Kolika je mogućnost za izbornu krađu na glasačkim mestima 1foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆ

Teško je manipulisati na licu mesta, ako su opozicioni kontrolori tu, posebno ako ima nekoliko predstavnika opozicije koji mogu jedni drugima da “čuvaju strah” – poručuje za Demostat politikolog Mladen Mrdalj, upitan kolike su mogućnosti za izbornu krađu na samom biračkom mestu, poput ubacivanja već zaokruženih listića u kutije, dodatnih intervencija na glasačkom listiću kako bi on postao nevažeći i ima li opozicija način da to spreči.

Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, pre svega objašnjava jednu jezičku pogrešku – nijedna stranka koja učestvuje na izborima nema kontrolore – kontrolori su termin koji je ostao iz nekadašnjih „anti-Miloševićevih“ vremena, kada su i civilno društvo i opozicija zajedno kontrolisale izbore.

– Što se zakona tiče, stranke koje učestvuju na izborima imaju članove biračkih odbora u proširenom sastavu. Zajedno sa predstavnicima parlamentarnih stranaka u stalnom sastavu, oni neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja, utvrđuju rezultate glasanja na biračkom mestu i staraju se o održavanju reda na biračkom mestu za vreme glasanja – navodi Nedeljkov.

On objašnjava da u Srbiji po zakonima postoje dva nivoa izbornih organa – jedan je Republička, odnosno lokalna izborna komisija, a drugi birački odbor. Sledstveno tome, ukazuje Nedeljkov, stranka koja učestvuje na izborima i ima člana biračkog odbora u proširenom sastavu, ima zakonska ovlašćenja da sprovodi izbore.

– To drugim rečima znači da svaki član biračkog odbora u proširenom sastavu, kao predstavnik neke liste, ima zakonska ovlašćenja da ukazuje na kršenje zakona, da podnosi prigovor u zapisnik, što je jedini zakonski osnov da kasnije RIK prilikom odlučivanja o prigovoru birača, a na lokalu opštinska, uopšte može da utvrđuje činjenično stanje – isitiče Nedeljkov.

On to govori jer se u praksi, kako kaže, dešava da niko ne podnese prigovor biračkom odboru u zapisnik, a pre svega članovi biračkih odbora.

– I onda kada posmatračka misija, na primer CRTA, na osnovu svojih saznanja podnese prigovor RIK-u, RIK uzme zapisnik sa tog biračkom mesta i konstatuju da „u zapisniku gde su bili članovi proširenog sastava iz svih lista, niko nije dao niti jedan jedini prigovor“ i automatski odbacuju prigovore građana – objašnjava Nedeljkov.

On ponavlja da članovi biračkih odbora nisu „kontrolori“, već zakonom definisani članovi organa koji sprovodi izbore na biračkom mestu. Samim tim, nastavlja Nedeljkov, oni imaju čak i veću krivičnu odgovornost.

– Ukoliko član biračkog odbora pritiska nekoga, zastrašuje ga, ili krivotvori materijal na bilo koji način, ima teže zakonom izrečene kazne nego običan građanin. To samo ilustruje važnost i težinu uloge člana biračkog odbora u stalnom ili u proširenom sastavu, u teoriji – naglašava Nedeljkov.

Ipak, on dodaje da se takve stvari u praksi ne događaju, jer su članovi biračkih odbora ispred stranaka needukovani i nemaju jasne istrukcije šta da rade.

– Stranke nisu često zainteresovane za vladavinu prava. Zašto? Zato što u momentu kada, recimo, imaju glasove na ivici cenzusa, ili neizvesne rezultate, radije će se opredeliti da svojim članovima biračkih odbora daju instrukciju da ne obaraju biračka mesta gde su uočeni problemi, jer će ugroziti i svoje rezultate – obrazlaže Nedeljkov. 

Na kraju, on zaključuje da stranke na vlasti u prethodnih 30 godina nisu menjale izborne uslove na bolje, već su čuvale prednost  procedura.

– Kada su u opoziciji, gromoglasno viču o izbornim uslovima, ali kada dođu na vlast, izborni uslovi su im fantastični – ukazuje Nedeljkov.

On podseća da je najidealniji primer za to Srpska napredna stranka, kada se pogleda koje su oni probleme isticali davne 2008. godine, a danas, bez ikakvih unapređenja, brane izborne uslove koji su “čisti kao suza”.

– Jedina razlika je što nakon godina urušavanja izbornih uslova i slabljenja institucija, izbori prestaju da budu poligon za smenu vlasti, već mesto dodatnog urušavanja demokratije. To je činjenica koja treba sve da nas ozbiljno brine – završava Nedeljkov.