Foto: EPA-EFE/ MARTIN DIVISEKSvi predsednici jednoglasno podržavaju pristupanje Srbije Evropskoj uniji i spremni su da joj na tom putu pruže maksimalnu pomoć, poručio je češki predsednik Miloš Zeman u Pragu nakon današnjeg samita Višegradske grupe – Češke, Poljske, Mađarske i Slovačke, kojem su u svojstvu gostiju prisustvovali i predsednici Srbije i Slovenije, Aleksandar Vučić i Borut Pahor.
Kako je preneo RTS na svom portalu, Zeman je izjavio da su na sastanku razgovarali i o kvotama za migrante, internetu, obnovljivim izvorima energije.
Mađarski predsednik Janoš Ader kazao je da se zalaže za integraciju balkanskih zemalja u EU i „prijem Srbije što je pre moguće“ u Uniju. On je naglasio da je zadatak novog saziva Evropske komisije da države članice ispune obaveze u vezi sa proširenjem.
Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da su predsednici Višegradske grupe „jasno preneli“ Vučiću da će podržati Srbiju na evropskom putu. Prema njegovom mišljenju, „vrata Unije treba da budu otvorena, ali moraju da postoje jasni kriterijumi, rokovi i uslovi, jer bez njih ne može da bude poverenja“.
Slovačka predsednica Zuzana Čaputova ocenila je da je posle ispunjenja svih kriterijuma za članstvo u EU „Slovačka danas visoko integrisana zemlja, koja se zalaže za više integracije“.
Predsednik Srbije apelovao je na Višegradsku grupu da „podrže i poguraju“ Srbiji na putu ka članstvu u Uniji, „kako bi i Srbija mogla da kaže da ima prijatelje u Briselu, koji će se boriti za nju“.
– Onako kako ste vi nekada gledali u mnoge zapadne zemlje, tako mi danas gledamo u Višegradsku grupu i uspehe koje ste postigli… Srbija je lojalan prijatelj i moći će da doprinese i razvoju EU i razvoju međusobnih odnosa zemalja koje prisustvuju sastanku, istakao je on.
Vučić je izjavio da je sagovornicima preneo da „više nismo sigurni“ šta podrazumeva pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, „da li međusobno neometanje pri ulasku u određene organizacije, pošto pojedine članice EU, kao i SAD, traže od Srbije priznanje Kosova, a to nije bio uslov na početku pregovora, u okviru Poglavlja 35“. On je napomenuo da na sastanku „nije krio, niti izbegavao odgovore na pitanju o uticaju Rusije u Srbiji, vladavini prava“.
– Samo molimo za podršku… Ne tražimo milostinju, tražimo poštovanje za Srbiju i umećemo to da uzvratimo… Zahvalan sam predsedniku Češke na stavovima po pitanju Kosova, poručio je Vučić.
Komentarišući poruke učesnika jučerašnjeg samita, Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, navodi za Danas da su zemlje Višegradske grupe tradicionalno poslednjih godina podržavale proširenje EU na Zapadni Balkan.
– Ove godine je najznačajniji primer te politike inicijativa koju je 13 članica EU u junu pokrenulo u okviru Saveta EU za otpočinjanje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ovu inicijativu započela je Poljska, a pridružile su joj se, između ostalog, preostale članice Višegradske grupe. Međutim, sama činjenica da ta inicijativa nije prošla, odnosno da je odluka o otvaranju pregovora odložena, dovoljno govori. O proširenju EU odlučuju sve države članice, tu nema nadglasavanja, a članice Višegradske grupe do sada su bile neuspešne u „lobiranju“ u korist država u regionu kod „starijih“ članica EU, pre svega Francuske i Holandije. Pitanje je koliki je uopšte intenzitet lobiranja, ali ministar spoljnih poslova Mađarske Sijarto tvrdi da ono postoji, objašnjava naš sagovornik.
Štiplija ocenjuje da se čini da uticaj koji Višegradska grupa može imati na ostale članice EU u oblasti proširenja „nije preterano veliki, to se može objasniti brojnim neslaganjima koje postoje između ovog bloka i zemalja Zapadne Evrope – pre svega oko pitanja izbeglica i migranata, a zatim i demokratije i vladavine prava, sa kojima „kubure“ sve četiri zemlje, a najviše Poljska i Mađarska“.
– Što se tiče konkretnog sastanka, on pruža još manje nade za neku ozbiljniju inicijativu, jer su u pitanju bili sastanci predsednika država, koji imaju malo formalnih ovlašćenja. Može se videti da je, uprkos tvrdnjama Miloša Zemana, povlačenja priznanja Kosova neće biti, a Viktor Orban i Jaroslav Kačinjski staraju se da njihovi šefovi država ostanu u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, zaključuje urednik EWB-a.
Pahor: Smanjiti bezbednosne rizike
Predsednik Slovenije rekao je da njegova država podržava proširenje EU na Zapadni Balkan, jer to vodi smanjenju bezbednosnih rizika. Prema Pahorovom mišljenju, rizici po bezbednost EU rastu ako Zapadni Balkan ne bude integrisan, ili ukoliko to bude odlagano.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
