Namera zaustavljanje talasa priznavanja

da li je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu s međunarodnim pravom.

Da bi inicijativa Beograda bila usvojena potrebno je da je podrži 96 zemalja članica UN u septembru na redovnom godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

I Bernar Kušner predlaže odustajanje

Britanski ambasador Stiven Vodsvort nedavno je poručio da je inicijativa Srbije da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnost Kosova pogrešna, jer deluje kao direktno izazivanje, koje će samo otežati saradnju i integraciju Srbije u Uniju. Jeremićev odgovor bio je da „Srbija nije spremna da žrtvuje svoj teritorijalni integritet da bi mogla da postane član Evropske unije“. On je dodao da je Srbija „ponosna, demokratska država, koja mirnim putem brani svoj ustav i teritorijalni integritet, i tako ćemo i nastaviti“. Ubrzo je, međutim stigao odgovor i šefa francuske diplomatije, Bernara Kušnera koji predlaže Srbiji da odustane od traženja mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Stručnjaci ističu da iako krajnja odluka Međunarodnog suda nije obavezujuća, ukoliko bi bili potvrđeni stavovi Srbije da nezavisnost Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom, to bi moglo da uspori ili zaustavi talas priznavanja Kosova. S druge strane, to bi bilo „guranje prsta u oko“ EU, koja bi, takođe, u septembru trebalo da razmatra stavljanje na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma.
Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava u razgovoru za Danas odgovarajući na pitanje ima li smisla najavljen pokušaj pokretanja zahteva za preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova i da li takav potez srpske diplomatije direktno izaziva EU kaže da to pitanje ima dva sloja – jedan je da li će ovaj zahtev da zatraži savetodavno mišljenje uspeti u Generalnoj skupštini UN, a drugo pitanje je kakvo će mišljenje zauzeti Međunarodni sud.
– Naravno to, pre svega, kao i mnoge stvari u vezi sa Kosovom, kod nas ima unutrašnju političku svrhu. Kada se ima u vidu da je Koštuničina vlada htela da tuži te države opet da bi se pokazala čvrsta u odbrani Kosova onda je ovaj zahtev mnogo manje agresivan, jer tužba bi zavisila samo od nas, a zahtev za savetodavno mišljenje zavisi od toga da li će Generalna skupština da pristane. Prema tome to više nije zahtev Srbije već Generalne skupštine tako da ne može da se napada Srbija kao arogantna ili kao ona koja se odupire onim zemljama koje su priznale Kosovo. Mislim da je prvenstveni cilj, što je bio cilj i kod Koštunice, da se nešto uradi odlučno a da se onda, pošto se stvari pred sudom vuku vrlo dugo, i zaboravi. U svakom slučaju ta stvar bi bila u rukama Generalne skupštine. Nastupila je izvesna nervoza kod nekih većih zapadnih zemalja da se to ne desi i mislim da one preteruju u argumentima u tom pritisku na nas – kaže Dimitrijević.
On potvrđuje da mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće, ali da ima veliki autoritet, pa prema tome onaj koji ne želi da prizna ima dobre osnove da to ne uradi.
– Pitanje da li će uopšte doći do takvog mišljenja imajući u vidu da Sud izbegava da remeti neke završene stvari. Šta će da bude ako kaže da to nije bilo u skladu s međunarodnim pravom, šta će onda države koje su priznale. One će se pozvati na to da svaka država ima pravo da prizna koga hoće i da nad tim nema kontrolu. Tako da posledice mogu da budu komplikovane, ali u ovom slučaju to je je potez koji sadašnja Vlada mora da povuče, jer je pod neprekidnim napadom patriotskih snaga – ističe Dimitrijević.
Kako navodi, to što neki smatraju da je potez srpske diplomatije direktno izazivanje EU pokazuje da je njihova reakcija „neurotična“.
– Ako se sudu postavi pitanje preko organa UN da razjasni jednu pravnu stav to ne može da bude izazivanje. Izrael je dobio vrlo nepovoljno mišljenje, pa niko nije smatrao da su oni koji su to predložili neprijatelji zemlje. To je mera koja ne bi trebalo da bude primljena kao neprijateljska, ali je veliko pitanje kako je to postavljeno i obrazloženo. Jedno je međunarodno pravo uopšte, drugo je međunarodno pravo izraženo u Rezoluciji 1244, treće je šta sve piše u Rezoluciji – ističe Dimitrijević.
Na pitanje kako će se to odraziti na namere Srbije da dobije status kanditata za članstvo u EU Dimitrijević napominje da posledica može biti, ali da je na diplomatiji da proceni da li hoće da postigne neke spoljašnje uspehe ili da se odbrani od optužbi da nije dovoljno patriotska.
Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže da ukoliko se pokrene procedura, odnosno ako većina u Generalnoj skupštini prihvati inicijativu Srbije, to će biti veoma neprijatna situacija za zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.
– Ne zbog toga što će mišljenje suda biti decidirano, jer očekujem uravnoteženo i neutralno mišljenje na kraju, nego što će to odlučivanje trajati nekoliko godina i za to vreme praktično će sve odluke o priznavanju biti na čekanju, što će praktično biti veliki udarac Arthisarijevom planu i nadziranje nezavisnosti. Srbija bi time učinila pomak u borbi za Kosovo. Međutim upravo uspeh na tom frontu može dovesti do problema na drugom frontu koji se zove evropske integracije. Takođe, vremenski će se poklopiti izveštaj Serža Bramerca, haškog tužitelja i Generalne skupštine i sigurno će biti još susreta ta dva fronda u kasnijem periodu. Srbija pokušava da ublaži probleme time što je vratila ambasadore u zemlje EU, što se počinju razgovori o legalizaciji Euleksa kroz novu Rezoluciju SB… U Srbiji su svesni problema koji može nastati i biće zanimljivo kako će se sve na kraju rešavati u Njujorku – ističe Todorić.
Na pitanje kako ocenjuje strategiju srpske diplomatije da privoli što više članica nesvrstanih zemalja kako bi obezbedila UN glasovi za pokretanje tog postupka Todorić kaže da nije problem da se prikupi većina i da za to Srbija ima šansu, međutim tek na kraju će biti jasno i da li je ta većina osim što se slaže sa Srbijom je spremna da se sukobi sa tim zemljama koje su ipak najvažnije međunarodnoj zajednici.
Todorić smatra da je poenta uspeh u bici za Kosovo, ali bi sigurno tako dovela na optuženičku klupu zemlje koje znaju da su prekršile međunaorodno pravo, ali da je to neprijatna situacija i da će morati da se nađe neki diplomatski izlaz.
– Ne postoji neko međunarodno pravo koje se tiče uslova za priznavanje nekih novih država. Naravno da postoji garancija apsolutnosti, nezavisnosti, ali postoji pravo na samoopredeljenje i to se uglavnom politički vaga. Tako da je jedna od odlika suverenosti države da priznaje druge države, mogu se čak priznavati i vlade u izgnanstvu – navodi Todorić.