Koliko bi jedinstveni front opozicije, studenata i građana zapravo bio jedinstven?

Dragan Bjelogrlić, filmski delatnik i jedan od osnivača ProGlasa, izjavio je nedavno da je trenutak da se sa građanima i studentima formira jedan front otpora protiv mračne budućnosti, koji će izvesti Srbiju iz duboke krize.

Od danas borba mora biti monolitnija i jača, moraju se ujediniti svi društveni činioci, poručio je Bjelogrlić na otvaranju okruglog stola ProGlasa, na kojem su učestvovali predstavnici grupe građana iz različitih delova Srbije.

Zdravko Ponoš, predsednik i poslanik Srbije centar, stranke koja je deo grupe parlamentarne opozicije koja je predložila vladu nacionalnog poverenja, misli da je dubina krize u Srbiji takva da je „jedinstven front razumnih i odgovornih činilaca u stvari neophodan“.

„Posebno imajući u vidu krajnje neodgovoran pristup vlasti koja ide na radikalizaciju i koja pokazuje sve veću spremnost ka represiji. Očigledno je da vlast ne traži rešenje za izlazak zemlje iz krize nego za vlastito preživljavanje po cenu sukoba“, kaže Ponoš za Danas.

On podvlači da bi neodgovorno bilo da se „na ovoj demokratskoj strani iscrpljujemo u nadgornjavanju i sukobima oko malih razlika“, malih, napominje, u odnosu na ono protiv čega se narod digao.

Aleksandar Pavić, poslanik je MI snaga naroda, pokreta koji nije učestvovao u predlogu prelazne vlade. Pavić smatra da bi novi ujedinjeni front opozicije predstavljao novu verziju DOS-a, sa čijim, kako navodi, negativnim nasleđem se Srbija i dan-danas nosi.

„Isto tako, smatramo da nema suštinske ideološke razlike između ProGlasa i sadašnje vlasti. Oba pola sadašnje, možda namerno polarizovane političke scene, zalažu se za bezalternativni EU put, i to u vreme kada se EU ubrzano militarizuje i sprema za rat protiv Rusije. Stoga nam deluje da se preko ProGlasa samo želi izvršiti smena istrošenih i kompromitovanih elita novim i umivenijim, koje bi samo uspešnije sprovele ono što se iz Brisela, Berlina, Pariza i Londona od njih očekuje“, ukazuje on za Danas.

On dodaje da „MI snaga naroda“ želi da, putem fer i slobodnih izbora, omogući izbor trećeg, suverenističkog puta, prilagođenog novim političkim i geopolitičkim okolnostima, te poručuje da su u tom cilju spremni, kao i do sada, da sarađuju s ostalim političkim akterima.

Studentske podele zbog ekspertske vlade

I dok ProGlas i deo parlamentarne opozicije predlaže prelaznu vladu, studenti u blokadi univerziteta u Srbiji, koji su prvenstveno pozvali na zborove, podeljeni su po ovom pitanju.

Studenti u blokadi niškog Univerziteta, koji su već javno saopštili da koncept „ekspertske vlade“ podržavaju, pozvali su ranije kolege na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu da se po ovom pitanju izjasne, pa se tako ovih dana organizuju plenumi na različitim fakultetima na kojima se debatuje i odlučuje o načinu na koji bi se opštenarodno nezadovoljstvo politički artikulisalo, ali i dalje bez jedinstvenog stava ova dva beogradska univerziteta.

U mejlu u koji smo imali uvid, niški studenti beogradskim kolegama saopštili su da su četiri od šest univerziteta u Srbiji u blokadi podržali inicijativu ekspertske vlade, pa pozivaju kolege sa ostalih univerziteta koji stav još nisu izneli da to urade u što kraćem roku, „jer je činjenično stanje da je vremena sve manje i da je pravovremena reakcija neophodna“.

Kao reakcija na ovakve rasprave po plenumima u Beogradu usledilo je saopštenje studenata u blokadi Filozofskog fakulteta u kojem su izrazili sumnju u sam termin “eskpert”, rekavši da je on ideološki obojen i da ne postoji pravni akti, dokument ili tekst koji nekome daje to zvanje.

Dodali su da ekspertsku vladu bira Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broj anarodnih poslanika, na predlog kandidata za premijera, te da je apsurdno tražiti od vlasti da konstitutiš vladu koja je suprotna od onoga što je njen interes, jer se takav cilj može postići jedino društvenim pritiskom.

Ponošu drago što se debatuje, Pavić uz studente Filozofskog

Upitani da li studenti, s obzirom na evidentu podelu, bi trebalo uopšte da se bave prelaznom, odnosnom ekspertskom vladom, naši sagovornici iz opozicije različito odgovaraju.

Dok Ponoš kaže da je dobro što je tema prelazne vlade pridobila dužnu pažnju, Pavić navodi da je saglasan s kritičkom analizom studenata Filozofskog fakulteta.

“Dobro je da je tema prelazne vlade pridobila dužnu pažnju. To pokazuje da većina aktera sa ove demokratske strane inklinira ka trazenju mirnog i održivig rešenju za izlaz iz krize. Jedinstven front bi svakako podrazumevao razgovor o modalitetima. Dobro je da je krenula ta diskusija u javnosti”, ukazuje.

Ponoš veruje da će studenti kroz svoj način odlučivanja pronaći način da artikulišu jedinstven stav, napominjući da je opozicija je to već uradila nudeći predlog koncepta vlade narodnog poverenja koji je otvoren za nadogradnju.

“Mi smo već izrazili stav da smo protiv predloženog koncepta takozvane prelazne vlade eksperata. A ionako nas niko od predlagača prethodno oko toga nije ni konsultovao niti pozvao da to podržimo”, navodi Aleksandar Pavić.

Dodaje da se pokret čiji je deo se sve vreme zalaže za vladu oročenog mandata čiji bi jedini zadatak bio pripremanje fer i slobodnih izvora i oslobađanje medija.

“Protiv smo samog koncepta „eksperata“ koji je, najpre preko iskustva sa G17+, odavno kompromitovan, i saglasni smo sa kritičkom analizom tog koncepta koju su objavili studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu”, napominje on.

Što se tiče studenata, Pavić kaže da slažu se sa delom studenata koji su više puta izrazili rezerve protiv uvlačenja u stranačke ili NVO političke projekte – “koji bi koristili energiju studentskog pokreta za neke druge ciljeve”.

“Smatramo da je ovaj studentski protestni pokret već izborio svoje mesto u istoriji studentskih pokreta, i da studentima treba prepustiti da sami odluče u kom će se smeru dalje razvijati”, poručuje poslanik MI snaga naroda.

Ivković: Aktivnosti u cilju ispunjenja postojećih zahteva prošao zenit

Analitičar Aleksandar Ivković navodi da nije za očekivati da svi politički akteri i da svi plenumi fakulteta i drugi građani budu deo jedinstvenog fronta. “Prosto ima previše razlika i među opozicijom, ali i među plenumima, tu vidimo i ideološke razlike, na šta ukazuje i saopštenje Filozofskog fakulteta”, ukazuje.

Ipak, Ivković ne isključuje u potpunosti mogućnost da većina relevantnih društvenih aktera, opozicije, studenata i drugih, potpišu sporazum koji bi definisao zajednički cilj, pa da onda u tom kontekstu zajednički deluju. Kaže da tome u prilog ide i to što su mnogi fakulteti, pogotovo van beograda, podržali predlog ekspertske vlade.

“Treba prezicirati šta podrazumeva taj jedinstveni front, da li to znači da se sastanu opozicija i studenti i potpišu neki sporazum o zajedničkoj saradnji ili da sednu za jedan sto i ispregovaraju ko će šta da radi, to se neće desiti jer studenti neće želiti toliko da se približavaju opoziciji”.

Jedinstveni front, smatra, postojao je početkom godine kada su studenti organizovali velike proteste širom Srbije, jer su tada svi plenumi radili u istom cilju kako bi se ispunili zahtevi, a postojala je i podrška univerziteta, ali i određena podrška, ne samo pasivna, opozicije. Vraćanju jedinstvenom cilju svih, ili barem većine plenuma, mora biti prvi korak, podvlači.

“Posle 15. marta svaki plenum je krenuo na svoju stranu, organizuju se zasebne aktivnosti, neke su uspešne, druge manje, ali fali da svi plenumi, ili makar većina se okrene ka zajedničkom cilju i sprovede aktivnosti u tom cilju. Teorijski ne bih isključio da većina plenuma podrži ekspertsku vladu ili da univerzitet izađe sa nekim konceptom takve vlade, pa da studenti to podrže i onda da studenti krenu da vrše aktivnosti kako bi napravili pritisak na vlast da se to ispuni, a da opozicija nastavi da podržava kao do sada. Samo je pitanje da li bi taj pritisak bio dovoljan”, kaže.

Ivković, upitan da li studenti uopšte treba da se bave prelaznom vladom, kaže da je pitanje za njih šta misle da im je učinkovitije. “Aktivnosti u cilju ispunjenja aktuelnih studentskih zahteva je prošao zenit, u smislu energije ljudi koji su spremni bili da zbog tih zahteva podrže studente. Kada bi naveli novi zahtev, koji bi značio, a prelazna vlada to jeste, razvlašćivanje vlasti, to bi ulilo novu energiju protestima i postali bi masovniji. Naravno, ako bi plenumi bili koordinisani. To bi stvorilo dodatni pritisak i oteralo vlast u još veću defanzivu, što bi bilo korisno za demonstrante, jer kada se vlast vraća u ofanzivu primenjuje represivne mere i očekujem da se to nastavi”, smatra.

Jedinstven front bi mogao biti koristan čak i ako vlast ne prihvati prelaznu vlast, jer bi mogao biti mehanizam zajedničke odbrane od represije vlasti, a to danas, smatra Ivković, fali.

Upitan za kritike i dela opozicione javnosti, ali i režima, da opozicija nameće ideju prelazne vlade studentima kako bi izašla u prvi red građanske pobune, naš sagovornik odgovara da njihov predlog nije nelegitiman, te da su opozicionari svesni da neće moći da se nametne u prvi red uspešno i zadobiti podršku studenata i građana.

“Parlamentarna i vanparlemantarna opozicija koja predlaže ovu ideju, predstavlja glasače koje sve drugo manje zanima od ideje da se smeni Aleksandar Vučić. Prosto moraju da reaguju na očekivanja svojih birača i zato su formirali ideju prelazne vlade, kao jednu od ideja, koja je u interesu glasača opozicije. Koliko je moguće da vlast to prihvati, to je drugi par rukava”, kaže on, napominjući da je problem opozicije što je sama urušila poverenje koje ima kod građana.

Ivković vidi način političke artikulacije i pored prelazne vlade. “Kada budemo znali kada će biti izbori, građani i studenti će verovatno naći predstavnike na tim izborima koji će pokušati da dovedu do pobede. Brzo ćemo imati pokaznu vežbu toga, do početka juna treba da se održe izbore u Zaječaru i Kosjeriću, Ana Brnabić treba da ih raspiše do kraja ove nedelje te izbore. Čini mi se da će biti nekih grupa građana koje će učestvovati, bez obzira da li će ih parlamentarna opozciija bojkotvati. Učesnici na tim izborima će pokušati da se pokažu kao nosioci političke artikulacije protesta, i videćmo koliko će u tome biti uspešni. Etabliralnoj opoziciji će to biti dosta teže nego nekim novim akterima”.