Dogovori iza zatvorenih vrata: Da li će Kosovo dobiti novog predsednika?

Gljauk Konjufca, Kurtijev kandidat

Ovo za Danas u danu kada ističe rok za izbor kosovskog predsednika i kada je Kosovo na prekretnici da li će ići na nove izbore, kaže Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi.

U ovom trenutku dok se iščekuju predlozi za predsednika Kosova, veliko je pitanje ko bi mogla biti ta ujedinjujuća figura koja bi u parlamentu mogla da obezbedi podršku najmanje 80 poslanika i o kojoj govori kosovski premijer Aljbin Kurti. Da li je to Gljauk Konjufca, aktuelni ministar spoljnih poslova i dijaspore, koji je nezvanični, ali po svemu sudeći ipak Kurtijev kandidat, ili Vjosa Osmani, dosadašnja predsednica Kosova, koja se izjasnila da zaslužuje drugi mandat i koja nema podršku ni od jedne političke stranke.

Sudeći po poslednjim reakacijama sa Kosova Vjosa Osmani nije više ujedinjujuća figura za svog dojučerašnjeg saveznika i saradnika Aljbina Kurtija, ali se postavlja pitanje zašto je to tako.

Osmani ojačala zbog podrške Trampa, i to se Kurtiju ne sviđa

Dušan Janjić, politički analitičar, u razgovoru za Danas, tvrdi da je glavni razlog zbog koga Kurti kalkuliše sa podrškom Osmanijevoj to što je ona ojačala zbog evidentne podrške američke administracije, a posebno predsednika SAD Donalda Trampa, koji je javno i nedvosmileno rekao šta o njoj misli.

„Izbor Osmani u Odbor za mir u Gazi je glavni pokazatelj koliko je ona bliska američkoj administraciji. Istovremeno je Kurti pod sumnjom američke administracije, zbg njegove suverenističke i populističke politike. I to je njegov glavni razlog zbog čega uskraćuje podršku Osmani“, navodi Janjić i dodaje da je jasno da Osmani ukoliko bi bila izabrana za predsednicu ne bi bila ona ista predsednica iz prethodnog mandata koja sledi Kurtija, već bi imala sopstvene inicijative.

Janjić je ubeđen da će na posletku doći do dogovora oko predsedničkog kandidata i da je najlogučnje da to bude Vjosa Osmani, jer podrška koju ona ima iz SAD mnogo znači Albancima na Kosovu i u dijaspori.

Sa druge strane, kako kaže, Kurtijev kandidat teško da može da dobije većinu u parlamentu.

„Ne vidim razlog zašto bi PDK podržao Kurtijevog kandidata. Motiv koji je PDK imala vezanog za Tačija, sada otpada“, kaže Janjić, koji ipak za razliku od ministra Rašića ne iskjučuje ponovne izbore na Kosovu.

U slučaju ponavljanja izbora, kako kaže, naš sagovornik, najveći gubitnik bio bi baš Kurti, jer bi izgubio podršku grupe koja je unutar Samoopredjenja.

Uostalom, čini se da i sam Kurti nije za ponavljanje izbora.

„Ustav nas obavezuje da izbegnemo izbore. Moramo uložiti sve napore da izbegnemo izbore. Uslovi su idealni za tri kandidata, a trenutno nemamo nijednog“, izjavio je Kurti ovih dana.

On je objasnio i da pokret Samoopredeljenje sa 30 potpisa može da predloži samo jednog kandidata za predsednika, dok se uz uključivanje glasova manjina koje su deo parlamentarne većine mogu predložiti dva kandidata.

Rekao je takođe da i opozicione stranke imaju pravo da predlože jednog od svojih kandidata. Šta će na kraju kalkulacije pokazati i da li je blo kakav konsenzus postignut ostaje da se vidi do kraja dana.

Svima odgovaraju novi izbori, osim Samoopredeljenju

Tek pojedini sagovornici sa Kosova tvrde za Danas da izbore priželjkuju svi kako bi popravili rezultate, osim Samoopredeljenja. Moć Samoopredeljenja bi se možda okrnjila, posebno u dijaspori.

„Ponavljanje izbora bi bilo dobro svima, osim za Kurtija. Pobednik ponovljenih izbora u decembru 2025 godine bio je Aljbin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenja sa skoro 50 odsto osvojenih glasova. Taj rezultat je veoma tesko ponoviti u situaciji velikih promena. Aljbin Kurti je na ovaj način poslao poruku biračima da nema rešenje za formiranje Vlade Kosova. To unosi dodatni nemir za eventualno ponavljene izbore“, navodi za Danas Žarko Ristić, samostalni poslanik u Skupštini Srbije.

Za stranke srpskih birača novi izbori bi mogli biti još jedna šansa da se konačno prevaziđu sujetne podele i razlozi međusobnog ne podržavanja na tim novim izborima.

Dosta srpskih glasova je, kako kaže, rasuto. To više ne sme biti slučaj. Srspka lista je ostvarila svoj maksimum u vidu 36.000 glasova, i oni nisu upitni. Problem je što postoji bar 7 hiljada srpskih glasova koji se nisu valorizovali kroz mandate, pa su mandate podelili Rašić i Elek.

„Takvu uspostavljenu podelu između Rašića i Eleka, srpske stranke i inicijative moraju da promene u svoju korist“, navodi Ristić.

Na pitanje kako očekuje da će se predsednička saga na Kosovu rešiti, Ristić odgovara da ne zna, ali podseća da je Vjosa Osmani u prethodnom periodu uspela da napravi dobre diplomatske odnose sa američkom administracijom.

„I to u svakom slučaju pravi odličnu poziciju za njen dalji angažman. Ona je na neki nacin umanjila poziciju samostalnog političkog lidera u stranci Samooptedeljenja, ali i u političkom životu Kosova među albanskim biračima“, ocenjuje naš sagvornik.

Kako se bira predsednik Kosova?

Kosovski Ustav predviđa da ako predsednik ne bude izabran ide se na izbore. Vršilac dužnosti predsednika do izbora novog obavljao bi predsednik parlamenta.

Osim toga kosovski Ustav predviđa da se predsednik bira tajnim glasanjem u skupštini, a da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika. Za izbor je potrebno dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika.

Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, organizuje se treće na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu glasanja, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika.

Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.