„Školski primer manipulacije“: Sagovornici Danasa o Vučićevom predlogu da se izborni cenzus vrati na pet odsto

Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE smatra da je pozivanje na izmenu izbornog praga školski primer manipulacije i institucionalnog nasilja nad izbornim pravilima. Smatra da je pravna nesigurnost i neizvesnost ne samo izbornog okvira, već i vremena održavanja i tipa izbora, najbolja ilustracija demokratskog deficita koju vlast godinama u nazad demonstrira.

Prema njegovim rečima ključna izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini, jer mogu dovesti u zabludu birače, ali i učesnike izbora. Na to upućuju međunarodni standardi poput Kodeksa dobre prakse u izborima Venecijanske komisije i standarda OEBS zemalja za sprovođenje izbora.

„S druge strane, predvidljivost izbora i uslova pod kojim će se stranke takmičiti i birači glasati predstavlja bazičnu demokratsku pretpostavku za fer izbore“, poručuje Nedeljkov u izjavi za Danas.

On smatra da umesto podvlačenja interesa stranaka na vlasti i bacanja prašine u oči javnosti novim talasom izmena cenzusa, bilo bi dobro da se institucije pozabave rešavanjem ključnih problema izbora: pritiscima na birače, nasiljem nad građanima u obliku ucena, pretnji i zastrašivanja, kao i pitanjem medijskog mraka.

Da podsetimo, izborni cenzus je sa pet na tri odsto smanjen februara 2020 godine i to na predlog Srpske napredne stranke, a samo četiri meseca pre parlamentarnih izbora. Sve pod izgovorom demokratizacije izbornog zakonodavstva.

Opozicija koja je u to vreme bojkotovala rad paramenta , pa potom i parlamentarne izbore tvrdila je da snižavanjem cenzusa Vučić hoće da „pravu opoziciju zameni lažnom“ i da je nakon izbora iskoristi za stvaranje dimne zavese kaobajagi legitimiteta budućeg saziva skupštine.

Bilo kako bilo tek cenzus je smanjen na tri odsto i pod izgovorom da je to rezultat međustranačkog dogovora , pod pokroviteljstvom EU, iako je opozicija negirala da je to ikada bila tema dogovora, dok su stručnjaci tvrdili da se izborna pravla nikada ne menjaju u toku izborne godine.

Tek tri godine kasnije Aleksandar Vučić, suočen sa velikim protestima građana sada je došao na ideju vraćanje izbornog cenzusa na pet odsto, i kao u evropskim zemljama 7 odsto za koalicije sa pomalo čudnim objašnjenjem.

„Pošto su rekli(opozicija) da su uvređeni i povređeni i da im je mnogo teško zbog smanjenja cenzusa na tri odsto, da sam time prekršio evropske norme – evo da se dogovorimo, pa svi zajedno da povećamo cenzus na pet odsto, možemo i za koalicije i na sedam odsto da to bude pravi evropski model, da oni konačno budu zadovoljni i da idemo pred građane Srbije“, objasnio je Vučić.

Opozicija, međutim smatra da to danas nije tema.

„Kad mu je trebalo da neke stranke koje su već bile donele odluku o bojkotu navede da promene odluku i izađu na izbore, on je spustio cenzus. Sad bi da podiže cenzus, jer misli da mu tako odgovara.“, kaže za Danas Dragana Rakić, potpredsednica i poslanica Demokratske stranke.

Ona smatra da suština stava opozicionog bloka kojem pripada Demokratska stranka jeste da više nema izbora po Vučićevim pravilima i pod njegovim uslovima.

„Kada je spuštao cenzus, onda je rekao da to radi zbog demokratizacije, pluralizma, jačanja političkog sistema. Kako bi sad objasnio zašto se cenzus povećava? Da li to znači da je sada protiv demokratizacije, protiv pluralizma i za slabljenje političkog sistema“ , pita Rakićeva.

Dodaje da pre svega treba naglasiti da nikakvog razgovora sa Vučićem neće biti dok se ne ispune zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja“.

„Izborni cenzus nije tema. To Vučić „spinuje“, odnosno pokušava da u javnosti zavrti polemiku o tome. On bi da ponovo diktira teme. To je prošlo vreme. Sad teme diktiraju građani na protestima „Srbija protiv nasilja“, ocenjuje Rakićeva, dok njen stranački kolega Srđan Milivojević dodaje da se samo u diktatorskim i neslobodnim državama izbori organizuju tako da tiranin unapred zna da će pobediti bez poštovanja ikakvih procedura i pravila.

Prema njegovim rečima samo „u banana državama izbori se organizuju tako da mafijaški režim u sred izborne kampanje menja izborna pravila po nahođenju i trenutnom raspoloženju posustalog diktatora“.

„Aleksandar Vučić zaboravlja da ima već pet nedelja kako su mu građani kazali da ovo više nije privatma država. Izbora svakako neće biti po njegovim izbornim pravilima. Građani su ti koji su postavili uslove. Ko to ne razume, uskoro ce shvatiti“, napominje Milivojević.

Pavle Grbović, lider PSG kaže za Danas kaže da je to tehničko pitanje koje je u ovom trenutku irelevantno.

„Naše društvo se nalazi u prelomnom trenutku u kom će se odlučiti da li ćemo krenuti putem demokratizacije, ili daljeg učvršćivanja autokratije i pitanje cenzusa je u tom pogledu nevažno. Reč je o klasičnoj zameni teza kojom vlast pokušava da skrene pažnju sa pitanja slobode medija i borbe protiv nasilja na tehnička pitanja koja gotovo nikoga ne zanimaju“, navodi Grbović, dok Nebojša Zelenović , šef poslaničke grupe Zajedno-Moramo kaže da su sve to Vučićevi marifeluci kojima pokušava da kupi vreme i da jos jednom prevari ljude u našoj zemlji.

On ističe da građani traže da žive normalno, u državi gde vlast poštuje Ustav, zakone i norme civilizovanog javnog života.

„Vučić ima vrlo jasne zahteve protesta “ Srbija protiv nasilja“, a to je oduzimanje nacionalnih frekvencija Pinku i Hepiju, smenjivanje Saveta REM-a, smena Gašića i Vulina i zabrana izlaska štampanih medija koji šire nasilje u društvu. Do ispunjenja ovih zahteva, koje je pet puta potvrdilo na stotine hiljada ljudi na mirnim protestima, kao predstavnici većine građana Srbije, nema šta da se diskutuje o Vučićevim predlozima“, navodi Zelenović.

Lider POKS-a, Vojislav Mihailović čak smatra da je Vučić svestan da nema većinu i da će izgubiti zbore.

„Ovim predlogom pokušava da napravi izborni inženjering takav da neke stranke ne pređu cenzus i da time uzme njihove mandate po Dontovom sistemu obračuna poslanika. Neće mu uspeti šta god da smisli, jer u slučaju povećanja cenzusa postići će samo to da će se opozicija ujediniti u nekoliko kolona od kojih će sve preći cenzus i posle izbora ga srušiti kao što se desilo u Crnoj Gori“, poručuje Mihailović.