Dušan Reljić: Neće biti velikog pritiska Zapada

– Prvi se odnosi na ekonomiju jer države regiona, uključujući Srbiju, imaju najveću spoljno-trgovinsku razmenu sa zemljama EU, pre svega sa Italijom i Nemačkom – oko dve trećine ukupne trgovine – dok je Rusija manje značajan partner u robnoj razmeni sa izuzetkom energije. Region će još dugo kupovati zemni gas od Rusije jer valjane zamene nema, ali drugih bitnih proizvoda za region nema u Rusiji niti zemlje regiona nude robu koja bi bila posebno zanimljiva za rusko tržište, navodi za Danas Dušan Reljić, šef predstavništva nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i sigurnost u Briselu, komentarišući posetu premijera Srbije Americi. Dodaje da je širenjem NATO pakta od Baltika do Crnog mora, Rusija onemogućena u vojno-političkom uticaju u jugoistočnoj Evropi.
Naš sagovornik ističe da što se tiče eventualnog pritiska na Srbiju da se pridruži kritičkim pozicijama Zapada u odnosu prema Rusiji, to može da bude kontraproduktivno za Zapad budući da Vlada Srbije već pokazuje veliku spremnost da bude vrlo pomirljiva oko kosovskog pitanja. U slučaju da pokvari odnos sa Rusijom, to bi moglo da je oslabi na unutrašnjem planu tako da bi i politika prema Kosovu bili dovedena u pitanje. „Zbog toga mislim da velikog pritiska Zapada i neće biti“, smatra on.
Upitan da li postoji mogućnost da SAD podrže Srbiju u nastavku evropske integracije, kako se nada premijer Vučić, Reljić kaže da Amerika u proteklih 20 godina snažno podržava Tursku u okviru njenih nastojanja da se približi EU, ali da to Ankari nije donelo mnogo koristi. U EU uglavnom ne gledaju blagonaklono na pridruživanje Turske između ostalog i zbog njene veličine, njene represivne unutrašnje politike, naginjanja prema islamizmu i tvrdog stava oko Kipra, ukazao je sagovornik Danasa.
– Kada bi SAD zahtevale od EU da ubrza pristupanje Srbije, stav Brisela se ne bi promenio: u ovom trenutku nema novog proširenja, pre svega zbog bojazni unutar Unije da prijem novih članova može da pogorša ekonomsku krizu, odnosno da bi to donelo nove finansijske obaveze državama članicama. Uz to, pojedine članice EU prvenstveno žele da se u okviru pristupanja Srbije razreši pitanje Kosova, odnosno albansko pitanje u regionu – ukazao je Reljić, izrazivši mišljenje da se brzo rešenje, međutim, trenutno ne nazire.
Ocenjujući prošlonedeljnu posetu srpskog premijera Albaniji, Reljić navodi da je, gledano sa aspekta spoljne politike, i za Vučića i za albanskog premijera Edija Ramu bilo važno da upute poruku Zapadu da su u stanju da sarađuju i da vode koliko-toliko uljudan razgovor, „pridržavajući se uputstva da se ne treba obazirati na prošlost već zajedno koračati u bolju budućnost“.
– Što se tiče unutrašnjih pozicija predsednika vlada Srbije i Albanije, one se, međutim, u mnogome razlikuju. Vučić je još dovoljno jak da može da ignoriše kritiku desničara koji mu prebacuju da je otišao u Albaniju u trenutku kada međusobni odnosi Beograda i Prištine još nisu definisani kao i da je prešao preko nerazjašnjenog incidenta u Beogradu sa dronom. Rama je u nešto drugačijoj poziciji. Bliže se lokalni izbori u Albaniji i premijer se suočava sa kritikama da nije dovoljno „nacionalan“, da nije pravi patriota i zato mu je koristilo da mu u posetu dođe premijer Srbije, jer je Rama već ranije u Beogradu rekao kako Srbija treba da prizna Kosovo. Rama je tokom Vučićeve posete ponovio polazišta albanske politike u odnosu na Kosovo, ali se postarao se da sve prođe u uljudnijem tonu nego u Beogradu. Drugim rečima, potrudio se da pokaže snagu na domaćem terenu, baš kao što je učinio i u inostranstvu, prilikom posete Srbiji – precizira on.

Neizvesno otvaranje poglavlja na jesen

Odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da će prva poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU biti otvorena na jesen, Reljić konstatuje da to zavisi od odluka Evropskog saveta koji se sastaje u junu i u decembru. Preduslov za „zeleno svetlo“ je pozitivan izveštaj EK o napretku Srbije, koji se objavljuje u oktobru kao i da zemlje članice EU budu saglasne da je u najvećoj meri ispunjen uslov koji se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. „U ovom trenutku nemam utisak da u Berlinu i na drugim mestima smatraju da su obe strane ispunile ono što su obećale. Dakle, samo u slučaju da dođe do velikog napretka tokom narednih meseci u ispunjavanju uslova koji se odnose na Kosovo možda će prva poglavlja biti otvorena“, zaključuje Reljić.