Samo 15 odsto građana Srbije veruje sudstvu

Delovanjem sudova i tužilaštva trebalo bi obezbediti vladavinu prava i pravnu sigurnost, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, ustavnost, zakonitost, a svaki građanin bi morao da bude ravnopravan u pristupu sudu i da ima pravo da očekuje pravedno postupanje ovih institucija. Međutim, stanovnici Srbije, sasvim je jasno, nemaju utisak da im pravosuđe to obezbeđuje.

Problem poverenja u pravosuđe, odnosno u sudstvo kao njegov najbitniji segment, jeste problem koji u Srbiji veoma dugo traje, a sva istraživanja koja se rade godinama unazad daju slične rezultate. Ne samo za legitimitet, već i za funkcionisanje demokratskog poretka je bitno poverenje u institucije, a kod pravosuđa poverenje je izuzetno važno.  Sudovi donose odluke koje se tiču pojedinaca, društvenih ustanova, političkog poretka I drugih važnih stvari koje nas okružuju, zato nezavisnost nije privilegija nego pravo građana.

Kao faktori koji utiču na nizak nivo poverenja često se navode politički I medijski pritisci, istorijsko nasledje, prebacivanje odgovornosti izmedju političke I sudske vlasti, efikasnost policije i tužlaštva, kao i sprovodjenje kaznene politike, veze sa kriminalnim i korupcijskim aferama ljudi iz sistema pravosuđa… Građani su, verovatno, nezadovoljni brzinom rešavanja sporova i kvalitetom rada tužilaštva I načinom na koji sudije odolevaju pritiscima, ali i kvalitetom optužnica.

Sudskom funkcijom država bi trebalo da garantuje obezbeđivanje i održavanje pravnog poretka, jer se podelom vlasti podrazumeva da su zakonodavna, izvršna I sudska vlast, medjusobno ograničavaju, a da su pri tome samostalne i nezavisne.

– Pravosuđe jednostavno ne uspeva da se izbori za svoju poziciju. Pored svih manjkavosti koje ono neosporno ima, mora se reći da je ono pod konstatnom “paljbom” druge dve strane vlasti – kaže za Demostat Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, i dodaje da je paradoks u tome da je pravosuđe pod stalnom kritikom političara, koji ga istovremeno urušavaju svojim uticajima, pa su oni istovremno i najveći razarači i največi kritizeri.

Nezavisnost srpskog pravosuđa postoji u Ustavu i u izjavama političara. Međutim, po svemu sudeći, malo ko veruje u tu retoriku. Građani pokazuju izrazito nepoverenje prema pravosuđu a ocena međunarodne zajednice kada je o ovoj grani vlasti reč je takođe negativna. Kada se govori o poverenju u sudstvo treba naglasiti da nosioci pravno sudskih funkcija često naglašavaju da je stvorena negativna slika, uglavnom preko medija, pa nizak nivo poverenja građana u pravosuđe i ne čudi. Mediji su uglavnom senzacionalistički, neprecizni u izveštavanju, a istrajni u traženju skandala. Iz tog razloga stav građana vrlo često ne dolazi od ličnog iskustva koje su oni imali sa institucijom.

I sudija Majić, pored toga što ne spori manjkavosti, misli da je o pravosuđu stvorena slika koja nije sasvim realna i da je ona delom uticala na rezulate istraživanja

– Treba videti koliki bi procenat nezadovoljnih građana bio kada bi se analiza uradila među onima koji su imali iskustva sa pravosuđem. Bilo bi dobro da imamo takvo istraživanje. Često je visok procenat nepoverenja proizvod kreirane slike bez kontakta sa istitucijama pravosuđa.

Pravosuđe nije jedina institucija prema kojoj građani Srbije dosledno iskazuju nepoverenje od medija do obrazovnog sistema, mada je ono u samom vrhu kada je reč o nepoverenju. Sudija Majić smatra da se pravosuđe još uvek bori za svoju poziciju.

– U odnosu na vojsku, recimo, jasno je da pravosuđe uživa manji ugled u narodu. Vojska ima tradiciju, mi smo vojnička nacija, a kada bi većinu ispitanika pitali zašto ima poverenje u vojsku teško da biste dobili suvisle odgovore. Pravosuđe ovde nema tradiciju. Kasno se formira, a kao nezavisna grana vlasti nikada nije uspela da igradi svoje pozicije. Pored toga, za pravosuđe se vezuje neke mere koje nisu uvek prijatne. Ono ne može da proizvede sadržaje, poput RTS koji su zabavni i prijatni za gledaoce i na taj način podigne broj onih koji su mu naklonjeni. Pravosuđe ne deli bombone, već nepopularne mere i trebalo bi da ima integritet koji se predugo narušava – zaključuje sudija Majić.