Da li je izborna tišina „glup institut“, kako to tvrdi predsednik Vučić?

Ovu ocenu izborne tišine predsednik Srbije dao je prvog dana vikenda, u vreme dok je na snazi bila izborna tišina pred izbore u deset lokalnih samouprava. Predsednik je tada obišao EXPO u pratnji brojnih režimskih medija.

Na pitanje novinara da prokomentariše to što su navodno neki opozicioni mediji kršili izbornu tišinu koja je u toku, Vučić je odgovoro – neka krše.

„To je ionako jedan glup institut, ali treba o tome da razgovaramo sa predstavnicima opozicionih stranaka u narednom periodu. Nemam problem sa tim da krše izbornu tišinu“, rekao je Vučić i dodao da se oni neće žaliti na kršenje izborne tišine.

„Pravni poredak ne funkcioniše kao anketa raspoloženja“

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka primećuje da ako je izborna tišina „glup institut“, onda smo u zanimljivoj fazi u kojoj zakone delimo na pametne i glupe, u zavisnosti od toga koliko kome odgovara

„Nažalost po pravni poredak, pravo ne funkcioniše kao anketa raspoloženja. Institut ili postoji – ili se menja u proceduri. Sve između je, kako da kažem, kreativno tumačenje stvarnosti. A izborna tišina postoji sa razlogom. To je onih nekoliko sati u kojima država – bar formalno – prestaje da govori, kako bi građanin mogao da razmisli bez poslednjeg talasa kampanje, pritiska i političkog marketinga koji inače ne prestaje. Nije savršena, često se krši, ali je ideja jednostavna: makar na trenutak, glas treba da bude građaninov, a ne nečiji megafon“, objašnjava Nestorovićeva.

Prema njenim rečima, u sistemima gde postoji ravnoteža, ona deluje suvišno. U sistemima gde jedan glas nadjačava sve ostale, dodaje naša sagovornica, ona postaje poslednji pokušaj da se napravi pauza u buci.

„Zato izborna tišina nije ‘glup institut’. Ona je, ako ćemo iskreno, prilično neprijatno ogledalo – pokazuje koliko nam je izborni proces zapravo neravnopravan. Ako neko želi da je ukine – postoji zakon, postoji skupština, postoji procedura. Ali dok postoji, nije stvar ukusa. Jer kada zakoni postanu pitanje ličnog dojma, tada više nemamo pravnu državu. Imamo – komentar „najboljeg studenta Pravnog fakulteta“, ocenjuje poslanica Ekološkog ustanka.

„Naprednjaci kupovinu glasova i ucenjivanje birača realizuju u vreme izborne ćutnje“

Janko Veselinović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde, konstatuje da za naprednjake izborna tišina i ne važi. Jer , kako kaže, kupovinu glasova i ucenjivanje birača realizuju i u vreme izborne tišine i na sam izborni dan. Dodaje da njihove medijske trovačnice poput Informera rade punom parom.

„Naravno da izborna tišina ima smisla i mnoge uređene zemlje je imaju kao demokratski institut. U tom vremenu birači bi bez bilo kakvog pritiska, pa i medijskog, trebali da donesu slobodnu odluku za koga da glasaju. Ovo kod nas nisu izbori, ovo je rat svim sredstvima koji nam je režim nametnuo. Koliko je samo novca i državmih resursa potrošeno za izbore u ovih 10 opština. Taj novac je novac građana, izvučen kroz budžet i novac mafijaša koji su preuzeli državu“, napominje Veselinović.

Ljudi jedva čekaju izbornu ćutnju da ne slušaju “svakosatno klepetanje” autokrate

Na primedbu da je izborna tišina možda prevaziđen instiut, Zoran Lutovac, politikolog, pojašnjava da bi se u normalnim demokratskim državama smisao izborne ćutnje razmatrao u kontekstu razvoja novih komunikacionih tehnologija i društvenih mreža, dok se kod nas, na žalost, ne može izbeći kontekst nedemokratskog društva i porobljene države.

„U demokratskim državama nije toliko važno da li imate izbornu ćutnju zato što postoje brojni i uticajni slobodni mediji i uslovi za poštenu kampanju i slobodne izbore. Postoji nezavisno sudstvo, slobodno tužilaštvo, profesionalna policija i nepristrasna izborna administracija koji se staraju o regularnosti izbornog procesa“, napominje naš sagovornik.

On dodaje da u Srbiji svega toga nema.

„Ljudi jedva čekaju izbornu ćutnju da ne slušaju “svakosatno klepetanje” autokrate, agresivno uznemiravanje režimskih medija, terenskih najamnika i paradu kriminalaca. Dakle, svrha i smisao izborne ćutnje zavise od prirode poretka i režima, a ne od od toga šta autokrata smatra glupim ili pametnim“, ističe Lutovac.

On zaključuje i da deluje apsurdno da čovek koji je obesmislio izbore, izbornu ćutnju samtra bemislenom.

Sagovornici Danasa slažu se da je ovaj propis „izborne tišine“, sa tehnološkim razvojem dosta izgubio na značaju i mogućnosti kontrole, ali i pored toga navode da on i dalje predstavlja odbranu integriteta i prava građana.