Čomić: Mogli smo preko e-parlamenta da se izjasnimo o vanrednom stanju

Toga nema u Poslovniku parlamenta, ali čudna vremena traže čudne modele. Skupština će, ipak, morati da se izjasni o merama Vlade i njenim donetim uredbama. Bolje je bilo da je to urađeno u roku od 48 sati, znači odmah po uvođenju vanrednog stanja, a ne nakon procene „sada može da se sastane“. Teško da će se takva procena dogoditi u narednih šest nedelja do dva meseca – kaže za Danas Gordana Čomić, poslanica Demokratske stranke.

* Neke vaše kolege prikupljaju potpise poslanika i traže sazivanje vanredne sednice parlamenta na kojoj bi se potvrdilo vanredno stanje uz konstataciju da predsednik uživa u vanrednom stanju i da ga koristi za vođenje političke kampanje.

– Te kolege ne znaju da je skupština u redovnom prolećnom zasedanju, a u njemu nema vanrednih sednica. Mogu da skupe 84 potpisa i onda da zahtevaju od predsednice parlamenta da zakaže sednicu na kojoj će se odlučivati o dnevnom redu. Nemam pojma da li predsednik uživa u vanrednom stanju i dominaciji nad narodom i ne vidim da bi iko normalan uživao u procenama da će se ljudi razbolevati i umirati.

* Izbori su raspisani u vremenu kada je u Italiji bilo 50.000 obolelih i hiljade mrtvih u Kini. Zar niko nije mogao da predvidi da će to stići i do nas i da bi izbori trebalo da budu odloženi?

– Raspisivanje izbora je moglo biti odloženo samo odlukom Narodne skupštine na sednici. Ili kao sada, supotpisima Vlade, predsednika Srbije i predsednice Narodne skupštine o proglašenju vanrednog stanja i to pre 4. marta, kada je bio rok za raspisivanje izbora. Nikako drugačije.

* Da li je Srbija zakasnila sa merama u borbi protiv ovog virusa i koliku konfuziju su izazvale informacije koje su se kretale od toga da je to najsmešniji virus do toga da je to toliko ozbiljno da ćemo morati da se oprostimo od nekih najbližih?

– Valjalo je od početka biti jako ozbiljan, reći ljudima istinu sa svešću da ćete kao Vlada ili predsednik naići na nevericu i podsmeh. Sada je samo važno usporiti širenje. Skloniti se jedni od drugih da korona nema koga da zarazi. Kina, Italija i Iran su pravili očite greške, ne ponavljati ih, ako može. Kina je grešila zataškavanjem, Italija nemarom, Iran kašnjenjem. Treba govoriti istinu i tako posramiti sve đavole lažnih vesti o koroni. Za svakoga ko zna šta je eksponencijalna kriva to je očekivana brzina. Korona se tako širi. To joj je svojstvo kao što neko ima plave oči, ona se širi silovito ako nema mera suzbijanja. A ljubitelji teorija zavera i drugog lupetanja širiće ponos na svoje neznanje jednako brzo, tu se ništa ne može.

* Koliko pomno pratite dramatične informacije. Ima li straha, panike i koliko se pridržavate uputstava?

– Vrlo detaljno i bez ikakve panike. Korona je problem planete Zemlje, ne samo nas i priroda joj je sasvim jasna; istovremeno može da zarazi strašno veliki broj ljudi i da time slomi svaki zdravstveni sistem, njena moć je u toj istovremenosti, a naša moć je u istovremenoj promeni našeg ponašanja, pojačanoj higijeni i odricanju od svakog kontakta. Karantin je način usporavanja širenja oduzimanjem koroni broja ljudi za zarazu. Tu nema mesta panici, samo disciplini i brizi o drugima i sebi.

* Slušate li predsednika Srbije?

– Ne. Ne gledam ni inače. A do informacija je lako doći i uvek je bolje da se javnosti tokom ovakvih kriza obraćaju stručnjaci, tako se brže gradi poverenje u mere kojima treba da menjamo svoje ponašanje. Predsedniku Srbije ne veruje veliki broj ljudi, ama baš ništa, šta god on radio ili rekao, a za ovakvu krizu nije dovoljna samo ni podrška onih koji mu veruju. U ovome smo svi zajedno.

* Apokaliptične slike praznih gradova u vreme policijskog časa – kako deluju na vas?

– Stvari i svet su onakvi kakvi smo mi koji ih gledamo, a ne kakve su po sebi, pa ja nemam doživljaj apokalipse, nego sliku neophodne discipline za pandemiju. Volela bih da je takva disciplina moguća i bez policijskog časa i bez vanrednog stanja, da ima svesti o razmerama pandemije i svemu što korona proizvodi kao štetu svima na planeti. Ali, pošto nije slučaj, otud represivne mere, svuda.

* Poznati ste kao dinamična osoba koja voli prirodu i šetnje. Kako se sada obuzdavate i čime ispunjavate višak slobodnog vremena?

– Čitanjem svih propuštenih knjiga, razgovorima sa svima koje poznajem, a za koje nije bilo vremena, brigom o starijima u porodici, o mlađima, kućnim poslovima koji se vazda „ostavljaju za posle“, prilikom da se proveri istina da ko nije sam sa sobom u dobrom društvu, taj i nije za društvo. Bavim se i eksponencijalnim računom korone po planeti, pravljenjem modela za širenje i suzbijanje, pokušajima da sagledam svet posle korone. Svet neće biti isti i budućnost tog sveta se izmišlja sada, a ja bih volela da u izmišljanju te budućnosti i Srbija učestvuje, da je stvaramo zajedno sa EU i svetom. Korona je pokazala svu krhkost naše vrste i bilo bi dobro s tom krhkošću računati u budućnosti, da spremnije dočekamo neku novu koronu.