EU tema kao alat, a ne pravi politički program: Da li je Srbija u EU sada dovoljan motiv za glasača?

Proteklih meseci u stranačkim pregrupisavanjima pred izbore linija podele među njima postalo je zalaganje za nastavak evropskih integracija i ulazak Srbije u EU.

Osim studentskog pokreta, koji se zasad jasno ne izjašnjava odnosiam Srbije i EU, izdvojila se grupa partija (SSP, SRCE, PSG, NPS i ZLF) čiji je plan da animira i pokupi glasove građana koji su nezadovoljni napretkom na evropskom putu.

Do očekivne predizborne koalicije zasad nije došlo, a u međuvremenu taj evropski front, s mogućnošću povratka u njega, napustio je ZFL odlučivši da pordži studenstku listu.

Tu su i partije, poput Novog DSS, koje nisu za prostupanje Uniji. Programske međupartijske podele na temi integracija bile su vrlo važne u prvoj dekadi drugog milenijuma, sve do izbora 2012. Sada je, čini se, ponovo važno određivanje po toj osnovi, iako je podrška građana integracijama godinama unazad veoma niska.

Najnoviji podaci Evrobarometra pokazuju da 35 odsto građana Srbije smatra da bi članstvo Srbije u EU bila dobra stvar, 30 procenata da bi bila loša stvar, a 35 da ne bi bila ni dobra ni loša. Dok su nalazi istraživanja Centra za evropske politike da gotovo četvrtina građana (23,9 odsto) veruje da Srbija nikada neće ući u EU.

U takvim okolnostima pitanje je kakav bi rezultat tema EU donela takozvanim proevropskim partijama ili tom bloku i da li je ona dovoljna za izlazak pred građane.

Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala Savremena politika, za Danas kaže da zalaganje za evropske integracije samo po sebi nije dovoljno da bude celovit politički program, niti je danas moguće pred građane izaći isključivo sa porukom „za Evropsku uniju”, kao što je to možda bilo politički razumljivije 2008. ili 2012.

– Građani danas evropske integracije često razumeju u užem smislu, kao pitanje samog članstva u EU ili konkretnih koristi iz pristupnog procesa, poput vizne liberalizacije, fondova ili ekonomskih benefita. Međutim, suština evropskih integracija je mnogo šira i u ovom trenutku mora biti prevedena na teme koje građani neposredno osećaju u svakodnevnom životu. To znači da govorimo o evropskim vrednostima, demokratskim institucijama, vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, slobodi izražavanja i okupljanja, nezavisnom pravosuđu i odgovornoj vlasti – navodi on.

Drugim rečima, dodaje, evropske integracije nisu samo spoljnopolitički cilj, već okvir za uređenje društva i države.

– U tom smislu, vraćamo se na vrednosnu dimenziju politike, gotovo na pitanja iz 2000. godine: kakvu državu želimo, da li građani imaju institucije koje ih štite i da li vlast polaže račune građanima. Samo tako tema Evrope može ponovo postati bliska i politički relevantna – konstatuje Štiplija.

Da se tema evrpskih integracija većinski percipira u Srbiji kao spoljnopolitičko pitanje, iako direktno utiče na unutrašnju politiku i život građana, kaže i Tamara Bajčić, izvršni direktor Demostata.

Prema njenim rečima, teme koje najviše zanimaju građane su ekonomske, poput ličnog standarda, ali i pitanja pravde poput borbe protiv korupcije, i slično.

– Većina građana ne povezuje ove dve dominantne teme prevashodno sa Evropskom unijom, iako su one jedne od glavnih uslova za članstvo Srbije u EU (poglavlja 23 i 24). Trećina građana koja se izjašnjava za članstvo Srbije u EU je svesna ovoga – ukazuje Bajčić.

I podseća da je velika većina pristalica vlasti antievropski raspoložena. Međutim, kako dodaje, pošto se radi o autoritarnoj strukturi pristalica, većina njih bi na poziv predsednika Srbije, Vučića, da glasaju za članstvo u Evropskoj uniji vrlo lako to poslušala.

– Zato tema Evropske unije neće biti dominatna tema na narednim izborima, već će biti oportuno korišćena od svih aktera i u razne svrhe – zaključuje Bajčić.