Borko Stefanović: Vučićeva vlast je pod ozbiljnom revizijom EU

Stefanović, koji je i član parlamentarnog Odbora za spoljne poslove je, govoreći za serijal „Agreman“, rekao je da prema njegvim informacijama razlog za to nisu samo tzv. Mrdićevi zakoni, već i neispunjavanje kriterijuma koji se tiču vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uključujući i slobodne izbore.

„Samo delić onoga što eventualno Peter Mađar u Budimpešti bude otvorio od ugovora u infrastrukturnim projektima biće neverovatno otkriće koliki je stepen korupcije postojao između Viktora Orbana i Aleksandra Vučića kao poslovnih i političkih partnera.“

Prema njegovim rečima, svi programi koji se tiču lokalnih samouprava, školstva, nevladinog sektora, socijalnih davanja i drugih oblasti koje bi mogle da ugroze građane Srbije predviđeni su drugim fondovima Evropske unije (EU).

„Sredstva iz Plana rasta su nešto drugo – to je novac koji je uslovljen reformama. Pošto reformi nema, novac, kako sada stvari stoje, neće biti uplaćen. To izaziva ogromnu nervozu kod režima, koji optužuje opoziciju da pokušava građanima da uskrati novac od EU.“

Na tvrdnje vlasti da je opozicija tražila sankcije za građane Srbije, Stefanović odgovara da to nije istina.

„Naša uloga kao Stranke slobode i pravde, proevropske opozicije, bila je da u poslednjih nekoliko godina, a intenzivno u poslednjih godinu i po dana, Evropu upoznamo sa onim što se stvarno dešava u Srbiji, da tražimo konkretne mere koje će onemogućiti korupciju, nasilje i opštu autokratiju i diktaturu koju sprovodi Vučić, da objasnimo i zaštitimo građane i Srbiju od sankcija, te da sankcije budu strogo individualne i usmerene na pojedince.“

Stefanović objašnjava da se tu pre svega misli na pojedince u policijskom aparatu „koji su prebijali i hapsili studente bez ikakvog pravnog osnova, na poslovne partnere vladajuće finansijske imperije, ljude koji su kroz lukrativne i koruptivne poslove došli do novca, uključujući i novac poreskih obveznika EU, što je za Evropu potpuno neprihvatljivo“.

„Dakle, sankcije za njih individualno, ali ne za građane Srbije. To je jako važno razumeti“, istakao je.

Stefanović kaže da je deo opozicije koji stoji iza takvih zahteva na dobrom putu da to ostvari i da je veoma ohrabren.

„Imali smo mnogo uspeha i u Parizu i u Berlinu i u Stokholmu i u Barseloni i na drugim mestima koja smo posetili u poslednjih godinu i po dana“, dodao je.

On smatra i da EU traži sagovornike i alternativu u Srbiji, kao i da su razgovori sa opozicijom važni kako bi se čuli konkretni planovi i program „za Srbiju nakon Vučića“ i da su odgovori koje dobijaju sve pozitivniji.

„Videli smo da su razgovarali i sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem, što pokazuje da je Vučić sve više otpadnik i izolacionista i da ga sve više ljudi tako vidi.“

Za posetu rektora Briselu Stefanović navodi da je to normalna komunikacija koju rektor najveće obrazovne ustanove u zemlji ima sa evropskim sagovornicima.

„Čini mi se da je njegov razgovor sa Martom Kos bio pre svega o pritiscima režima na sve univerzitete u Srbiji, na studente i na nastavnike, i dobro je da rektor komunicira sa komesarkom za proširenje.“

Član parlamentarnog odbora za spoljne poslove kaže da i dalje nije poznato šta se nalazi u nacrtu mišljenja Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona, koje je predsednica parlamenta dobila.

„Venecijanska komisija će gledati strogo pravno, čak bih rekao pravno-tehnički, da li je nešto u redu ili nije. Neće ulaziti u duh zakona i u političku volju. Vrlo sam skeptičan i smatram da će vlast nastaviti kupovinu vremena do izbora.“

Stefanović tvrdi da Marta Kos vrlo objektivno sagledava situaciju i da ona u suštini poručuje predsedniku Vučiću: „Možeš ti svašta kozmetički da usvojiš, ali džabe ako ne postoji nikakva implementacija.“

Govoreći o tome da li vlast i dalje ima podršku jednog broja članica EU, Borko Stefanović je rekao da primećuje vrlo ambivalentan odnos Pariza i Rima prema svemu što Vučić radi.

„Takođe, Češka Republika, zbog ideološke bliskosti sa Vučićevom vlašću, i Slovačka sa (Robertom) Ficom“, dodao je.

On je rekao da promena njihovih stavova nije jednostavan proces, „samim tim što su odnosi sa mnogim državama godinama unazad ‘podmazivani’ kvalitetnim uljem koje se naziva infrastrukturni projekti ili kupovina aviona i tome slično“.

Ukazuje i da se radi o vrlo opasnom, ali u velikoj meri neuspešnom projektu neke vrste „crne internacionale“ koja pokušava, kroz dopadljivu priču o suverenosti nacija, da prikrije koruptivne poslove, lično bogaćenje i pljačkanje sopstvenih građana.

Nakon što je Vlada Srbije naložila svim svojim ministarstvima i državnim organima da posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama EU, Stefanović komentariše da je reč o „tragikomediji“.

„Ta obaveza, da zakoni budu usklađeni sa pravom EU, postoji već dugo, i naprednjaci su je jedan kratak period primenjivali, a onda su odustali od toga. Sada kažu da će raditi ono na šta su zakonom obavezani“, zaključio je Borko Stefanović u intervjuu za FoNet.