Odakle dolazi novac za podmazivanje glasača i „bacanje iz helikoptera“

Ćulibrk je, u debati Fondacije Centar za demokratiju „Sistem socijalne zaštite ili helikopter mere“, objasnio da ovo što se „deli u Srbiji“ nije takozvani helikopter novac, već krediti po kamatnoj stopi od sedam odsto.

Helikopter novac je u Sjedninjenim Državama, gde Federalne reezerve odštampaju dolara koliko im treba i „prospu“, a u Srbiji je novac koji delimo došao iz kredita po kamatnoj stopi od sedam odsto, istakao je Ćulibrk i naveo da će već u novembru biti podeljeno 300 miliona evra, odnosno po 20.000 dinara za 1,7 miliona penzionera.

Te pare nemamo i država će se zadužiti, ponovio je on i istakao da bi građani taj novac trebalo da shvate kao keš kredit koji uzimaju u banci.

To nije socijalno opravdano, niti ekonomski racionalno, efekat je samo politički, konstatovao je Ćulibrk.

Lučić je dodala da su helikoptrer mere opravdane u kriznim vremenima, kao što je bilo 2020. godine u slučaju pandemije kovida, tvrdeći da je i tada trebalo bolje usmeriti te mere.

Kada, međutim, to postane manir, da se novac deli, time se ugrožava sistem socijalne zaštite, koji je u Srbiji već atrofirao i nema podataka koje su to najugroženije grupe, rekla je Lučić, navodeći podatak da je u Srbiji 400.000 apsolutno siromašno, odnosno ne može da zadovolji svoje egzistencijalne potrebe.

Ona je istakla da postoje već razrađeni modeli dečijeg dodatka i socijalnih penzija čiji je finansijski efekat 14 milijardi dinara, dok je jednokratna pomoć deci do 16 godina i penzionerima „koštala“ 12 milijardi.

Ima novca, ali on se daje po principu „ja odlučujem, vi ste nepotrebni, institucije su ljuštura“, ukazala je Lučić.

Profesor Zoran Stoiljković, predstavnik sindikata Nezavisnost, naveo je da je Srbija „selektivno slaba, lukava, bogata država siromašnih građana“.

Ona je selektivno slaba kada je reč o socijalnom sistemu, ponaša se kao predator prema plenu, a plen su građani kojima daje nešto sitno, kada treba, istakao je Stojiljković, tvrdeći da se novac daje nelesektivno, pa i onima kojima ne treba.

Podrška od deset hiljada dinara

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije istakla je da je za mlade ljude podrška od 10.000 dinara bila veoma značajna, jer je taj iznos koji je isplaćen jednak koliko i 27 godišnjih izdvajanja za omladinsku politiku u Srbiji.

U Srbiji svaki peti mladi čovek čeka na posao duže od dve godine, rekla je ona, od onih koji rade 25 odsto nije plaćeno jer se radna praksa ne plaća, a 23 odsto njih zarađuje više od 80.000 dinara.

Svaki drugi mladi čovek želi da napusti Srbiju, dodala je Pejić.

Funkcioner Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović rekao je da je 2020. godine kroz helikopter novac dato 5,4 milijarde evra, od kojih je prema procenama Fiskalnog saveta Srbije dve milijarde bespotrebno potrošeno.

Tokom pandemije ceo svet je štampao novac, 30 odsto više novčane mase, dok je u Srbiji to bilo 50 odsto i samim tim je veća inflacija, tvrdi on.

Vlada Srbije se ponaša tako da generiše problem, pa ga ignoriše dok ne naraste da to više ne može da čini, a onda neslektivno uvodi mete, rekao je Mitrović.