Da li je sada trenutak za formiranje autentične desnice, koju najavljuje Novi DSS?

Postavlja se pitanje ko bi činio tu autentičnu desnicu i da li sada pravi trenutak za njeno formiranje, kada se očekuje studentska izborna lista.

Priča o formiranju autentične desnice nije nova na našim prostorima, ali se uvek završavala isključivo na priči i neuspešnim dogovorima.

Takav je bio slučaj propalih predizbornih dogovora između Novog DSS, Dveri i Zavetnika, uoči poslednjih parlamentarnih izbora. A neslavno po Dveri završila je i izborna koalicija između Zavetnika i Pokreta Dveri.

Ta koalicija ostala je ispod crte na izborima, ali su se Zavetnici sa svojom predsednicom Milicom Đurđević Stamenkovski preselili u vlast, zaboravljajući sve predizbrne optužbe na račun te iste vlasti.

Imajući u vidu neslavnu predistoriju aktuelne desnice pitali smo lidera Novog DSS šta podrazumeva pod autentičnom desnicom, ko bi činio tu koaliciju, da je bilo nekih razgovora i koliko bi postojanje liste autentične desnice pomoglo ostanku Vučića na vlasti, ali smo od Jovanovića dobili samo šturi odgovor koji prenosimo.

„Prvenstveno sam mislio na Srpsku koaliciju NADA koju činimo zajedno sa POKS-om, a da li treba da dođe i da li će doći do nekog širenja te koalicije, trenutno nije tema“, poručio je Jovanović, koji je prethodno objasnio da je „zahtev da jedna politička organizacija podrži neku drugu listu na izborima nesvakidašnji“ i da stranka na čijem je čelu „mora biti spremna da, po potrebi, izađe na raspisane izbore“.

Jovanović je istakao i da mu se studenski zahtev za hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora činili nepromišljeni zbog toga što ide vreme godišnjih odmora, ali i zbog vraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u političku arenu.

Postavlja se i pitanje ko bi sada, pored Novog DSS-a i POKS-a mogao da bude deo te autentične desnice koja se u paramparčad razbila na proteklim parlamentarnim izborima.

Iz Dveri poručuju da ih niko nije zvao, dok u pokretu „Mi snaga naroda“, koji kreće u stvaranje stranke, kažu da njihov put nema desnu orijentaciju, ali ni levu.

„Nas još niko nije kontaktirao u vezi sa stvaranjem te autentične desnice, tako da smatram da nema smisla pričati o takvim stvarima. Dveri za sada pružaju apsolutnu podršku studentima i njihovim zahtevima“, ističe Ivan Kostić, lider Dveri.

A Borislav Antonijević, poslanik Mi snaga naroda, kaže da je njihov put usmeren samo u interesu Srbije i srpskog naroda.

„Naš put i pokret nema orijentaciju ni na koju stranu od prisutnih, trenutno kod nas. Naš put je treći put i usmeren je samo u interesu Srbije i srpskog naroda. Na prethodne izbore smo izašli sami i ostvarili rezultat zahvaljujući podršci građana Srbije zbog stavova koje smo izneli u javnosti, a opravdali poverenje glasača, jer smo ispunili dato obećanje“, kaže Antonijević.

Što se tiče rušenja režima Vučića, Antonijvić kaže, da oni svojim postupcima uspešno ruše sebe i da se nada da će nastaviti tim putem. On dodaje da „Mi snaga naroda“ planira da i na sleće izbore izađe samostalno, kao i na prethodne.

Komentarišući najave pojedinih opozicionih stranaka da pripremaju svoje izborne liste mimo najavljene studentske, Dragomir Anđelković, politički analitičar kaže da studenti i ono što oni rade, za većinu opoziciono nastrojenih građana Srbije u ovoj fazi predstavlja merilo stvari na našoj političkoj sceni i u vezi sa njom.

„Od toga kakvu će studenti listu ponuditi, odnosno kako će personalno izgledati ona lista iza koje će stati, svakako zavisi osnov za konkretizaciju političkog ali i moralnog gledišta mnogih građana ove zemlje, i prema toj listi, i prema njenim oponentima. Sadašnji stav o tome, kako verujem najvećeg broja studenata, odražava najnovije saopštenje Plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njegov ključni deo glasi: „Naš pokret nije i ne može biti sveden na proevropski, jer u sebi obuhvata ljude različitih ideologija i stavova. Ono što nas sve objedinjuje, što nam daje snagu, i podršku naroda, jest ideja da institucije svoje zemlje možemo i moramo sami naterati da rade svoj posao u skladu sa Ustavom, zakonima i u najboljem interesu građana“, navodi Anđelković.

Prema njegovim rečima, ako u tom duhu uistinu bude formirana lista čiji cilj je obnova ustavnosti i demokratije u Srbiji – što nužno znači rušenje diktatorskog režima Vučića, a ne igranje bilo kakvih zakulisnih (geo)političkih igara – onda bi svako isticanje paralelnih, navodno, opozicionih listi, bile one levo ili desno usmerene, predstavljalo za mnoge građane dokaz da oni koji to rade zapravo igraju za Vučića tj. obavljaju posao koji su nekada imale, recimo, Milica Zavetnica, ili na drugoj ideološkoj strani Gordana Čomić.

„Opet, ako studenti podlegnu pritiscima nekih profesora i drugih društvenih faktora koji ih sada prozivaju ili na njih javno apeluju, te na studentskoj listi bude pojedinaca koji svojim dosadašnjim delovanje ukazuju na negiranje ustavnosti i zakonitosti – a to predstavlja zalaganje za ulazak u EU po cenu protivustavnog faktičkog priznanja Kosova ili za vojni savez bilo sa Rusijom, bilo sa NATO činiocima, na uštrb Rezolucije o vojnoj neutralnosti Srbije – onda se stvari menjaju. Ustav više ne bi mogao da bude spona za prevazilaženje ideoloških i geopolitičkih podela u cilju oslobođenja Srbije, odnosno za tretiranje studentske liste kao moralno posebne zbog višeg cilja koji je u prvom planu“, napominje politički anaalitičar.

Tada bi, kako ističe, sve druge opozicione liste bile jednako legitimne, a među njih bi režim svakako podmetnuo nemalo kvaziopozicionih skupina koje njemu služe.

„Polazeći od toga personalni i idejni kvalitet studentske liste koju očekujemo da vidimo, za mnoge će biti orijentir i prema onome što nagoveštavaju kao moguće smernicu svog izbornog delovanja, primera radi, Miloš Jovanović ili Vladimir Pavićević. Od konačne odluke studentskih plenuma zavisi ko će sve od političara, većeg ili manjeg dela građanstva, dobiti zeleno ili crveno svetlo da ide dalje, ili da stane“, zaključuje Anđelković.