Kristofer Hil: Ne vidim mnogo dokaza da je Rusija bilo kakav prijatelj Srbiji 1Foto: N1/Printscreen

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil izjavio je za N1 da da ne vidi mnogo dokaza da je Rusija „bilo kakav prijatelj“ Srbiji.

„Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije, a nisam siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije“, rekao je Hil u intervjuu za N1.

Na pitanje kako situacija sa ratom u Ukrajini utiče na dijalog Beograda i Prištine, kao i srpsku politiku uopšte, rekao je da je predsednik Rusije Vladimir Putin „odveo tu zemlju preko ivice, a mi ne znamo kad će se Rusija vratiti“.

„I zato se iznenadim kad vidim da neki ljudi misle kako je Rusija i dalje legitiman akter na političkoj sceni, što ona nije. I mislim da je to užasna situacija i možda još jedna velika tragedija, pored onoga što vidimo u Ukrajini“, rekao je on.

Upitan da prokomentariše posetu ministra Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da on to ne razume i da je to prilično zbunjujuće.

„Ja ne razumem šta je on tamo pokušavao da postigne. A, iskreno, možda ni on ne razume“, kazao je ambasador Hil.

Govoreći o poziciji Srbije u vezi sankcija Rusiji, rekao je da je stav njegove vlade da Srbija treba da se „pridruži bremenu koje dele i mnoge druge članice EU“.

„Voleo bih da Srbija to uradi, ali razumem da to za mnoge Srbe sad nije problem, jer oni bi želeli da vide da je Evropska unija zaista ozbiljna u pogledu vašeg prijema“, kazao je.

Hil je naveo da razume frustraciju, ali da smatra da Srbija treba da razume gde želi da bude za nekoliko godina, kao i da treba da shvati ko su joj prijatelji, a za koga se to ne bi moglo reći.

Srpska zajednica na Kosovu mora biti bezbedna

Upitan o sastanku koji je imao sa Vučićem i situaciji na Kosovu, ponovio je da je srpska strana „napravila veliku stvar što je došla u Brisel spremna da pregovara i što je uradila svoj domaći zadatak, a to je uvek najvažnije za sve pregovore“.

„Mislim da je srpska strana pokušala da bude fleksibilna, da pronađe rešenja, a ovaj jutrošnji razgovor (sa Vučićem) to mi je i potvrdio“, rekao je Hil.

Prema njegovim rečima, „očigledno je“ da rezultati pregovora u Briselu predstavljaju razočaranje, ali on smatra da će se proces nastaviti, na šta ukazuje i dolazak predstavnika EU i SAD, Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara u region.

Upitan šta je „pošlo naopako“ prilikom poslednjeg susreta Vučića i Kurtija u Briselu, rekao je da je srpska strana „bila na svom mestu, znala je o čemu treba da razgovara, znala je šta je važno“.

„Ali mislim da druga strana, nažalost, nije bila spremna za konkretan razgovor“, kazao je ambasador.

Za rešavanje ovih problema, kako je rekao Hil, neophodno je da razgovarate o konkretnim stvarima, ali te stvari takođe morate staviti u širi kontekst, a širi kontekst je pitanje srpske zajednice i načina na koji će ona živeti u budućnosti.

„To je za mene ključno, srpska zajednica na Kosovu se mora osećati kao kod kuće i biti bezbedna. Zato se ulažu određeni napori da se o tome razgovara, a mislim da će se tako i nastaviti“, rekao je.

Hil je izrazio nadu da će se krenuti u rešavanje širih i važnijih problema za budućnost Kosova, a naročito srpske zajednice, kao i da će se postići rešenje za „veoma opasne hitne probleme“.

Upitan ko bi bio odgovoran u slučaju eskalacije, rekao je da ne može odgovoriti na hipotetičko pitanje o odgovornosti.

Na pitanje da li smatra da je ponovo moguće postavljanje barikada na severu Kosova, kaže da se diplomate „ne snalaze baš najbolje s pretpostavkama“.

„Sasvim mi je jasno zašto me to pitate, ali ja bih se radije usredsredio na ono što treba uraditi kako bi se izbeglo bilo kakvo podizanje tenzija“, kazao je Hil za N1.

Dodao je i da je fokus trenutno na uspostavljanju normalne situacije u kojoj bi ljudi mogli nastaviti svojim životom.

„Dakle, mi težimo nekoj vrsti normalne situacije u kojoj bi vam, kad odete na granicu, bilo dosadno. Kao i na svakoj drugoj granici, videli biste samo kamione i automobile kako prolaze.

Ali trenutno je očigledno da mi nemamo tu normalnu situaciju“, rekao je ambasador.

Podsećajući da je bio angažovan i tokom pregovora u Rambujeu, navodi da je „prosto neverovatno“ da je posle 23 godine naišao na mnogo sličniih problema kada se vratio u region.

Na pitanje da li misli da bi ljudi na severu živeli bolje da imaju Zajednicu srpskih opština, kaže da je čvrsto ubeđen da se budućnost srpske zajednice može osigurati stvaranjem neke vrste mehanizma, a u ostatku Evrope postoje različiti modeli za to.

„Tako da mislim da bi trebalo smisliti neku vrstu zajedničkog aranžmana za srpsku zajednicu, nešto što će odgovarati svima“, rekao je.

Dodao je da bi nešto poput zajednice opština trebalo bolje definisati, jer „ljudi moraju znati kako će izgledati njihovi životi, a to uključuje shvatanje stvarnih detalja“.

„Ne možete samo pričati o tome na opštem nivou i očekivati da neki vozač kamiona iz Mitrovice shvati o čemu pričate“, kazao je Hil.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Vučića da je kosovski premijer Kurti tražio da se opet pregovara o svemu, izrazio je nadu da Kurti nije tako mislio.

„Mislim da želi sve da vidi i sve da razume, kao i da se upozna s detaljima. Iskreno se nadam da je mislio nešto nalik tome, a ne da je imao na umu, kako vi ti kažete, ponovno pregovaranje o svemu. Jer, opet, pregovori znače dogovor obeju strana, a ne samo jedne“, rekao je.

„Ako narod počne da ignoriše medije, slušaće mnogo gore stvari“

Na pitanje da li očekuje da će se nešto promeniti u stavu naredne Vlade Srbije prema medijima, slobodi govora i odnosu prema novinarima i nevladinim organizacijama, rekao je da je novi parlament sa različitim strankama prikladno mesto za debatu o tome.

Izrazio je uverenje da se „dugi luk istorije“ savija ka otvorenijim i slobodnijim medijima.

„Bilo da ste u parlamentu ili u vladi, mislim da ljudi treba nešto da shvate: ako postoji frustracija zbog medija i onoga što mediji proizvode, ako srpski narod na kraju počne ignorisati medije, onda će početi da sluša mnogo gore stvari“, rekao je Hil.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.