Ko je pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji?

Evropski zvaničnici upozoravaju Beograd da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), treba da sledi spoljnu politiku ovog bloka, uključujući i restriktivne mere Moskvi.

Srbija je tri puta glasala u Ujedinjenim nacijama (UN) protiv Rusije, ali je izričita u tome da podržava samo odluke koje se ne odnose na sankcije.

Tako su predstavnici Srbije podržali rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, zatim rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini i na kraju i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).

Zvaničnici u Beogradu kažu da podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine jer je poštovanje međunarodnog prava najbolji način da Srbija zaštiti sebe.

Srbija, naime, insistira na poštovanju svog teritorijalnog suvereniteta ne priznajući nezavisnost Kosova, koju je ova nekadašnja južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine.

Sankcije Rusiji, pak, za Beograd ne dolaze u obzir zbog zaštite „vitalnih političkih i ekonomskih interesa“.

Beograd računa na podršku Rusije oko blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama, a takođe zavisi od Moskve u snabdevanju gasom.

Srbija je jedina zemlja kandidat za pridruživanje EU koja nije uvela sankcije Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da će Srbija nastaviti da bude dosledna u tome da ne uvodi sankcije Rusiji, dok evropski zvaničnici upozoravaju Beograd da to neće moći da izbegne.

Evropska unija je od početka rata u Ukrajini odobrila pet paketa sankcija kao odgovor na rusku agresiju, a kako piše RSE, ovo su zvaničnici koji su pozvali Srbiju da se pridruži sankcijama.

Analena Berbok, ministarka inostranih poslova Nemačke

Ministri spoljnih poslova EU raspravljali su u Luksemburgu 11. aprila o situaciji u Ukrajini, kao i o potencijalnim posledicama ruske agresije na Ukrajinu i na Zapadnom Balkanu.

„Želela bih da naglasim Srbiji, ako želite da postanete članica EU, onda je ključno u takvim trenucima da podržite i spoljnu politiku EU i odgovarajuće sankcije,“ izjavila je nakon tog sastanka nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock).

Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Nemačke

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) naveo je ovo kada je 11. aprila čestitao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima rekavši da „Nemačka podržava Srbiju i države Zapadnog Balkana kao pouzdan partner, ali da će uvođenje sankcija Rusiji biti značajno za evrointegracije“.

„Usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu odluka koje se odnose na Rusiju, uključujući uvođenje sankcija, će pored reformi u oblasti vladavine prava i dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, biti od ključnog značaja“, rekao je Štajnmajer. Njegovu čestitku objavio je i zvaničan sajt predsednika Srbije.

Gordan Grlić Radman, šef diplomatije Hrvatske

Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poručio je Srbiji, uoči sastanka ministara inostranih poslova država članica EU 11. aprila, da je „vreme da se uskladi sa spoljnom politikom EU po pitanju Rusije“.

„Nakon nedavno održanih izbora, očekujemo od Srbije da sledi spoljnu politiku koja je u skladu sa evropskim vrednostima i principima“, naveo je Grlić Radman.

Peter Stano, portparol EU

Portparol EU Peter Stano je 8. aprila još jednom poručio da se od Srbije očekuje usklađivanje sa sankcijama EU Rusiji ili uvođenje sličnih mera.

„Brisel je sa Srbijom u stalnom kontaktu u okviru pristupnih pregovora, kao i kroz različite kontakte – od eksperata do najvišeg političkog nivoa. Naši srpski partneri, ali i svi naši partneri su vrlo svesni koliko je to važno za EU“, poručio je Stano.

Uprkos brojnim pozivima zvaničnika EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija u nemogućoj poziciji jer trpi pritiske sa svih strana, ali da se i dalje drži.

„Nastavićemo da budemo dosledni tome da ne uvodimo nikakve restriktivne mere ka Rusiji. To zna i Putin. Ja nikada ne lažem. Oni znaju ko ima snage da kaže šta ko misli“, rekao je Vučić 7. aprila na RTS-u u prvom intervjuu nakon što je na izborima 3. aprila osvojio drugi predsednički mandat.

Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju

„Dobra vest je da je Vlada Crne Gore usvojila sankcije protiv Kremlja. Nadam se da sve zapadnobalkanske zemlje koje su kandidati za članstvo u EU mogu da slede taj primer“, napisao je na Tviteru izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Vladimir Bilčik 8. aprila, nakon što je Vlada Crne Gore posle više odlaganja formalno usvojila sankcije Rusiji.

Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije pridružila sankcijama EU Rusiji.

Bilčikova uloga u evrointegracijama Srbije je značajna, jer on prati napredak države u nastojanju da jednog dana bude članica bloka.

Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, poslanici EP

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i šefica Delegacije EP za odnose sa Srbijom Tanja Fajon naveli su 1. marta u zajedničkoj izjavi da bi usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU videli kao „važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrednosti EU“.

„Jedinstvo međunarodne zajednice u suprotstavljanju Putinovoj agresiji na Ukrajinu od suštinskog je značaja za svaki pokušaj učvršćivanja mira i izbegavanja širenja rata koji je pokrenuo Kremlj“, naglasili su Fajon i Bilčik.

Oni su 1. marta u zajedničkoj izjavi istakli da bi usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU videli kao „važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrednosti EU“.

Evropski parlament je 1. marta usvojio Rezoluciju kojom se najoštrije osuđuje „nelegalna, ničim izazvana i neopravdana vojna agresija i invazija Ruske Federacije na Ukrajinu“.

EP je tada izrazio žaljenje što se Srbija nije uskladila sa EU sankcijama protiv Rusije, navodeći da to šteti njenom pristupnom procesu.

Žozep Borelj i Oliver Varhelji, zvaničnici EU

„U vreme ničim izazvane i neopravdane ruske vojne agresije na Ukrajinu, očekujemo da se Srbija kao zemlja kandidat usklađuje sa stavovima EU, uključujući i restriktivne mere“, naveli su Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi) u zajedničkom saopštenju 5. aprila povodom održavanja izbora 3. aprila u Srbiji.

U Beogradu, pak, odgovaraju da se Srbija u okviru pretpristupnih pregovora o članstvu u EU obavezala da postepeno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa Unijom.

Doskorašnji predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio je nedavno da će se Beograd „odmah uskladiti“ ako će sutra postati član EU.

On je 14. marta na TV Prva rekao da Beograd eventualnim uvođenjem sankcija Rusiji, „ne bi naudio Moskvi već sopstvenim interesima“ jer Rusija ne dozvoljava da Kosovo „prođe“ kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Socijalisti i demokrate u EP

„Srbija treba da napravi veoma jasan izbor za Uniju ili da se suoči sa ozbiljnim posledicama“, naveo je Tonino Picula, poslanik Socijalista i demokrata iz Hrvatske.

Politička grupa Socijalisti i demokrate, druga po snazi u EP, saopštila je 4. aprila da Beograd mora što pre da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, a da će suprotno postupanje Srbije imati posledice po njenu evropsku perspektivu.

Viola fon Kramon, poslanica EP

Poslanica EP iz redova Zelenih Viola Fon Kramon napisala je na Tviteru dva dana nakon izbora da Srbija mora u potpunosti da se usaglasi sa sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji ili će se suočiti sa ozbiljnim političkim i ekonomskim posledicama.

Ambasada Ukrajine u Srbiji

„To (sankcije) je neophodno kako bi se zaustavio Putinov režim koji sprovodi ubistva ukrajinske dece, bombardovanja škola, bolnica, porodilišta i rušenje gradova“, saopštila je ambasada Ukrajine u Srbiji 28. marta, dodajući da Kijev računa na to da će Srbija ne samo osuditi agresiju već i uvesti sankcije državi agresoru i njenom rukovodstvu.

Manuel Saracin, izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan

„Očekujemo od Srbije da uvede sankcije i to je predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala i Srbija“, rekao je specijalni izaslanik nemačke Vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin (Sarrazin) u intervjuu za Radio-televiziju Kosova (RTK).

On je 22. marta naveo da u Nemačkoj očekuju od Srbije da uvede sankcije Rusiji, jer je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Gvendolin Delbos-Korfild, poslanica EP

„Potrebno je da srpske vlasti uvedu sankcije Rusiji, kao što su to učinile države članice EU. Vlada je poslala opasnu poruku time što se nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije“, napisala je na Tviteru poslanica EP iz redova Zelenih Gvendolin Delbos-Korfild 18. marta.

Ona je navela da je potrebna puna implementacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Liberalna politička grupacija u EP

„Srbija je slobodna da odluči u kom pravcu želi da ide, ali ne može i dalje da se smatra sagovornikom od poverenja i ne može da nastavi da koristi pretpristupnu finansijsku pomoć dok se ne odluči“, poručili su liberali.

Devet poslanika liberalne političke grupacije u Evropskom parlamentu je 12. marta pozvala Evropsku uniju da obustavi pregovore o članstvu sa Srbijom ukoliko država ne uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom zvaničnog Brisela po pitanju Rusije.

Reagujući na ovo pismo predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. marta da su ga uputili „dežurni mrzitelji čiji je životni san da Srbije nikada, nigde i ni na koji način ne napreduje“.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin poručio je poslanicima liberala da se „obrate Srbiji onda kada u članstvo budu primali slobodne zemlje“.

„Većina zemalja iz kojih dolaze potpisnici ultimatuma liberala, ne može da se pohvali otporom svojih dedova nacistima.

Verovatno zato liberali iz Evropskog parlamenta traže da Srbija raskine svoje vekovne veze sa Rusijom i počne da misli tuđom glavom“, saopštila je 12. marta njegova stranka Pokret socijalista.