CESID: Minimalna izborna demokratija

On je poručio da bi opozicija trebalo da istraje na unapređenju izbornih uslova, bez obzira na konačnu odluku o učešču na izborima sledeće godine.

„Treba imati razumevanja za razloge koji idu u prilog bojkotu izbora, ali isto tako treba bito veoma obazriv“, precizirao je Klačar. Prema njegovoj oceni, „postoji niz faktora koji mogu da budu veoma rizični po opoziciju u slučaju bojkota izbora“, koja bi zato trebalo da vodi računa o posledicama „dan posle izbora“. „Šta god da opozicija odluči, bilo bi dobro da iza te odluke stoji što više političkih akttera koji razmišljaju na isti ili sličan politički način“, naglasio je Klačar.

Kao jedan od učesnika na Fakultetu političkih nauka nedavnog sastanka predstavnika vlasti i opozicije, on je ocenio da je razgovor bio konstruktivan. Kako je precizirao, glavne teme bile su birački spisak i izborna administracija, finansiranje kampanja, pristup medijima i zaštita biračkog prava. „Može se očekivati još nekoliko sastanaka u naredno vreme“, najavio je Klačar i dodao da je preuranjeno govoriti o tome da li će ti budući sastanci doneti i neko konkretno rešenje.

Kada je reč o samim izbornim uslovima, on smatra da je od 2007. jedan broj stvari poboljšan, ali da postoji „nemali prostor“ za unapređenje i čitav niz stvari koje mogu da se poprave. „Sigurno je da mi ne možemo da govorio o tome da se izbori u Srbiji sprovode po najvećim međunarodnim i demokratskim standardima. Možemo da govorimo o nekoj vrsti minimalne izborne demokratije“, tvrdi Klačar.

Kada je reč o prvim predstojećim izborima, on misli da ne bi trebalo imati previlika očekivanja, jer za promene zakona i sistemski ustrojena rešenja nema dovoljno vremena. „Bilo bi dobro da to bude tema koja će da se otvori za nekih godina dana kada budemo imali neku novu vladu i dovoljno vremena da se tome pozabavimo do sledećih izbora“, rekao je Klačar.

On je dodao da bi kratkoročno moglo da se poradi na transparentnosti rada izborne administracije i biračkih odobra, kao i na edukaciji ljudi koji su uključeni u organizaciju izbora. Kako je predočio, neke od kratkoročnih mera mogle bi da budu i otvaranje dijaloga sa REM o sistematskom monitoringu i poštovanju odredbe o nediskriminatorskom pristupu medijima. Klačar smatra i da bi do narednih izbora birački spisak mogao da se ažurira i da se poradi na povećanju kapaciteta ljudi koji se bave biračkim spiskom.

Dodaje i da bi mogli da se definišu rokovi i procedure kada je reč o finansiranju kampanja. On je uveren da sve nepravilnosti na koje ukazuje CeSID nisu uticale ili ne mogu dominantno uticati na finalni izborni rezultat, ali prema njima ne bi trebalo imati „bagatelni odnos“. „Svaka izborna nepravilnost je u suštini problem.

Ne možemo da goviorimo samo o tehničkim nepravilnostima, jer sve tehničke napravilnosti mogu imati duboke političke posledice“, napomenuo je Klačar. On naglašava da bi da sve nepravilnosti trebalo rešavati, kako bismo imali regularnije izbore, nego što smio ih imali do sada. CeSID nije radio nova i „sveža“ istraživanja o pozicioniranju političkih stranaka, ali trendovi u proteklih godinu dana pokazuju da nema velikih varijacija.

„Stvari su od opadanja energije na protestima vrlo stabilne. To znači da Srpska napredna stranka zadržava dominantno poverenje većine ljudi koji su spremni da izađu na izbore, rekao je Klačar. Kako je dodao, na drugom mestu je Savez za Srbiju koji je „nedvojbeno najjača opoziciona politička organizacija“.

Zatim sledi koalicija oko Socijalističke partije Srbije, rekao je Klačar i ocenio da su to tri političke organizacije koje sigurno prelaze cenzus. „Sva istraživanja bi trebalo uzeti sa rezervom, jer ne znamo da li će biti bojkota i ko će učestvovati na izborima“. zaključio je Klačar.