Neuspešan i 34. nastavak konstitutivne sednice Skupštine Kosova

Kao i u prethodnih 25 pokušaja, predsedavajući Avni Dehari nastavio je sednicu prema dnevnom redu koji je sam utvrdio, a koji je predviđao formiranje parlamentarne komisije za tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine Kosova.

Međutim, poslanici stranaka koje su do skoro bile u opoziciji ni ovaj put nisu predložili članove komisije, niti su učestvovali u glasanju, čime je onemogućeno donošenje odluka, prenosi KoSSev.

U sali je bilo prisutno 102 poslanika.

Za formiranje ovog odbora glasao je 51 poslanik, dok je jedan bio protiv.

Naredna sednica biće održana u subotu u 10.30 časova.

Haradinaj: „Kurti prevarant koji Kosovo drži kao taoca“

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuš Haradinaj nazvao je Kurtija „prevarantom“, kazavši da drži „Kosovo kao taoca“.

Haradinaj je medijima u Prištini, prenosi Koha, rekao da građani plaćaju cenu „što su poverovali jednom prevarantu“, te istakao da institucionalna blokada mora da se okonča.

„…Prevarant. Nažalost, plaćamo cenu što smo poverovali jednom prevarantu. Za mene to nije iznenađenje. I ovoj situaciji mora doći kraj. Prevarant ne može u nedogled da se igra s jednom zemljom. Drži Kosovo kao taoca i to ne sme da traje beskonačno. Njegovi sastanci i bajke su sprdnja. Jedan čovek drži Kosovo kao taoca. Nisam iznenađen. Neka se jednom za svagda opamete“, rekao je Haradinaj.

Saga

Pet meseci je od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.

LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.

Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 34 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na više od 20 poslednjih Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.

U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.

Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.

Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.

Uz političku bokadu i ustavna praznina

Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.

Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.

Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.

Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.

Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 16. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.

Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.