Koliko će trajati inflacija? 1Foto: Beta/AP/Laszlo Balogh

Visoka inflacija koja trenutno pogađa SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Kanadu, Italiju, Brazil i mnoge druge države, fenomen je koji ima globalne, a ne domaće korene.

Inflacija nema nikakve veze sa strankama i liderima koji su na čelu država, kao ni sa tim da li vlade naginju u desno, levo ili su centrističke. Nije važno da li su lideri Tramp ili Bajden, Džonson ili Starmer, Šolc ili Lašet, Bolsonaro ili Hadad – i dalje bismo imali visoku inflaciju u svetu.

Inflacijski šok koji je pogodio veliki deo sveta izazvali su stalni poremećaji na tržištu usled pandemije korona virusa i rat u Ukrajini, objašnjava Jan Bremer, američki politikolog i osnivač Evroazijske grupe, konsultantske kuće koja se bavi procenom rizika geopolitičkih događaja. On navodi i da je inflacija politički koliko i ekonomski problem i upozorava na opasnost od stagflacije – stanja u kojem inflacija neprestano jača, a privredni rast slabi. 

Razumljivo je da, kada se visoka i uporna inflacija dogodi u podeljenoj zemlji kakva je SAD, građani krive aktuelnu vladu, odnosno predsednika. Ali samo zato što je politička reakcija razumljiva ne znači da vladu zaista treba kriviti, navodi Bremer.

Dakle, šta je izazvalo inflacijski šok?

Prvo je pandemija korona virusa, koja je počela 2020. godine, uzdrmala tržište rada i globalne lance snabdevanja i primorala vlade svuda u svetu da ublaže pad prihoda stavljajući građanima keš u novčanike. Takva politika je učinila čudo, jer je sprečila scenario po kojem su milioni ljudi bez posla i u siromaštvu. Međutim, u trenutku kada su SAD i Evropa izlazili iz pandemije i kada je odnos ponude i potražnje počeo da se normalizuje, Kina je ponovo pooštrila svoju antikovid politiku zbog veoma zarazne omikron varijante, te zatvorila neke od globalno najvažnijih habova za proizvodnju i snadbevanje i tako povećala nestašicu robe.

A onda je 24. februara ruski predsednik Vladimir Putin odlučio da pokrene agresiju na Ukrajinu koja je dovela do sankcija i masivnih poremećaja u globalnom snabdevanju energijom, hranom i đubrivom, a cene tih kritičnih proizvoda su skočile do neba. Ovaj do sada neviđeni spoj istovremenih šokova prirodno je doveo do inflacije skoro svuda u svetu, objašnjava Bremer. Za sada su Kina i Japan izuzeci.

Bremer navodi da je lako kritikovati vladu SAD zbog snažnog fiskalnog stimulansa, pogotovo u 2020, kao i to što Federalne rezerve nisu zaoštrile monetarnu politiku na vreme. Ali, ne treba zaboraviti koliko je bilo teško donositi odluke 2020. godine, u pokušaju da se građani i privreda zaštite od pandemije koja se događa jednom u sto godina, sa potencijalom da izazove masovnu nezaposlenost i siromaštvo. Takođe, ne treba zaboraviti da su se i demokrate i republikanci u SAD zalagali za politiku fiskalnih i monetarnih olakšica, napominje on.

Dobra vest je da će se inflacija smanjiti jer nijedan od navedenih šokova ne traje zauvek,  ističe Bremer. Potražnja se već stabilizuje, lanci snabdevanja će se normalizovati, pogotovo kada Kina popusti kovid mere. Sankcije Rusiji će ostati u doglednoj budućnosti, ali će Evropljani diverzifikovati svoje izvore snabdevanja energijom i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. Sve ovo govori da će inflacija biti privremena, ako ne i kratkotrajna.

Međutim, upozorava Bremer, inflacija je u istoj meri politički koliko i ekonomski problem. Glasači preziru inflaciju i krive vlade, bez obzira na to šta je do inflacije dovelo, koliko dugo traje i može li se uopšte nešto učiniti u kratkom roku. Građane zapravo ne zanima činjenica da predsednik države ne može da kontroliše cene gasa ili hrane. On navodi da američki predsednik Bajden može da preduzme mere da učini život za nijansu lakšim za prosečnog Amerikanca, ali da demokrate ništa ne može spasiti poraza na novembarskim izborima za Kongres. Prema njegovom mišljenju, najveća opasnost leži u tome da će snažna averzija javnosti prema inflaciji primorati Federalne rezerve da izazovu recesiju kako bi se ugušila inflatorna očekivanja, što ekonomisti sada i očekuju. S obzirom na široko rasprostranjeno uverenje da je inflacija u Americi podstaknuta prekomernom potrošnjom, malo je verovatno da bi Kongres uspeo da pronađe politički prihvatljiv konsenzus o bilo kakvoj značajnoj politici pomoći, dovodeći tako američku ekonomiju u opasnost od produžene stagflacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.