Popustljivost Berlina i Brisela prema Vučiću

To strateški može biti razumljivo, ali, šta će Evropska unija imati od toga da jednog dana primi Srbiju kao propalu pravnu državu, samo da bi je udaljila od Rusije, piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.

Ako se ne saplete o samog sebe, predsednik države Aleksandar Vučić će još dugo ostati najmoćniji čovek Srbije, piše novinar Martens navodeći da je ubedljivom pobedom na izborima u Beogradu Srpska napredna stranka dodatno učvrstila svoju dominaciju.

„Danas na Balkanu srećom više nema rata. Kada srpski opozicionari kažu da je ‘Vučićeva vladavina gora od Miloševićeve‘ to je preterivanje koje je zaboravilo na istoriju. Na Balkanu nema novih masovnih grobnica“, konstatuje Martens, prenosi Dojče vele.

Doduše, dodaje on, u nedelju je, baš kao i na predsedničkim izborima iz aprila 2017. na kojima je Vučić suvereno pobedio, ponovo bilo mnogo optužbi za manipulisanje, od kojih bi neke mogle biti sasvim opravdane, ali, kako je rekao jedan novinar, pobeda SNS je bila toliko jasna da bi bilo suviše jevtino objašnjavati to samo manipulacijama ili Vučićevom medijskom moći.

Predsednik je među mnogim Srbima zaista popularan, dok opozicija dosad nije uspela da kredibilno pokaže da bi u Srbiji sve bilo bolje kada bi Vučić izgubio na izborima, navodi Martens.

Sve to, piše dalje Martens, ne bi ni moralo da zanima „Evropu“, da Srbija nije trenutno „najveći potencijalni član EU, pošto je Vučić članstvo Srbije u EU proglasio za glavni spoljnopolitički cilj.

„Dok je Vučićeva spoljna politika svuda hvaljena, jer on izbegava oštre tonove i traži regionalnu saradnju; dok njegovu ekonomska politiku usmerenu na strukturne reforme, uprkos slabom rastu, hvale Međunarodni monetarni fond i druge institucije, unutrašnja politika bi morala da stvori zabrinutost“, ukazuje Martens.

A nju, navodi on, pojačava i to što Evropa očito neće da vidi mnoge loše stvari u Srbiji.

Kada je Vučića, nekoliko dana pred beogradske izbore – na ogorčenje srpske opozicije koja u tome vidi neku vrstu pomoći u predizbornoj kampanji – u Berlinu primila Angela Merkel, kancelarka je hvalila svog gosta na način koji je za čuđenje.

To što je kancelarka hvalila baš Vučićevu borbu protiv korupcije, na mnoge Srbe je delovalo kao izrugivanje, a predsedniku donelo novo poštovanje njegovih sledbenika zbog toga što sa toliko talenta ume da prodaje sebe.

„I zaista, Srbija je već mesecima obeležena slučajevima korupcije koji nisu mnogo veća tema samo zato što većina TV-stanica i novina u Srbiji sprovodi samo dvorsko izveštavanje“, piše Frankfurter algemajne cajtung i navodi primere, poput kupovine Vulinovog stana i 45 bankovnih računa Siniše Malog.

To do sada nije pobudilo interesovanje državnog tužioca. Tako mogu da se nabroje i desetine drugih slučajeva u kojima srpsko pravosuđe ili nije pokretalo istrage ili ih je puštalo da potonu u zaborav. Tako ne postupa funkcionalna pravna država, naveo je Martens.

Zašto tu EU ne zauzme jasniju poziciju? Odgovor na to pitanje leži u bici za Beograd koja se vodi između Istoka i Zapada.

Rusija, čiji je ministar inostranih poslova nedavno ponovo bio u Beogradu, nema interes u Vučićevom zapadnom kursu i hoće da odvrati Srbiju od toga.

I zato su, kako izgleda, prema Vučiću u Briselu i Berlinu popustljivi – dokle god se on drži svog glavnog spoljnopolitičkog pravca, navodi Martens, prenosi Dojče vele.