Javno slušanje predloga izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku: Foto V. MilićevićPredstavnici vlasti i opozicije nastavili su sporenje o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u skladu sa preporukama ODIHR i na Petom javnom slušanju, organizovanom danas u Skupštini grada Niša.
Petu verziju nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa 11. juna ove godine podneo narodni poslanik iz Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, član Radne grupe.
„Ovaj predlog Zakona sam menjao pet puta jer sam želeo da se što više približi predlogu CRTA, odnosno preporukama ODIHR. Itekako sam vodio računa o svakoj preporuci ODIHR i uneo je u ovaj tekst. Mi smo već povodom ovog predloga dobili pozitivno mišljenje ODIHR, u nekoliko navrata. Moja želja je da dobijemo što bolji predlog Zakona, radi unapređenja izbornog procesa“, rekao je Mrdić.
On je kazao da mu je žao što je većina predstavnika opozicije i civilnog društva u Radnoj grupi, koja je inače formirana pre više od godinu dana, kako bi kroz predlog zakonskih izmena unapredila izborni proces, napustila njen rad.
„Mi iz vladajuće koalicije smo želeli da to bude zajednički predlog Radne grupe po preporuci ODIHR, odnosno da dođemo do zajedničkog rešenja, i zato sam pet puta menjao tekst. Sve što je opozicija predložila sam uvažio, ali oni su se ipak naljutili i prestali da dolaze. To je neozbiljno i nedostatak želje da se unapredi izborni proces“, rekao je Mrdić.
On je podsetio da je ključna izmena u Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku formiranje Komisije za reviziju i verifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja biračkog spiska.
Prema predlogu, Komisiju bira Narodna skupština, a čini je deset članova i njihovi zamenici, od kojih se osam članova i zamenici imenuju na predlog poslaničkih grupa, a dva člana i zamenici na predlog udruženja koja su posmatrala najmanje tri izborna procesa, po ovlašćenju Republičke izborne komisije.
Mandat članova i zamenika članova Komisije trebalo bi da traje pet godina, a oni ne bi smeli da budu narodni poslanici, kao ni funkcioneri i službenici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i MUP.
Komisija će imati 21 ovlašćenje, a odlučivaće dvotrećinskom većinom.
Narodna poslanica i funkcionerka Stranke slobode i pravde Jelena Milošević je kazala da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa u startu bila osuđena na propast, a da su predstavnici opozicije i civilnog sektora iz nje izašli zbog „izgravanja preporuka ODHR i fingiranja unapređenja tog procesa“.
Milošević je naglasila da ovo nije predlog izmene izbornog zakona Radne grupe, već pojedinih narodnih poslanika.
„Ovaj predlog je šminkanje Frankeštajna- donosimo kozmetičke promene koje suštinski ne menjaju ništa jer izborni proces ostaje isti, a birački spisak ostaje jedan od ključnih instrumenata za krađu u rukama vladajuće većine“, kazala je ona.
Naglasila je da je ključni nedostatak ovog predloga izmena zakona to što Komisija za reviziju biračkog spiska nema izvršna ovlašćenja, zbog čega se inače i ušlo u ovu proceduru, već je svedena na „posmatračku misiju“.
Precizirala je da, recimo, Komisija nakon što obavi terensku kontrolu, nema ovlašćenje da naloži brisanje birača za koga utvrdi da ne živi na upisanoj adresi, tako da će i dalje na izborima moći da glasaju građani druge države ili oni koju „žive“ u trafostanici.
„Komisija može samo da analizira, inicira, ali suštinski ne može ništa, zato što sva ovlašćenja ostaju u rukama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. A mi smo i došli u ovakvu situaciju upravo zbog ’rada‘ tog Ministarstva na biračkom spisku. Ovde nema suštinskih izmena, koza će i dalje da čuva kupus“, rekla je Milošević.
Ona je upitala kako je na lokalnim izborima na Vračaru u Beogradu 2024. godine mogao da glasa načelnik opštine Sokolac iz Republike Srpske, dodajući da je takvog glasanja bilo širom Srbije.
„Kako je moguće da on obavlja posao načelnika opštine u drugoj državi, a da živi u Beogradu? Nije sporno da on može da ima dva državljanstva i da glasa na parlamentarnim izborima u Srbiji, ali ne može da glasa na našim lokalnim izborima, jer to može samo birač čije je prebivalište u toj jedinici lokalne samuprave“, rekla je ona, podsećajući da nijedan građanin ne može da ima dva prebivalita, jer je ono definisano kao „centar njegovih životnih aktivnosti“.
Navela je i primer odbornika SNS u Žitorađi koji je izabran na lokalnim izborima u toj opštini u decembru 2023, a u junu 2024. glasao na lokalnim izborima u Nišu, kao građanin sa prebivalištem u tom gradu.
„Obrazloženje je bilo da on ima nekretninu u Nišu. Nemam problem sa tim da neko ima više nekretnina u više lokalnih samouprava, ali je nedopustivo da zbog toga može da glasa i u Kosjeriću, i u Zaječaru, i u Mionici, i u Kladovu i u bilo kom drugom mestu“, rekla je ona.
Mrdić nije konkretno odgvorio na pitanja o ovim slučajevima, navodeći da „ne zna svakog glasača SNS“.
On je načelno kazao da građani imaju pravo da imaju dvojno državljanstvo, Republike Srpske i Srbije, i da „glasaju gde žive“, kao i da „razume što opoziciju boli poraz na Vračaru“, ali da ona „treba da čestita onome ko pobedi“.
Kako je najavljeno, poslednje javno slušanje povodom ovih zakonskih izmena planirano je za 24. jun u Beogradu.
Javna slušanja su do sada organizovana u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
