Investicioni forum „Srbija kao destinacija za švedski kapital“: Švedske kompanije zanimaju politička stabilnost i vladavina prava

Forum je otvorila ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin koja je istakla važnost transparentnosti, pravne sigurnosti i vladavine prava u donošenju odluka o stranim direktnim investicijama na Zapadnom Balkanu.

„Kontinuirani proces usklađivanja sa standardima EU u oblastima kao što su javne nabavke i trgovina igra ključnu ulogu u uspostavljanju fer konkurencije i pruža mogućnost kompanijama da građanima Srbije ponude najbolje moguće proizvode i usluge po konkurentnim cenama. Takvo usklađivanje podržava i dugoročni plan Srbije da se integriše u jedinstveno tržište EU“, rekla je Samelin.

U diskusiji o regulatornom okviru za strane direktne investicije načelnica Odeljenja za međunarodne sporazume i kontrolu izvoza u Ministarstvu trgovine Jasmina Roskić je rekla da su juče u Beogradu počeli razgovori o obnavljanju investicionog sporazuma Srbije i Švedske što može modernizovati i unaprediti pravni okvir za buduće investitore.

Direktorka za EU politiku Konfederacije švedskih preduzeća Asis Ahuja je predstavila rezultate istraživanja odnosa proširenja EU i ekonomskog rasta koji su pokazali da je među zemljama kandidatima Srbija na trećem mestu po atraktivnosti za švedske kompanije, posle Turske i Ukrajine.

Ahuja je naglasila da su investitori i dalje oprezni prema državama – kandidatima za prijem u EU, te da je to istraživanje pokazalo da su najznačajniji faktori pri donošenju odluke o investiranju politička stabilnost, smanjenje korupcije i usklađenost sa standardima EU.

Prema istraživanju koje je predstavila Ahuja proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, Moldaviju i Ukrajinu imalo bi pozitivan makroekonomski efekat i na kandidate i samu EU.

Ukidanje carina i trgovinskih barijera, dovelo bi do rasta izvoza i u uvoza.
„Za EU bi to značilo smanjenje trgovine sa Kinom, Azijom i SAD, a rast trgovine sa zemljama kao što je Srbija. Proširenje je važan deo startegije diversifikacije o kojoj se u EU priča“, ocenila je Ahuja, dodajući i da bi došlo do „homeshoringa“, odnosno investicije bi bile bliže EU.

Proširenje bi za EU značilo rast BDP-a od 0,28 odsto, što iako deluje skromno ipak predstavlja 50 milijardi evra.
Za zemlje Zapadnog Balkana bi dovele do povećanja privrednog rasta od 17,4 odsto, ali bi zantno veće efekte imalo na izvoz i uvoz. Izvoz bi bio povećan za 58,4 odsto, a uvoz za 45,65 odsto.

„Ulazak u EU bi za Srbiju značio dovcifrenu stopu rasta, a rast bi imao trajne efekte“, napomenula je Ahuja.

Prema anketi, u slučaju članstva u EU, švedske firme iz oblasti industrije i maloprodaje su pokazale interesovanje za saradnju sa Srbijom, a možda i najveći potencijal je u uvozu usluga.

Iako većinu švedskih kompanija zanima pre svega politička stabilnost i vladavina prava, bez obzirana članstvo u EU, velike kompanije prihvataju članstvo kao vrstu uverenja da su refrome sprovedene.

Iako pre spremnosti za članstvo Srbija zaostaje za Crnom Gorom, S. Makedonijom i ALbanijom, Ahuja ocenjuje da dobro stojimo sa ekonomskim i administrativnim kriterijumima, ali da politička stabilnost i vladavina zakona vuku na dole.