Željko Jović (NBS): Srbija relativno dobro prebrodila krizu izazvanu pandemijom 1Foto: Stanislav Milojković

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović izjavio je danas da je Srbija relativno dobro prebrodila krizu, izazvanu pandemijom kovida 19 i da je odgovor NBS i Vlade bio pravovremen, sveobuhvatan i odgovarajući.

On je, na panelu „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“, rekao da je ta ocena došla i od značajnih međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska komisija i kreditne insititucije.

Istakao je da je u zdravstvenim uslovima bilo vidljivo ograničenje kretanja robe i ljudi i da je to imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.

Jović je ocenio da je to imalo, uglavnom negativan uticaj na tražnju robe i usluga, smanjenje proizvodnje određenih proizvoda kao i na smanjenje mogućnosti pružanja određenih usluga.

„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete kao i da sačuvamo investicioni kapital i potrošačko investiciono poverenje i da sprečimo trajnije posledice. NBS je preduzela neke mere u pandemiji, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, moratorijum na otplatu kredita, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, uvođenje grejs perioda, odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima po povoljnijim uslovima“, rekao je Jović.

Podsetio je da su uslovi dinarskih zaduživanja i otplate kredita bili najpovoljniji do sada, što je omogućeno da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta.

Kao rezultat, u tri tromesečja, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostvarena je stopa privrednog rasta od 6,4 odsto, kumulativno.

„Pritom, učešće problematičnih kredita je dodatno smanjeno na najniži nivo od 3,3 odsto u aprilu. Nije došlo do pogoršanja kvaliteta banaka, one su nastavile da podržavaju privredni rast“, rekao je Jović.

On je podsetio i na činjenicu da su zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast, a pre svega se to odnosi na zonu evra i zemlje regiona sa kojima Srbija, prema njegovim rečima, ostvaruje značajne trgovinske i finansijske veze.

„Prema našoj novoj projekciji privredni rast će ove godine biti za 0,5 procentnih poena niži nego što smo imali neposredno pre izbijanja konflikata u Ukrajini i iznosiće između 3,5 i 4,5 odsto“, rekao je on.

Dodao je da srednjoročni izgledi privrednog rasta nisu menjani i ostaju povoljni uz projektovani BDP od četiri do pet odsto godišnje, pod pretpostavkom da se neće zaoštriti geopolitičke tenzije i da se neće prekinuti snabdevanje u energentima na globalnom niovu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.