmena sa Bugarskom čini samo jedan odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
