Beograd se i dalje nada ustupku od Zapada

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Aca-Göbels-Bokasa priprema 52% izašlih birača da progutaju kapitulaciju Kosova!

2. Zašto je nevešto politički radio.
   Srbija je morala da zna s i danas mora da joj bude jadnofs nikakve političke „, veštine,’ ne će Kosovo,pa ni deo. biti vraćen Srbiji.
   Loša je politika,“zamajavanje obećanjima svoje moći “

   1. Biće pregovora još, ovo su samo probmi baloni.

3. A zašto Srbija ne izađe sa platformom da ili će dobiti Severno KiM i sve manastire i njihove Metohe (po Vatikanskom modelu) a u „Ostatku R. Kosovo“ sa punom implementacijom ZSO (i onako u tim opštinama ima Srpska Lista apsolutnu vlast) neka dokazuju svoju demokratičnost.

   1. Pa sve te želje i željice, zvale se one „platforma“ ili ne, kao i drugi predlozi, neki možda i logički, su već bili u opticaju, ali, pokazalo se slaba vajda od toga. Naši političari u poslednjih četvrt veka, a posebno u zadnjoj deceniji 20. veka su prokockali brojne i brojne predloge, ponude i šanse. Setimo se Ahtisarijevog plana koga smo ismejavali, a sada bi bili zadovoljni i sa daleko manjim rešenjima nego što je on nudio. I u Rambujeu su nam nuđene neke stvari koje su se mogle prihvatiti čime bi se izbeglo bombardovanje, razaranja, žrtve i sve što ide s tim čime bi se, možda, dala šansa da veštom diplomatijom zadržimo Kosovo u svom sastavu. Mnogo šansi je propušteno i posle 2000. godine. Umesto da se sedne i realno, nepristrasno i korektno razgovara sa Albacima zarad mira i suživota u jednoj državi mi (naši vajni odgovorni rukovodioci) smo se inatili, silom naturali rešenja, pretili, nadgornjavali sa međunarodnim faktorima, zakerali na nekim sitnicama, bezuslovno nametali svoja mišljenja i rešenja, oglušujući se od stavova velikih sila, što i danas radimo i još mnogo koječega i rezultat svega toga je ovo što nam se sada dešava. Sada je, na našu žalost, kasno, hteli mi to da priznamo ili ne, jer je došlo vreme da neko drugi diktira tempo. A da smo bili bar malo promućurniji to smo mogli pretpostaviti, pa samim tim i vući poteze da do toga ne dođe. Što bi narod rekao: ubiramo plodove svoga rada. To je to.

      1. Које то понуде и шансе су прокоцкали ти ”наши политичари”? Није било ни једне понуде, тако да није било ни могућности да се нешто прокоцка. Ахтисаријев план је био лош и добро је да је био одбачен. Ипак, занимљиво је колико је честа ова тврдња (лаж) о многобројним понудама које је Србија одбила. Толико је честа на интернету да је прилично јасно да није у питању случајност.

         1. Pod uslovom da je sve ovo tačno što ste napisali, a apsolutno nije jer postoje podaci i trebalo bi dosta mesta da se ovde spostrofiraju nameće se par pitanja. Naime, ako je Ахтисаријев план био лош, kako kažete, zašto je bivši predsednik Nikolić za vreme svog mandata sastavio Plan sveobuhvatnog rešenja pitanja na KiM koji je suštinski gledano bio lošiji od Ahtisarijevog jer je nudio manje? Drugo: zašto mi nismo posle 2000. gdine, a pre proglašenja nezavisnosti Kosova, iskreno i otvoreno inicirali, bez uplitanja sa strane, pregovore sa Albancima o normalizaciji odnosa koji bi relaksirali trenutno stanje i pozitivno uticali na obostrano smirivanje strasti i nepriateljstava nego smo ih i dalje gledali sa visine izigravajući „velikog gazdu“ kome druga strana ima samo da se povinuje i da sluša? Mislim da su oni (Albanci) to od nas očekivali pogotovo što smo tada dobijali mnoge signale od strane međunarodne zajednice u tom smislu, a pošto je to izostalo oni su, izgubivši strpljenje, evidentno potpomognuti svojim prijateljima (malo ružna reč u ovom kontekstu), jednostrano proglasili nezavisnost jer nisu hteli više da gube vreme i tapkaju u mestu. Ostalo je poznato. I da skratim jednim sportskim žargonom: propustili smo mnoge šanse na terenu, a poznato je da, ko ne iskoristi pružene ili stvorene šanse, po pravilu gubi utakmicu. A Vi i slični možete da menjate teze, spinujete unedogled, vaše pravo, ali od toga nikakve koristi nema. I na kraju, nije mi jasno u kom kontekstu pominjete „интернет“ koji je valjda kriv za pronošenje nekakvih „laži“? Smešno,……… jer nas situacija na terenu, razvoj situacije i realna svakodnevica demantuju. Živi bili!

4. Sa ucenama se ništa ne postiže. Otac mi je bio Titov partizan od 1942 do 1945. Pričao mi je neke strašne stvari o ruskoj armiji. Da su Ruski vojnici tada 1945 godine na hiljade Srpkinja silovale u Beogradu. Toliko su daleko otišli da su nas Srbe zvali Ruskim ciganima koje su proterali iz Rusije.
   E sad hoćete Rusiju pa izvolite.
   Ja sam EU. A Putin je najveći lopov na svetu sa preko 200 milijardi dolara a bio je običan agent KGB-a.

5. Једне силе (западне) нас терају на признавање. Дај Боже да се задовоље само неформалним, незваничним признањем, о томе смо већ говорили.
   Друге силе нам пружају принципијелну подршку и НИШТА ВИШЕ.
   А међународно право, реално, не важи.
   А Русија нам пружа принципијелну подршку, али неи конкретну.
   Дакле: шта ћемо?

6. Beogra se nada da će EU svakako želiti da u;estvuje u formiranju ZSO.