Džejms Ker-Lindzi: Nema uzajamnog priznanja u nemačko-francuskom planu, što znači da nema trajnog rešenja

„Ovim se problem ne rešava. Samo se omogućava, i to kratkoročno, način da se situacija smiri“, rekao je Ker-Lindzi i istakao da je Srbiji i Kosovu konačan dogovor preko potreban.

„Po mom mišljenju, to znači da obe strane moraju da se suoče sa realnošću“, naveo je Ker-Lindzi, objasnivši da bi za Srbiju to, kako kaže, bilo da prizna nezavisnost Kosova, a za Kosovo da omogući izvesnu autonomiju srpskoj zajednici.

Upitan koliko su Srbija i Kosovo blizu ili daleko od postizanja konačnog dogovora, on je rekao da je to veoma teško reći i da čak i evropski plan prođe, to nije konačni dogovor.

„Plan ostavlja suštinsko pitanje pozicije Srbije u odnosu na Kosovo otvorenim. Plan ne rešava to pitanje. Neki bi rekli da je ovo korak napred, čuo sam argumente za to. Međutim, ja sam prilično kritički nastrojen prema ovom planu, jer mislim da nije dovoljno ambiciozan“, kazao je Ker-Lindz.

Prema njegovim rečima, pitanje sa strane Srbije jeste da li predsednik Aleksandar Vučić oseća da može da pridobije opoziciju za plan, jer to bi svakako imalo uticaja i predstavljalo bi značajan korak ukoliko prođe.

On je naveo i da uviđa zašto je Kosovo veoma nezadovoljno planom, jer njime ne dobija garancije za priznanje.

„Veoma je teško reći koliko su strane blizu konačnog dogovora. Jer, ovo i nisu pregovori između dve strane, ovo su pregovori između Srbije i EU i SAD i između Kosova, EU i SAD. To nije dogovor između Srbije i Kosova“, ukazao je Ker-Lindzi.

Navodeći da veruje da je i Srbiji i Kosovu potreban konačan dogovor što, po njegovom mišljenju, znači da obe strane moraju da se suoče sa realnošću, on je objasnio da bi to značilo da bi za Srbiju, bez obzira da li joj se to sviđa ili ne, najbolji i najrazumniji ishod bio da može da prihvati da je Kosovo izgubljeno i da kaže – u redu, priznaćemo Kosovo.

„To je bolna odluka, ali ćemo to uraditi. Ali, u zamenu za to moramo imati čvrste garancije da će status Srba na Kosovu biti zaštićen, da će im biti dozvoljeno da imaju poseban odnos sa nama, kao i garancije da će verski objekti biti zaštićeni“, naveo je Ker-Lindz.

Kako je rekao, mnogo bi više imalo smisla da je EU izašla sa više ambicija i rekla – „U redu, šta je to što možemo da uradimo da stavimo tačku na ovo pitanje? Šta je to što treba da se uradi? Srbija treba da dođe u poziciju da prizna Kosovo. Znamo koliko je to teško, ali šta mi možemo da uradimo na Kosovu, šta možemo da uradimo da ubrzamo vaš put ka članstvu u EU, šta možemo da uradimo da povećamo pomoć i investicije u Srbiji?“

„Ja ne mislim da će ovaj plan koji je na stolu rešiti bilo šta. On neće doneti ni Srbiji ni Kosovu ono što dve strane zaista žele, tako da mislim da je ovo privremeno poboljšanje, ali neće rešiti problem“, istakao je Ker-Lindzi.

On je istakao da su i Srbija i Kosovo pod priličnim pritiskom da prihvate evropski plan i da je pitanje koja strana oseća da je spremnija da napravi kompromis.

„U ovom trenutku, Beograd izgleda spremnije da kaže – ovo nam se ne sviđa, ali alternativa – gubitak pomoći, gubitak investicija je isuviše ozbiljna stvar da bi Srbija to uzimala u obzir. S druge strane, izjave koje smo čuli od premijera Kosova Kurtija sugerišu da on zauzima čvršću poziciju oko toga“, rekao je Ker-Lindzi.

Kako je naveo, priznanje bi bilo ključni deo bilo kog dogovora, ali istovremeno ključni deo bilo kog dogovora bi takođe moralo da bude prihvatanje prava kosovskih Srba da imaju izvesnu autonomiju, a na više načina, ono što trenutno stoju u predlogu obuhvata deo toga.

„Predlog nudi formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, što smatram važnim delom bilo kog dogovora. Ali, on ne nudi ono što bi bilo balans tome, a to je puno priznanje. To je ono na čemu mislim da bi trebalo da bude fokus. Jer, sva druga pitanja, svi drugi problemi oko registarskih tablica i ličnih dokumenata, svi oni nestaju preko noći ukoliko Srbija i Kosovo priznaju jedno drugo kao odvojene države“, kazao je Ker-Lindzi.