Kurti: Na proleće 2023. očekuje se međusobno priznanje Srbije i Kosova 1Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sporazum Beograda i Prištine, koji kako je naveo podseća na onaj koji su sklopile dve Nemačke nakon Drugog svetskog rata, trebalo da omogući integraciju Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije.

On je u intervju za podgoričku Gradsku TV kazao da se pregovori sa Srbijom oko normalizacije odnosa Kosova i Srbije zasnivaju na ponudi Evropske unije (EU) koju je podržao i Berlin i Pariz.

„Od 9. septembra ove godine, mi imamo jedan model na koji ćemo se oslanjati tokom naših budućih pregovora, koji moraju da počnu odmah. Zapravo, tu se kaže da za nekoliko dana, pa otprilike do sledećeg proleća, trebalo bi da imamo sporazum za potpunu normalizaciju odnosa“, rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, u međuvremenu, dogovor je da Kosovo ne nastavlja sa kažnjavanjem vozača automobila koji imaju tablice KM i druge iz vremena vladavine Slobodana Miloševića.

„Srbija neće više izdavati takve tablice i mi im dajemo mogućnost, prostor od nekoliko meseci, kao mere za međusobno poverenje, da bismo postigli ovaj dogovor koji je veoma važan, ne samo za Kosovo i Srbiju, nego i za ceo naš region“, istakao je Kurti.

Kurti je naglasio da je nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo postalo normalna država, ali da Srbija to nije, i da je to stvar, kako je ocenio, srpskog naroda.

„Ni naši odnosi nisu normalni. Normalizacija odnosa znači da na kraju imamo jedan sporazum, dogovor koji je međunarodno pravno obavezujući i u kojem, kao fokus, imamo međusobno priznanje. Znate da Kosovo ne priznaje Srbiju, Srbija ne priznaje Kosovo, i sada imamo rok da se to međusobno priznavanje sprovede negde do proleća sledeće godine. To je dogovor koji je sinoć postignut i koji je Srbija prihvatila“, kazao je Kurti.

Srbija je, dodaje, prihvatila i da se otvore pregovori koji će biti bazirani na toj ponudi iz Brisela, uz podršku Francuske, Nemačke i SAD, a plan je da iduće ili one naredne nedelje bude organizovan sastanak u Briselu, gde će početi pregovori o normalizaciji odnosa.

„Od 33 sporazuma koji su u postigli Kosovo i Srbija u Briselu, dve trećine Srbija nije izvršila, nije implementirala. Imamo gorko iskustvo sa Srbijom u smislu da su dve potpuno različite stvari potpisati i implementirati sporazum. Radiću na tome da potpisivanje sporazuma i njegova implementacija dođu u isti kontekst“, kazao je on.

Napomenuo je da to neće biti lako, ali i da nije nemoguće, jer Priština ima Brisel, Pariz, Berlin i Vašington kao garanciju, i zato usvojenu deklaraciju vidi kao pozitivan progresivan korak, u pravom smeru.

Prema njegovim rečima u sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ima elemenata koji su preuzeti od modela dve Nemačke, koji je omogućio njihovo članstvo u međunarodnim organizacijama.

Uz sporazume dve države, dodao je, neophodno je i suočavanje sa prošlošću, jer je to dobro za sadašnjost, ali i za buduće generacije.

Na pitanje da li danas u Srbiji ima nekog ko bi napravio gest kao tadašnji njemački kancelar Vili Brant koji je klečao pred spomenikom jevrejskim žrtvama holokausta, Kurti se složio da ima.

„Naravno da ima u Srbiji takvih ljudi, ali oni su pojedinci i nemaju prostor za delovanje. Nemaju snagu i moć koja dolazi sa vlašću, znači, oni jesu u opoziciji i jesu u vanparlamentarnoj opoziciji. Sada, verovatno će biti potrebno i malo vremena za to, ali živimo u teškim i čudnim vremenima“, naglasio je on.

Međusobni sporazum o priznanju i normalizaciji odnosa podrazumeva da se Srbija neće protiviti učlanjenju Kosova u međunarodne institucije, ali i da neće podržati stolicu u Ujedinjenim nacijama, naveo je Kurti i dodao da su stvari još otvorene jer će otpočeti pregovori.

„Ubeđen sam da bi Srbija želela da ovi pregovori traju par godina, dok se svetske prilike promene, i to ne mislim samo u SAD već i u Evropi. Tu se radi o ekstremnoj desničarskoj tački gledišta na život i svet, i ja mislim da tu, u Srbiji, glavnu ulogu nema predsednik Aleksandar Vučić, već Srpska pravoslavna crkva koja je tesno povezana sa Moskvom, Beogradski univerzitet i mediji koji su više povezani sa SPC i Rusijom nego sa političkom vlašću. Mislim da oni kontrolišu diskurs Srbije“, naveo je on.

On je dodao da Srbija nema evropsku budućnost bez distanciranja od politike Slobodana Miloševića, a takođe i od zvanične Rusije, odnosno, kakao je kazao, despotskog predsednika Putina.

Upitan da prokomentariše to što je vlada Crne Gore, na čijem je čelu premijer kojem je izglasano nepoverenje Dritan Abazović, rekla da će se zalagati i truditi da Crnu Goru uvede u Otvoreni Balkan, te da li to može dovesti do poremećaja odnosa Albanaca i Crnogoraca koji su tradicionalno dobri, Kurti je istakao da se to, po njegovom mišljenju neće dogoditi.

„Ne mislim da će se odnosi Albanaca i Crnogorca pogoršati, mislim da će se poboljšati. Ubeđen sam u to zato što je Crna Gora članica NATO, ali i zbog toga što je tu predsednik Đukanović. On je veoma jasan i poznaje regiju verovatno bolje od mene. Ja znam puno toga, ali ja mislim da gospodin Đukanović našu regiju zna bolje zbog iskustva koje ima, i ne mislim da će se naši odnosi pogoršati. Znam da je Otvoreni Balkan otvoren za Crnu Goru, ali ne mislim da je Crna Gora otvorena za Otvoreni Balkan“, ističe premijer Kosova.

Zaključio je i da mu je žao zbog rezultata nedavno održanih lokalnih izbora u Crnoj Gori, naročito u Podgorici gde je DPS izgubila izbore nakon 24 godine, i naglasio da smatra da je to jedan od najnegativnijih događaja na Balkanu ove godine.

Kosovo je normalna država, Srbija to nije

Kosovo je normalna država, Srbija to nije – ovo smatra Aljbin Kurti, uz dodatak da Srbija „pravi probleme“ jer „ima probleme sa sobom“ i „ne zna gde su joj granice i kakav status želi“. Srbija je, pri tom, i „ruska gubernija 21. veka“.

„Srbija ne zna kakav status želi. To što ne zna kakav status želi, to je glavni problem u razgovorima o normalizaciji“, kazao je Kurti, prenosi KoSSev.

U intervjuu za podgoričku Gradsku televiziju dan nakon postizanja dogovora o tablicama u Briselu ove srede, kosovski premijer je kazao:

„Ja mislim da Srbija nije normalna država, ali to je stvar srpskog naroda. Ja mislim da naši odnosi nisu normalni“.

Od države, za koju kaže da misli da „nije normalna“ ipak očekuje uzajamno priznanje do proleća naredne godine.

Za srpsku vlast kaže da je „utemeljena“ i na tri ubistva – Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i Olivera Ivanovića.

Srpskoj vlasti je potrebno, kako je kazao, „dvostruko distanciranje“ od zločina, odnosno, onih još iz vremena Miloševića, a sada i Putinovog režima.

Posebno je optužio SPC i Univerzitet u Beogradu, kao ustanove koje su direktno povezane sa Moskvom, i kao one koji „kontrolišu diskurs Srbije“, u kojoj je politička vlast „samo sredstvo“. Govorio je o „nomenklaturi BIA-e“ i uopšte obaveštajnim strukturama koje, kako je obrazlagao kontrolišu Srbiju.

Nasuprot tome, Kosovo je za njega „dvostruko uspešna priča“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.