Balunović: Imidž Srbije tavori u poziciji devedesetih 1Foto: N1

Filip Balunović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju rekao je gostujući u Novom danu N1 da Srbija ima pasivnu spoljnu politiku i da se neutralna pozicija Srbije razlikuje od jugoslovenske nesvrstane.

„Možete da posmatrate svet i geopolitička zbivanja da imate dva-tri bloka, i da kažete ‘nećemo da pripadamo’. Ono što se dešavalo u vreme Jugoslavije, imali ste bipolarni svet, Jugoslavija je počela da gradi nesvrstanu politiku koja je bila proaktivna, mi pripadamo nečemu trećem, Jugoslavija se profilisala kao neko ko može da bude posrednik u pregovorima, slale su se depeše u neke treće zemlje. Mi reagujemo nespretno, moj prvi zaključak je da Srbija nema spoljnu politiku, da ima – preduzimala bi neke korake“, kaže on za N1.

Govoreći o poziciji Srbije u sukobu Ukrajine i Rusije, Balunović ističe da je Srbija mogla, da je radila na svojoj poziciji aktivne neutralnosti, da se dovede u poziciju da bude ta zemlja koja može da posreduje i da onda pritisak na Srbiju ne bi bio veliki.

„Srbija je mogla da se profiliše kao akter koji može da koristi i sebi, ali i Istoku i Zapadu u sporovima. Da biste došli u poziciju da vas neko smatra korisnim akterom morate da radite na tome u trenutku kada nema za to potrebe, proteklih 10-20 godina neko je morao da radi na pozicioniranju Srbije, ali su se bavili nekim drugim stvarima. Tokom ministrovanja Dačića, Srbije je išla po svetu da spreči priznavanje Kosova, to nije spoljna politika, može da bude samo ogranak. Beograd nije mogao da bude ono što je bila Antalija, mesto susreta ukrajinskih i ruskih predstavnika“, ocenio je Balunović i dodao da nije video ozbiljnjije istraživanje, ali da se bliskost prema Rusiji svodi na bliskost sa imperijalnom, carskom i Putinovom Rusijom i kao i prkosu prema Zapadu, zbog 1999. godine i NATO bombardovanja.

„Potpuno je pogrešan pristup, u emisije se zovu rusofili i natofili, kao da je to pitanje, niko ne pokuša da objasni šta se tu dešava, svodi se na Hladni rat – NATO hoće da priđe, Putin im ne da. Postoji pristup da se država ponaša na osnovu svog identiteta, možemo da kažemo da je Putin napao Ukrajinu kad je procenio da njegovi građani to žele, možda se odlučio na to kada nema liderstva u Evropi, možda je i to jedan faktora. Odnos Rusa prema Ukrajini nije počeo juče, niti 2014, niti sada kad je Putin napao, to je počelo sa raspadom SSSR, ta vrsta poniženja koju su osećali prema Zapadu koji je pobedio, postoji sled događaja. U Srbiji nema svesti, nije stvar osude nekoga ko podržava Putina, svođenje kompleksnih stvari na banalne primere“, kaže.

Govoreći o diplomatiji, Balunović smatra da performansi za važne goste poput okretanja praseta kada je u poseti Srbiji bio Si Điping, otvaranja Sajma poljoprivrede gde su se jele pljeskavice, kada je dolazio Orban ili kupovina opanaka Vučića i Bajdena – uobičajeni. Dodaje da u tome nije problem.

„Tito je imao Brione gde je primeo goste. Želja da se malo impresionira taj koji dolazi, sve je to politika, delom je pitanje simbolike, ali je pitanje šta se dešava mimo toga, ako ga ugostite pa odvedete na ćevape, ali druga strana medelja da li ste uspeli nešto da postignete. Kada je poseta neka, predstavlja se kao da smo mi nešto uspeli, a svako ko je izašao iz Srbije zna kako se tretira građanin ove zemlje na granicama zemalja zapadne Evrope. Ja to ne osećam, to je jedan od znakova poraza, imidž na međunarodnom planu se gradi temeljno, imidž Srbije tavori u poziciji u kojoj je bio devedesetih godina, ko je odgovoran to je sada druga stvar, to je manje bitno. Ja želim da se tretiram normalno, gde god se pojavite aluzija su devedesete, a sada je i on (Vučić), imidž ove zemlje postoji jedino u glavama onih koji veruju u ono što on priča, opet će nam sada posle njega trebati duže da se rehabilitujemo“, rekao je Balunović.

Sagovornik N1 pojašnjava šta za njega znači rečenica koju smo čuli od predsednika Srbije „nemamo više kud“.

„Poznata mi je predsednikova retorika, da čitav narod stavi u poziciju žrtve, to radi tokom čitave svoje karijere, ali nakon što postavi sebe u poziciju žrtve, predstavlja se kao jedini koji može da nas odbrani. Njegove izjave idu ka unutra, ova izjava da ‘više nema kud’, drugim rečima on je rekao da mi nismo imali nikakvu spoljnu politiku, kako su drugi delali, mi smo se povlačili, bili smo pasivni, sedeli smo na stolici, nismo koračali, ostali smo na jednom mestu, govorili smo šta oni žele da čuju, onda simbolički to može da se predstavi hoklicom u Beloj kući i primanje narudžbe od Trampa, to ‘nemamo kud’, došli smo do kraja neuspešne spoljne politike, odgovornost što se Srbija danas pritiska leži u pasivnoj poziciji Srbije koja ništa nije radila da to spreči“, kazao je Balunović.

Kaže da, na prvu, ne može da se seti nekih diplomatskih pobeda u poslednjih deset godina.

„Možda ih je bilo, inicijativa koja je došla iz Beograda i Tirane Otvoreni Balkan, govori se da je to diplomatska pobeda, meni to deluje kao nešto na šta se bacaju karte. Jedan od stubova spoljne politike bi morao da bude region, ali ne da Srbija ostvari san o hegemoniji, nego da se region drži zajedno, ne na osnovama slobodne trgovine nego na osnovu regionalne solidarnosti“, zaključio je Filip Balunović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.