Amazonske prašume ili savana sa belim peskom – kolaps u najavi do 2050. godine

Površina Amazona, obuhvata ili pokriva više od 10 procenata svetskog biodiverziteta, pomaže u stabilizaciji globalne klime skladištenjem ekvivalenta emisijama ugljen-dioksida koji zagreva planetu oko dve decenije.

Zbog krčenja šuma, suše, požara i porasta temperature, amazonske šume sve su manje sposobne da izdrže udare. Naučnici upozoravaju da bi to moglo da izazove takozvanu „prelomnu tačku“, dovodeći ključni ekosistem u nepovratnu tranziciju u narednim decenijama.

U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Priroda međunarodni tim naučnika procenila je da će između 10 i 47 odsto Amazona do 2050. godine biti izložen udarima koji bi mogli da dovedu do ozbiljnih promena ekosistema ovog područja. Ekosistem bi mogao da prestane da apsorbuje ili čak da oslobodi ugljenik koji skladišti, dodatno podstičući globalno zagrevanje i intenzivirajući njegove efekte, prenosi RTS. 

„Približavamo se potencijalnoj prekretnici velikih razmera i možda smo bliže (i na lokalnom nivou i u celom sistemu), nego što smo ranije mislili“, rekao je glavni autor istraživanja Bernardo Flores, sa Federalnog univerziteta Santa Katarina, u Florijanopolisu, Brazil.

Savana sa belim peskom

Istraživači su koristili informacije iz kompjuterskih modela zapažanja i dokaze o promenama koje sežu hiljadama godina unazad, da bi mapirali složenost šumskih sistema i identifikovali ključne uzroke rizika ovog područja.

Zatim su analizirali sve faktore rizika – uključujući globalno zagrevanje, godišnje padavine, dužinu sušne sezone i krčenje šuma – da vide kako svi ti faktori mogu da deluju pojedinačno ili zajedno i daju povratne informacije koje mogu da izazovu prirodni kolaps.

Prethodna istraživanja su sugerisala da bi globalno zagrevanje koje je u proseku zagrejalo Zemljinu površinu za oko 1,2 stepena Celzijusovih, moglo samo po sebi da gurne Amazon u sušu koja podseća na savanu.

Tako bi neka od područja mogla da postanu „savane od belog peska“, koje se već šire u Amazonu nakon šumskih požara. Vlažnija područja mogla bi da postanu degenerativne šume sa manje vrsta drveća i većim udelom brzorastućih biljaka poput bambusa.

„Imamo dokaze koji pokazuju da rastuće temperature, ekstremne suše i požari mogu uticati na to kako šuma funkcioniše, kao i vrstama drveća koje mođe da se integriše u šumski sistem“, rekla je koautorka Adrian Eskuivel-Muelbert sa britanskog Instituta za istraživanje šuma u ​​Birmingemu.

Globalna zabrinutost za Amazon

Delove Amazona zahvatila je ozbiljna suša poslednjih nekoliko meseci koja je poremetila ključne vodene tokove, uvele useve i podstakla požare.

Naučnici iz grupe World Weather Attribution rekli su da je istorijska suša izazvana uglavnom klimatskim promenama, više nego prirodnim vremenskim fenomenom El Ninjo.

„Ogromne reke su potpuno presušile, i time lokalne i domorodačke narode izolovale mesecima, sa oskudnom hranom i vodom. Nikada nisam zamišljao da bi ljudi mogli da dožive nedostatak vode u Amazonu“, rekao je Bernardo Flores.

Naučnici su već izrazili bojazan da su se delovi Amazona pomerili iz „ponora“ u „izvor“ CO2. To će verovatno biti u fokusu sledeće godine, kada će Brazil biti domaćin ključne runde međunarodnih klimatskih pregovora.

Flores je naglasio da je sudbina prašume kao i implikacije gubitka šuma globalna briga.

„Čak i ako se amazonske zemlje obavežu na nultu deforestaciju šuma i dostignu ovaj cilj u narednim decenijama, ovaj ogroman napor može biti beskorisan ako se ceo svet ne posveti oštrom smanjenju emisije gasova staklene bašte“, rekao je autor istraživanja Bernardo Flores, sa Federalnog univerziteta Santa Katarina, u Florijanopolisu, Brazil.