Protesti su utihli, nisu propali 1Foto: Fonet/ TV Fonet

Frakcije nastale iz skorašnjih masovnih demonstracija na ulicama – „Protest protiv diktature“, „Sedam zahteva“ i „Kulturom protiv diktature“…

… saglasne su, nakon razilaženja i organizovanja akcija nezavisno jedna od drugih, da su svakodnevne šetnje i izražavanje bunta na ulicama previše ambiciozan cilj za aktuelne prilike, odnosno da bi takav vid borbe trebalo zameniti realnijim – periodičnim akcijama sa konkretnim povodima.

Razloge za „propast protesta“, kako se to obično ocenjuje u javnosti, vide na drugačiji način, ali suštinski se slažu oko toga da protesti nisu propali već da će samo promeniti formu. Izražavajući žaljenje što je do razlaza došlo, organizatori sve tri grupe nastale iz „Protesta protiv diktature“ ocenjuju za Danas da su ciljevi ali i način vođenja protesta ono što ih je izdvojilo iz bazične grupe koja je izvela u nekoliko navrata nekoliko desetina ljudi na ulice.

– Tim ‘Protiv diktature’ je nakon temeljnog promišljanja odlučio da se sa svakodnevnim šetnjama stane i da ubuduće proteste organizuje periodično, ne zbog malog broja ljudi na ulicama, jer verujemo da je svaki pojedinac bitan, već zbog toga što smatramo da i dalje nivo političke osvešćenosti, kritičke svesti i istinske želje za promenom na veoma niskom nivou, i da u društvu sveopšte društveno-političke apatije i nezainteresovanosti za „diktatore“ naših sudbina, protest ne možemo nastaviti svakodnevno. Smanjenje broja ljudi na ulicama ne vidimo kao ekvivalent našeg neuspeha, jer u našem timu preovlađuje atmosfera borbenosti i istrajnosti, te i „svaki neuspeh“ vidimo kao korak ka uspehu. Zbog toga u narednom periodu menjamo taktiku, gde ćemo u pauzi između protesta organizovati akcije kojima želimo da ovakvo stanje svesti u narodu menjamo i iz nedelje u nedelju utičemo na rasplamsavanje ponovnog žara za promenama i buđenjem u javnom mnjenju – ističe u izjavi za Danas Jelena Anasonović ispred grupe „Protiv diktature“.

Ona izražava žaljenje što su neki naši članovi odlučili da se odvoje zbog nemogućnosti stopostotnog ispunjenja želja svih strana.

– Svesni smo i ne negiramo postojanje socioekonomskih problema u društvu, naprotiv, smatramo da su oni bitni odraz trenutne političke situacije. Ali, da bismo menjali socijalne ili ekonomske probleme u društvu, neophodno je utanačiti osnovna pravila komunikacije. A naše društvo komunicira sa vlašću jednosmerno, mahom slepo usvajajući servirane informacije preko medija, pa se principi transparentnosti i slobode medija koji su krucijalni za normalno funkcionisanje svih sfera društva dovode u pitanje, jer se činjenice doziraju, po potrebi i želji funkcionera. Zbog toga mislimo da je potrebno odrediti logičan sled rešavanja problema, kako bismo sistemske propuste rešavali temeljno, jer time podižemo nivo demokratičnosti i stvaramo takvo okruženje gde će se glas naroda čuti i vrednovati i gde nećemo dozvoliti usvajanje zakona koji nisu u skladu sa potrebama društva – napominje sagovornica Danasa.

Jelena Bogdanović ispred „Sedam zahteva“ ocenjuje za Danas da je „jako nezahvalno odgovoriti na takva pitanja zašto su protesti „propali“, jer su, kako kaže, viđenja ciljeva i ishoda protesta različita među ljudima.

– Ne bih mogla da kažem da su protesti kao takvi propali, već su prosto utihli, jer ljudi ne vide svrhu daljeg šetanja bez konkretnih pomaka. Pritom većina ljudi mora i da radi, brine se o porodici, studijama, funkcioniše u društvu, što automatski znači manjak vremena da izlazi svakodnevno na ulicu. Mogu nekako da kažem da je cela situacija po pitanju protesta u drugoj fazi – konkretnijeg povezivanja između ljudi na nivou zemlje, daljih promišljanja i razmatranja o svim problemima koji su ljude prvobitno izveli na ulicu i konkretizacije i verbalizacije onog sta ljudi žele, a to je u krajnjoj instanci – da žive bolje – napominje sagovornica Danasa.

Prema rečima Koste Đorđevića, koji je za Danas dao izjavu u ime grupacije „Kulturom protiv diktature“, razloge za propast protesta trebalo bi tražiti u činjenici da su političari „umešali svoje prste“.

– Videli ste na protestima ‘Drugi krug’ Vuka Jeremića, onda ‘Marks21’, kao i mnoge druge učesnike koji su hteli saradnju sa opozicionim strankama. Mi to nismo hteli, jer želimo da menjamo sistem a ne da dovedemo opoziciju na vlast – ističe Đorđević za naš list.

Prema njegovim rečima, ljudima koji su bili bliski strankama cilj je bio samo da se ljudi oteraju sa ulica ili da se oni profilišu kao lideri protesta, i to je, kako kaže, osnovni razlog za njihovo izdvajanje iz „Protesta protiv diktature“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.