Dupla funkcija predsednika Srbije bez stava Ustavnog suda 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Deset godina na vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS), isto toliko predsednik te partije i šest godina šef države, politički je bilans Aleksandra Vučića od dolaska SNS-a na vlast u Srbiji 2012. godine.

Od stupanja na najvišu dužnost 2016. prate ga kritike dela javnosti da krši Ustav time što je istovremeno predsednik Srbije i predsednik stranke.

Za odgovor kojim bi se zvanično razrešila dilema Radio Slobodna Evropa (RSE) pitao je Ustavni sud Srbije.

„Saglasno zakonu, Ustavni sud odlučuje o povredi Ustava od strane predsednika Republike u postupku koji pokreće Narodna skupština na predlog jedne trećine ukupnog broja narodnih poslanika“, naveo je Ustavni sud 1. avgusta u odgovoru za RSE.

Kako ove inicijative do sada nije bilo, vlast i njeni kritičari na svoj način i dalje tumače ustavni Član 115 o nespojivosti funkcija: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, tvrdi da su Vučićeve funkcije u skladu sa Ustavom.

„Kada pročitate ono što piše u aktima, apsolutno je moguće da neko bude na čelu države i na čelu političke stranke“, rekao je Jovanov na pitanje RSE.

Aleksandar Vučić na jednom od Glavnih odbora Srpske napredne stranke, arhivska fotografija

Milosavljević: Da predstavlja sve građane

Opozicija u protekloj deceniji nije imala priliku da formalno postavi ovo pitanje jer je u manjini u parlamentu. Za nju je ono aktuelno i posle 1. avgusta i konstituisanja novog skupštinskog saziva u kom izborna lista sa imenom Aleksandra Vučića ima 120 od 250 mesta.

Televizija Pink prenela je kompletnu 65-minutnu pre-konferenciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 11. avgust 2019.

Odgovarajući na pitanje RSE „Da li je Ustavom Srbije propisano da predsednik Republike može istovremeno da bude i predsednik političke partije“, Ustavni sud naveo je da ne odlučuje o podnescima kojima se traže pravni saveti i mišljenja „kako se istupima u javnosti ne bi prejudicirao ishod eventualnog postupka koji bi mogao da bude predmet odlučivanja pred Ustavnim sudom.“

Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, kaže da funkcije predsednika Republike i partije nisu spojive.

„Predsednik mora da reprezentuje sve građane Srbije. Nije propisano da predstavlja samo one koji pripadaju njegovoj stranci ili forsira interese jednog dela građana“, dodao je Milosavljević za RSE.

On napominje da nema prostora za različita tumačenja, iako se Ustavni sud tim pitanjem nije bavio.

 

„Onaj ko je izabran za predsednika Republike morao bi da podnese ostavku na funkciju predsednika stranke“, dodaje.

Milivojević: Pregršt neispunjenih obećanja

Do sada je bilo dvadeset najava Aleksandra Vučića da će otići sa čela SNS, zabeležio je politički analitičar Cvijetin Milivojević, bivši predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN).

„Svaki put je time direktno priznavao da svesno krši Ustav“, kaže Milivojević i dodaje da je indikativno da nijedno od tih obećanja nije ispunjeno.

„Živimo u vremenima u kojima je laž istina i ropstvo je sloboda. Dakle slagati nešto je najmanji problem“, dodao je Milivojević.

Aleksandar Vučić je prvi čovek SNS od 2012, kada mu je partiju „ostavio“ lider naprednjaka Tomislav Nikolić, prethodno obećavši da će se povući sa stranačke funkcije po izboru za predsednika Srbije.

Nikolić je podneo ostavku na mesto predsednika SNS u maju te godine rekavši da želi da bude predsednik svih građana. Obećanje je održao poručivši da „puna srca“ stranku ostavlja na upravljanje Vučiću.

„To tako mora. Poraslo dete, osamostalilo se“, rekao je tada Nikolić.

Jedan od članova srpskog ustava glasi da „predsednik Republike izražava državno jedinstvo“.

Deset godina posle promene predsednika SNS-a, aktuelno je poslednje Vučićevo obećanje izrečeno u martu da sa čela stranke odlazi nakon formiranja nove Vlade Srbije. Parlament je konstituisan 1. avgusta i predsednik države ima rok od 90 dana da odredi mandatara.

Sredinom jula Dragan Đilas, jedan od lidera opozicije, nakon konsultacija o sastavu Vlade izjavio je da je Vučić potvrdio da na jesen odlazi sa čela SNS.

Vučić će svu vlast skoncentrisati u svojim rukama, srozavajući još dublje ionako slabe institucije sistema, smatraju analitičari

SNS: Ako treba, 100 spotova podrške

Ubrzo je SNS objavio spot u kom funkcioneri te stranke, Nevena Đurić i Vladimir Orlić, novi predsednik Skupštine Srbije, pozivaju Vučića da ostane predsednik partije.

„Sopstvena stranka poziva ga da pogazi reč. To je skandalozno. A video im verovatno treba jer bez Vučića na izborima ne bi osvojili ništa“, rekao je za RSE stručnjak za komunikaciju i medije Igor Avžner.

On je od dvehiljaditih do danas bio savetnik za medije u tri vlade i radio kampanje za predsednike, premijere, ministre, stranke i globalne korporacije. Srpska napredna stranka na izborima, od mesnih zajednica, preko opštinskih, gradskih i parlamentarnih, nastupa pod imenom partijskog lidera. Na prethodnim u aprilu lista je bila bez imena partije – Aleksandar Vučić / Zajedno možemo sve.

Naprednjak Milenko Jovanov kaže da je opravdan partijski poziv Vučiću.

„Zato što je on najbolji među nama. Ponosimo se što smo članovi stranke koju vodi predsednik Vučić. I nije nam problem i stotinu takvih spotova da snimimo“, naveo je Jovanov.

Srpska napredna stranka saopštila je u novembru prošle godine, na petoj izbornoj skupštini te partije, da će predsednik SNS Aleksandar Vučić ostati na čelu te stranke do parlamentarnih izbora u aprilu.

U saopštenju se navodi da će nakon izbora biti održana vanredna skupština na kojoj će biti izabrani novi predsednik partije i zamenik predsednika.

Statut SNS propisuje da mandat predsednika stranke traje četiri godine, da ga stranačka skupština po pravilu bira tajnim glasanjem, ali i da izbor može biti javan ukoliko tako odluči najviše partijsko telo.

Da li će Aleksandar Vučić konačno dati ostavku u stranci, smatra Igor Avžner, pitanje je „od million dolara“.

„Kada bih znao odgovor, sutra bih se kladio i postao bogat čovek“.

Prethodnici radili isto

Do dolaska SNS na vlast predsednik Srbije u dva mandata bio je Boris Tadić, koji je takođe istovremeno obavljao funkcije šefa države i stranke. Za predsednika Republike i Demokratske stranke (DS) izabran je u istoj godini, 2004. Na stranačkoj funkciji ostao je do novembra 2012. i izbora Dragana Đilasa za predsednika DS. Dve godine kasnije napustio je tu partiju.

Prethodno se, od 2000. do 2003, i Vojislav Koštunica istovremeno nalazio na funkcijama predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koju su činile Srbija i Crna Gora, i prvog čoveka Demokratske stranke Srbije (DSS). Potom je bio srpski premijer, a partiju koju je osnovao 1992. napustio je 2014.

Po uvođenju višestranačja i raspada Socijalističke Federativne Republike Jgoslavije (SFRJ), za prvog predsednika Srbije 1990. izabran je Slobodan Milošević, u isto vreme i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je ’89. proistekla iz Saveza komunista. Predsednik SPS-a ostao je i tokom mandata predsednika SRJ od ’97. do 2000, sve do do smrti u pritvoru Haškog tribunala 2006. kada ga je formalno nasledio Ivica Dačić.

Šef države vodi partiju i u Crnoj Gori

Kada su u pitanju zemlje regiona, isto stanje kao u Srbiji je u Crnoj Gori.

Predsednik države je predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đuklanović. Bosna i Hercegovina ima kolektivno Predsedništvo od predstavnika tri naroda. Milorad Dodik istovremeno je i na čelu partije Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Željko Komšić takođe je predsednik stranke – Demokratska fronta (DF), dok Stranku demokratske akcije (SDA) člana BiH predsedništva Šefika Džaferovića vodi Bakir Izetbegović.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović, nekadašnji predsednik Socijaldemokratske partije (SDP), ostavku na funkciju u stranci podneo je 2016.

Šef države Severne Makedonije je Stevo Pendarovski iz Socijaldemokratskog saveza (SDSM) koji predvodi premijer Dimitar Kovačevski. Kosovska predsednica je Vjosa Osmani, iz Demokratskog saveza Kosova (Lidhja Demokratike e Kosovës – LDK) čiji predsednik je Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku).

Predsednik Slovenije je Borut Pahor izabran sa Združene liste socijaldemokrata (ZLSD), dok je na čelu slovenačkih socijaldemokrata danas Dejan Židan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.