Foto: Zoran Laki LazarevićPre 10 dana Pošta Srbije izdala je filatelističku marku „Srbija-Ujedinjeno Kraljevstvo 100 godina od osnivanja BBC-ja” u čast sto godina tog medija i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Velike Britanije, koji su začeti u Kragujevcu.
Na slici, povodom 185. godina, nalaze se pisci Džordž Orvel i Borislav Pekić za mikrofonom BBC dok je marka od pre pet godina bila ilustrovana portretima kneza Miloša Obrenvića i Lojda Hodžisa koji su uspostavili zvanične i diplomatske kontakte između tadašnje Srbije i Velike Britanije.
Velika Britanija rešila je da otvori svoj konzulat u Srbiji kada je saznala da je u maju 1836. godine to učinila Austrija. Britanski ministar inostranih poslova donosi odluku da uspostavi direktne veze sa knezom Milošem Obrenovićem a izbor je pao na pukovnika Džordža Lojda Hodžisa koji je u Beograd stigao maja sledeće godine, a 8 juna 1837. godine knezu Milošu se predstavio u Kragujevcu.
Kao tumač u njihovim razgovorima je korišćen knežev lični lekar Bartolomeo Kunibert, a Hodžis je bio smešten u kući kragujevačkog direktora policije Dmitra Milojevića.
Sretenjski ustav nakratko je ukinuo apsolutizam kneza Miloša, koji je ponovo uspostavljen po njegovom ukidanju. U ustavnu krizu umešale su se velike sile Rusija, Austrija i Velika Britanija koja je htela da suzbije ruski uticaj u Osmanskom cartsvu podržavajući kneza Miloša preko svog konzula Hodžesa.
Opozicija se ruskim diplomatama u Carigradu i Petrogradu žalila „da se knez bacio u ruke Englezima”, piše istoričar Radomir J. Popović u svom radu „Vladati iz Kragujevca”, odeljku knjige „Prestoni Kragujevac”.
Hodžis se vrlo brzo sprijateljio sa knezom Milošem, a zli čaršijski jezici su to tumačili „sanducima viskija” potrošenog tokom njihovih dugih i plodnih razgovora.
Kao diplomatski predstavnik Velike Britanije Džordž Lojd Hodžis je ostao u Kragujevcu i Srbiji do 1839. godine napustivši je nekoliko nedelja pre abdikacije kneza Miloša. Njega je diplomatski put odveo dalje u Kairo i Egipata a Miloša u izgnanstvo iz koga će se, ponovo kao vladar vratiti 19 godina kasnije.
Ali, sem diplomatskih aktivnosti Lojd Hodžis a još više nejgova supruga ostali su u tadašnjem prestonom Kragujevcu i Srbiji zapamćeni po jednoj drugoj aktivnosti – balovima i igrankama.
Pretečom prvog kraljevskog (ali i uopšte) bala u Srbiji smatra se fešta koju je u Kragujevcu 26. oktobra 1834. godine priredio knez Miloš Obrenović u čast velikog turskog ordena kojim ga je odlikovao sultan lično. Bal je održan u zdanju Narodnog suda (koje više ne postoji) a pozvano je više od 200 zvanica. Po prvi put za goste su štampane specijalne pozivnice ili kako se tada kazivalo „zapiske”. O samom događaju pisale su i tadašnje prestoničke „Novine srbske” koje su izlazile u Kragujevcu.
Po istoričaru Boriši Radovanoviću autoru monografije „Stari Kragujevac” ovakva vrsta zabave održavana je potom u prestonoj varoši sve do kraja prve Miloševe vladavine 1839. godine.
„Krajem prve vladavine knez Miloš sve češće priređuje balove u kragujevačkoj čaršiji. Na njih su pozivani svi velikodostojnici, činovnici, otmeni i učeni Srbi (mahom ’iz preka’), diplomatski predstavnici stranih država, profesori Liceja (takođe, uglavnom Prečani), ugledniji varošani i trgovci”, piše Radovanović.
Kragujevački varošani su na tim balovima imali priliku da u svojoj sredini upoznaju evropski način ophođenja i odevanja jer su među zvanicama na zabavama bili predstavnici raznih zemalja, učeni ljudi iz Vojvodine (profesori, lekari, činovnici, pisci…), kao i strani trgovci i poslovni ljudi koji su tih godina u četvrtoj deceniji pretprošlog veka posećivali prestonu varoš i sa sobom donosili nove navike i modele ponašanja.
Neke od njih Kragujevčani su primali sa nevericom.
Novina koja je najteže padala tadašnjim žiteljima varoši kragujevačke bila je kako je zabeleženo „igranje zagrljenih ljudi sa tuđim ženama”. Ondašnjim prestoničanima je to bilo „još uvek strano”.
Istoričar Radovanović navodi primer gospođe Hodžes, supruge engleskog konzula Lojda Džorža Hodžisa koja je bila izvanredna igračica i rado je igrala popularni „veliki mazur” sa „jednim našim mlađim činovnikom iz preka” što je na Miloševom dvoru i kod kragujevačkih gospođa davalo „dobar štof” za razne (najčešće zlurade) komentare i ogovaranja.
Knezu Milošu su se balovi ipak dopali da počinje da ih organizuje i u drugim gradovima.
Prvi takav upriličen je u Beogradu a organizovao ga je 1837. godine engleski konzul Hodžes u čast vladara a već posle nekoliko dana Miloš Obrenović je „uzvratio” organizujući bal u Hodžesovu čast. Ledi Hodžes je i na njima dominirala kao igračica ali i predmet tračarenja, sada beogradske čaršije.
U okviru obeležavanja 180 godina od uspostavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa između Srbije i Velike Britanije, u zgradi Stare skupštine Srbije u Kragujevcu bila je otvorena izložba dokumenata i fotografija koji na svoj način svedoče o važnim događajima i datumima od značaja za saradnju naše dve zemlje.
Izložbu je te 2017. godine otvorio Nj.E. Denis Kif tadašnji ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
