Foto: Lazar NovakovićAmbasador Velike Britanije u Srbije Edvard Ferguson, boravio je u Kragujevcu tokom prošle nedelje povodom otkrivanja spomen ploče u čast dr Elizabet Ros, na zgradi Zdravstvene ambulante broj 1.
Tokom svoje posete Kraguejvcu, britanski ambasador posetio je i u redakciju portala Glas Šumadije, koja je iskoristila priliku da sa njim porazgovaramo o aktuelnim društveno-političkim temama, poput maltretiranja zaposlenih u ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva koje su doživeli nedavno u Aranđelovcu, o situaciji sa vizama, izmeni pravosudnih zakona u Srbiji…
Njegov intervju portalu „Glas Šumadije” prenosimo u celini.
Glas Šumadije: U Kragujevcu ste povodom polaganja spomen ploče dr Elizabet Ros na zgradi Doma zdravlja. Tradicionalne veze Srbije i Britanije sežu daleko u prošlost.
Uvek mi je zadovoljstvo kad sam ovde u Kragujevcu, jer je ovo mesto gde su počeli naši diplomatski odnosi sa Srbijom. Pre skoro 190 godina, 1837. godine – četrdeset godina pre nego što je Srbija priznata kao nezavisna država na Berlinskom kongresu – prvi britanski konzul, ser Džordž Lojd Hodžis, stigao je u Srbiju. On se borio i u bici kod Vaterloa! Prvo je došao do Beogradske tvrđave, gde se susreo sa turskim upravnikom, a zatim je otišao u Kragujevac, koji je tada bio prestonica Srbije, da preda svoje akreditive knezu Milošu Obrenoviću. U Rezidenciji imam kopiju pisma koje je poslao Londonu, u kome opisuje kako je srdačno dočekan.
Kragujevac je ponovo, tokom Prvog svetskog rata, igrao važnu ulogu u istoriji britansko-srpskih odnosa, kao jedno od glavnih sedišta Bolnica škotskih žena. Kada god dođem u Kragujevac, uvek sam dirnut sećanjem na hrabrost stotina Britanki koje su došle da pomognu Srbiji u dvostrukoj borbi, protiv austro-ugarske invazije i brutalne epidemije tifusa. Za mene je ovo bio veoma poseban dan (27. mart), jer smo gradonačelnik, direktor Doma zdravlja i ja otkrili ploču posvećenu dr Elizabet Ros na ambulanti koja će od sada nositi njeno ime. Dr Ros je bila upravnica bolnice u Kragujevcu tokom rata ali je, zajedno sa dve medicinske sestre, Lornom Feris i Mejbel Dirmer, umrla od tifusa i sahranjena ovde u Kragujevcu pored svojih pacijenata. Zbog toga bih želeo da izrazim zahvalnost građanima Kragujevca što čuvaju sećanje na njih. Verujem da ovakvi lokalni napori pokazuju koliko zajedničko sećanje može da bude most ka mirnijoj i povezanijoj budućnosti, zasnovanoj na razumevanju, empatiji i međusobnom poštovanju.
Glas Šumadije: Dve zemlje su bile skoro uvek na istoj strani istorije. Kako komentarišete činjenicu da se u javnosti poslednjih decenija stvara utisak da Britanija nije naklonjena Srbiji? Koji su uzroci te percepcije ovdašnje javnosti?
Plašim se da neki ljudi i u Britaniji i u Srbiji još uvek previše gledaju jedni na druge kroz prizmu 1990.-ih. Ovo je možda najtačnije za deo vaših medija koji je zaglavljen u prošlosti. Istina je, kao što ste i rekli, da su Britanija i Srbija većim delom poslednjih 200 godina, bile bliski prijatelji i saveznici i ja verujem da je to prirodno stanje naših odnosa. Britanci i Srbi imaju mnogo toga zajedničkog. Zbog toga se Vlada Ujedinjenog Kraljevstva toliko trudi da sa Srbijom izgradi modernije, pozitivnije odnose okrenute ka budućnosti sa snažnim fokusom na rast trgovinske razmene, poboljšanje saradnje u oblasti bezbednosti, kako bismo obezbedili sigurnost za građane u obe naše države i na dodatno jačanje naših snažnih kulturnih veza, od fudbala do muzike i filma.
Glas Šumadije: Pomenuli ste fokus ka snažnijem rastu trgovinske razmene, koliko je za današnje prilike važna ekonomska saradnja i na kom nivou je ekonomska razmena između Srbije i Velike Britanije? U kojim segmentima bi mogla da bude bolja?
Veoma sam zadovoljan kako se razvija naše ekonomsko partnerstvo. Godišnji iznos trgovinske razmene između Britanije i Srbije sada je dostigao vrednost od 1,2 milijarde funti i raste oko 9 odsto godišnje. Taj rast je najveći u nekim od najmodernijih i najdinamičnijih ekonomskih oblasti, posebno u digitalnom sektoru, u kome mnoge, briljantne srpske IT kompanije trguju sa Britanijom kao digitalnom prestonicom Evrope, ali i u oblastima kao što su farmacija, gde kompanije kao AstraZeneca uvode inovativne, nove lekove koji će spasiti brojne živote. Sarađujući blisko sa vladom, pomogli smo finansiranje nekih velikih infrastrukturnih projekata poput Morava koridora i nadam se da ćemo biti uključeni u još mnogo projekata koji će transformisati srpsku putnu, železničku i energetsku infrastrukturu.
Glas Šumadije: Dvoje zaposlenih u ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu pretrpeli su maltretiranje prilikom posete Aranđelovcu u februaru. Povodom tog slučaja ambasada se oglasila, a predsednik Vučić je rekao da „dobro što ti strani faktori piju kafu po Srbiji”. Da li ovakvi incidenti služe samo za unutrašnje upotrebe i mogu li uticati na odnose dve zemlje?
I dalje sam razočaran odnosom prema zaposlenima u mojoj Ambasadi. Oni su išli u rutinsku diplomatsku posetu Aranđelovcu, gde su zakazali sastanke sa predsednikom opštine, kao i sa predstavnicima opozicionih stranaka i civilnog društva. Mislim da je, nažalost, uloga Ambasada često pogrešno shvaćena i pogrešno predstavljena u srpskim medijima. Naš posao je da razumemo srpsku politiku i srpsko društvo. To radimo tako što se srećemo i razgovaramo sa ljudima širom Srbije, bilo da su iz vladajuće ili opozicionih stranaka, iz sveta biznisa, civilnog društva ili medija. To je posao ambasada širom sveta i naravno da to očekujemo i od Ambasade Srbije u Britaniji. Već dugo podržavamo reforme koje će ojačati vaše institucije i ubrzati vaše evropske integracije. Ipak, veoma je važno razumeti da smo mi politički neutralni. Ne zauzimamo strane i ne mešamo se u srpsku unutrašnju politiku.
Maltretiranje mojih zaposlenih dok su bili zvanično na dužnosti, i kasniji, neopravdani napadi na njih u srpskim medijima su neprihvatljivi. Kao ambasada, mi uvek ohrabrujemo britanske turiste i britanske kompanije da posete Srbiju. Čvrsto verujemo da je ovo prijateljska i otvorena zemlja, sa toplim i velikodušnim ljudima. Međutim, događaji poput ovoga štete reputaciji Srbije u Britaniji i naš posao čine mnogo težim.
Glas Šumdije: London pre, sada već tri godine nije odgovorio pozitivno na peticiju da se građanima sa srpskim pasošem olakša put u Ujedinjeno Kragljevstvo. Šta je to što nas najviše koči, odnosno šta treba da karakteriše zemlje čiji građani mogu imati olakšan ulazak u UK?
Znam da bi mnogi ljudi voleli da se naše vize za Srbiju ukinu. U ovom trenutku na snazi su vize za sve države Zapadnog Balkana koje tek treba da se priključe EU – ali je to nešto što iznova razmatramo. Veoma sam srećan što nas hiljade državljana Srbije posećuju svake godine, bilo zbog posla ili turistički ili da bi videli članove porodice koji žive u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pokušali smo da im olakšamo taj proces uvođenjem e-viza, što znači da (tokom procesa obrade zahteva) mogu da zadrže svoj pasoš i da vizu dobiju onlajn.
#Крагујевац је увек имао важну улогу у историји односа између 🇬🇧 и 🇷🇸. Ту је пуковник Хоџис, као први британски изасланик у #Србија 1837. кнезу Милошу Обреновићу предао своје акредитиве, а др Елизабет Рос је током #WW1 водила једну од Болница шкотских жена. https://t.co/qzMuIHVx1Q
— UK in Serbia (@ukinserbia) March 27, 2026
Glas Šumadije: Dosta oštro ste komentarisali izmene pravosudnih zakona u Srbiji. Očekujete li da srpska vlast revidira zakone u skladu sa odlukom Venecijanske komisije? I kako uopšte komentarišete činjenice da su ovi zakoni izmenjeni bez konsultacija sa Briselom i Venecijanskom komisijom?
Delimo zabrinutost sa našim prijateljima iz Evropske unije oko toga da neke od poslednjih izmena pravosudnih zakona mogu ograničiti nezavisnost vašeg pravosuđa. Nismo više članica EU, ali smo dosta godina radili u ovoj oblasti sa vlastima u Srbiji i sa vašim civilnim društvom. Odavno su očekivanja da će države kandidati za pristupanje EU pripremati zakone kroz inkluzivan i konsultativan proces koji uključuje civilno društvo i sve relevantne aktere. Šteta je što se to nije dogodilo ovog puta. Znamo da Venecijanska komisija treba da da svoje mišljenje o tim izmenama sada u aprilu i nadam se da će vlasti u Srbiji brzo primeniti njihove preporuke.
Glas Šumadije: UK je jedna od zemalja koja već dugo podržava medijske reforme u Srbiji? Čini se međutim da one nisu dale dobre rezultate. Kako to da dobri zakoni i dobri strateški dokumenti daju loše rezultate u praksi?
U pravu ste. Uložili smo dosta vremena, energije i novca u medijske reforme tokom dosta godina, radeći sa srpskim vlastima, civilnim društvom i samim medijima. Postignuti su neki važni rezultati, na primer u smislu jačanja uredničkih standarda i finansijske održivosti pojedinih medija. Ipak, u pravu ste, na nacionalnom nivou, medijski zakoni i akcioni planovi nisu još uvek doveli do rezultata kojima smo se nadali, a koje će Srbija morati da ostvari da bi se pridružila Evropskoj uniji. Jednostavno, nije dovoljno samo imati zakone, oni se moraju i primenjivati.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
