Grupa autora za Gardijan: Horor Mariupolja treba da nas podseti na novu opasnost na Balkanu

Sagledavajući izazove za region Balkana i odnose sa Evropskom unijom, autori poručuju da „jačanje zaštite od Rusije“ za zemlje Zapada znači da treba jače da se suprotstave „Putinovim trojanskim konjima“ kao što su Mađarska Viktora Orbana i Srbija Aleksandra Vučića.

Oni ističu da, od zemalja u regionu, posebnu pažnju treba posvetiti aktuelnoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

„Srpski političari u Beogradu i Banja Luci podgrevaju tenzije i podele koje, 30 godina posle rata u Jugoslaviji, razaraju nestabilnu konfederaciju Bosne i Hercegovine. Oni čak čine da deluje mogućim novi rat između etničkih grupa u zemlji. „Veliko-srpski“ separatisti mogu da računaju na podršku Putinovog režima“, navodi se u analizi.

Oni upozoravaju da evropski građani, koji se sada drže zajedno jače nego ranije, pod pretnjom rata u Ukrajini, ne treba da čekaju da isporuče pomoć u slučaju Bosne i Hercegovine, kao što su zakasnili u slučaju Ukrajine.

„Danas, EU treba da bude spremnija i izrazi jasne namere da uključi Bosnu i Hercegovinu u političku zajednicu koja pruža pomoć protiv svih mogućih provokacija i agresije. Trebalo bi da podrži savez koji će upozoriti sprske separatiste i navesti Hrvatsku da, kao i Slovenija, podrži Federaciju BiH i bude deo poretka posleratne stabilnosti širom Balkana. Vlada Srvije mora da shvati da će njena mogućnost da se pridruži Evropskoj uniji biti smanjena ukoliko ugrozi dragoceni mir na Balkanu i pokuša da profitira na klizavom terenu ukrajinskog rata“, navodi se u analizi uz dodatak da Putinov projekat „ruskog sveta“ ima prethodnika u Miloševićevom „sprskom svetu“.

Osim toga, oni ukazuju da pripadnici srpske zajednice u BiH, ali i oni u Beogradu, treba da odluče „kojoj strani pripadaju“.

„Srbi u Banja Luci i Beogradu treba da odluče na čijoj su strani. Milorad Dodik, vođa bosanskih Srba, odbio je sankcije protiv Rusije, a ruske, ali i kineske, interesne grupe dolaze i odlaze iz Beograda. Jasan signal za BiH, kao i za članicu NATO saveza Crnu Goru, bi pokazivao da se ove dve države gledaju kao deo demokratskog sveta i pripadaju proširenoj evropskoj zajednici“, poručuju autori za Gardijan.

Tekst potpisuju Danijel Kon-Bendit, bivši predsedavajući poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, Timoti Garton Eš, profesor evropskih studija na Univezritetu Oksford, Ireneus Pavel Karolevski, profesor političke teorije i studija demokratije na Unverzitetu u Lajpcigu kao i Klaus Legevi, profesor na Univerzitetu Gizen.