Ukrupnjavanje opozicije: Zašto je desničarima teže da se ujedine nego levičarima

Na osnovu onoga što se dešavalo ranije prilikom pokušaja ukrupnjavanja, taj proces je mnogo teže postići na desnom političkom spektru budući da je utisak da je građanistički politički opus manje opterećen nijansama nego onaj s desnog krila, kažu sagovonici Danasa komentarišući mogućnost dogovora i saradnje na levici i desnici.

Protekle nedelje na opozicionoj sceni Pokret za preokret Janka Veselinovića utopio se u Stranku slobode i pravde, čime se prekomerni broj opozicionih subjekata smanjio bar za jedan.

Došlo je i do približavanja, ali ne i do pravog formalnog ujedinjenja, ZLF i PSG koji su potpisali Memorandum o strateškoj saradnji, a koji podrazumeva njihovu dugoročnu saradnju i mogućnost da im se pridruže i drugi akteri.

Budući da se naredne godine očekuju izbori, možda čak u decembru, dovoljno je vremena za opoziciju, i građansku i nacionalnu, da se dogovara i spaja, pa se nameće pitanje gde će ti procesi ići lakše.

Marko Vujić, docent FPN, konstatuje da je ukrupnjavanje partijskog spektra u Srbiji je retkost, delimično opravdana neuspelim koalicionim i predkoalicionim poduhvatima poslednje dve decenije.

– Međutim saradnja PSG i ZLF precizirana u šest konkretnih tačaka deluje kao valjani strateški pristup ukrupnjavanju vrednosno vrlo sličnog građanističkog glasačkog tela – kaže on za Danas.

I dodaje da je načelni utisak da je građanistički politički opus manje opterećen nijansama nego onaj s desnog krila.

– U njemu jedan disonantan ton prema Rusiji, KiM, sankcijama, Srebrenici ili politici prema EU pravi nepomirive razdore i izborne kolapse, na primer predizborne koalicija Zavetnici i Dveri – podseća Vujić.

Prema njegovim rečima, da je više pameti a manje sujete među stranačkim liderima, ovo bi trebalo da bude samo početak ukrupnjavanja srpske političke scene.

– Međutim, realnost i praksa nam ukazuju da je potencijal za tako nešto jako nizak. Pomenuta sujeta, i shvatanje stranke kao sopstvene prćije jednog ili nekolicine ljudi, neretko stvara utisak potpune privatizacije iste. To podjednako onemogućava povećanje poverenja glasača, kao i ukrupnjivanja koje bi bilo na nivou ideja i vrednosti a ne pojedinaca u strankama i licnih odnosa koje gaje. Još jedan prikaz je da je deo tradicionalne opozicije zreo za potpunu kadrovsku reviziju novim ljudima, koji će politiku voditi idejom a ne personalizovanim interesima – kaže.

U ovom kontekstu je značajno, kaže napomenuti da je Vučićeva odluka o smanjenju cenzusa sa pet na tri odsto, pogodavala upravo njemu i SNS.

– Naime, formalno se time prema zapadu pokazao kao lider kom je stalo do što šireg političkog i partijskog pluralizma unutar skupštine, a ishod je bio potpuno drugačiji. Vreme je pokazalo da je ta odluka samo doprinela daljoj fragmentaciji opozicije koja pogoduje upravo čvršćim i stabilnijem opstanku SNS na vlasti. Kukavičje jaje koje je opozicija gajila, i gaji i svom gnezdu nepomirljivih interpersonalnih razlika, smanjujući poverenje građana iz godine u godinu – navodi Vujić.

Nikola Ilić, doktorand na FPN, kaže da je sporazum ZLF i PSG potpuno racionalan korak budući da je baza birača slična, teme i ciljevi su im usaglašeni, razlike koje postoje neće biti presudne za buduću saradnju, te je od koristi za obe strane da idu zajednički.

– Ukrupnjavanje u trenutnom političkom kontekstu gde postoji ogroman broj stranaka, koje imaju tek malu podršku, je pozitivan korak koji će doneti koristi i samim partijama u postizanju svojih ciljeva, ali i biračima kako bi se lakše opredelili. Zaista ne morate da imate nekoliko desetina partija koje nemaju infrastrukturu, jasan plan i program, i samim tim potencijal da ugroze vlast na nekim budućim izborima. Ovo je pozitivan primer koji bi i ostali trebalo da prate, pogotovo u kontekstu gde je mnogo važnije uspostaviti ponovo osnove političke borbe, a ostaviti po strani razlike – navodi on.

Kada je reč o desnom političkom spektru, Ilić kaže da na osnovu onoga što se dešavalo ranije prilikom pokušaja ukrupnjavanja, misli da će oni to mnogo teže postići.

– Između ostalog, deluje da je mnogo više rizika od preletanja među njima nego među građanskom opozicijom, pri čemu su ulazak u Vladu Zavetnika ili slučaj izostanka podrške opoziciji na beogradskim izborima iz 2023. od strane Nestorovića i dalje sveže traume – zaključuje Ilić.

Podsetimo, ZLF i PSG dogovorile su se oko šest tačaka saradnje, a to su postizanje demokratskih standarda, punopravno članstvo u EU, uključujući regionalnu i dobrosusedsku saradnju, borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv fašizma, očuvanje životne sredine, decentralizacija i jačanje lokalnih zajednica. Članovi Pokreta za preokret postali su deo SSP, a lider Janko Veselinović dobio mesto u predsedništvu partije.