NATO: Alijansa odigrala ključnu ulogu u okončanju sukoba i humanitarne krize

Ta akcija je „stvorila temelje ne samo za prekid neprijateljstava, već i za novi okvir trajne bezbednosi na Kosovu i stabilnost širom regiona“ – ocenio je za Glas Amerike brigadni general Đampjero Romano, šef Vojne kancelarije Severnoatlantske alijanse u Beogradu za vezu.

Romano je u pisanom odgovoru precizirao da je odluka o intervenciji marta 1999. doneta posle više od godinu dana borbi na Kosovu i neuspelih napora da se konflikt reši diplomatskim putem uz pomoć međunarodne zajednice.

Romano je rekao da je „tokom devedesetih NATO odigrao ključnu ulogu u okončanju sukoba i humanitarnih kriza u regionu“.

Glas Amerike prenosi da ni četvrt veka posle intervencije NATO u SRJ nije poznat zvaničan broj žrtava i da Srbija nikada nije objavila podatke o poginulima, dok se u javnosti navodilo da ih je između 1.200 i 4.000.

Intervencija NATO je okončana pošto je 10. juna 1999. potpisan vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, u Severnoj Makedoniji. Vlasti u Beogradu su se saglasile da s Kosova povuku vojsku i policiju, a Kosovo je stavljeno pod upravu administracije Ujedinjenih nacija. Na Kosovu su raspoređene trupe mirovne misije NATO-a – KFOR koje su tamo i danas – podseća Glas Amerike.

„Mandat mirovne misije NATO – KFOR, osnovane u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN 1999, je da omogući slobodu kretanja i bezbedno okruženje za sve građane Kosova“, rekao je Romano, uz napomenu da je prisustvo mirovnih snaga na Kosovu duže od dve decenije najočigledniji pokazatelj posvećenosti trajnoj bezbednosti.

On je ukazao da je to ponovio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tokom posete regionu novembra prošle godine.

Romano je rekao da je stanje na Kosovu je mirno, ali i dalje osetljivo, i pšodsetio da je „zbog povećanih tenzija na Kosovu prošle godine, KFOR pojačao svoje prisustvo, što obuhvata raspoređivanje dodatnih trupa i patrola“.

Romano je istakao da NATO podržava proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

„Sve strane moraju se uzdržati od poteza i retorike koji izazivaju napetosti i podele. Potrebno je da se u dobroj veri angažuju u dijalogu uz podršku EU što je jedini put ka trajnoj bezbednosti i stabilnosti u regionu. Kako je rekao generalni sekretar Jens Stoltenberg: ‘Stabilnost zavisi od odluke strana da izaberu dijalog i diplomatiju umesto sukoba i nasilja’ “ – citirao je general.

Šef vojne kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu je rekao da su odnosi Alijanse i Srbije „značajno napredovali“ u poređenju sa devedesetim godinama prošlog veka.

Srbija je više od decenije i po vojno neutralna zemlja, ali je uz to i članica „Partnerstva za mir“ političko-vojnog programa NATO-a, usmerenog ka izgradnji poverenja među državama-članicama, drugim zemljama Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

„Razvili smo dobru saradnju u mnogim oblastima, uključujući energetsku bezbednost, borbu protiv terorizma i suzbijanje hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih rizika. Takođe, NATO pomaže Srbiji u obučavanju svojih snaga za angažovanje u međunarodnim mirovnim misijama koje predvode EU i UN, i da unapređuje obrazovni sistem u oblasti odbrane“, rekao je general Romano.

Srbija, uprkos tome što je proglasila moratorijum na održavanje vojnih vežbi međunarodnog karaktera, bila je domaćin vežbi „Platinasti vuk“. Radi te vežbe Vlada Srbije je 2023. suspendovala moratorijum, a partner Vojsci Srbije bile su Oružane snage SAD, jedne od najistaknutijih članica NATO-a – podseća Glas Amerike.